Svi naši svetovi

Umetnost u uslovima kulturne globalizacije i političke tranzicije veoma često je u znaku istraživačkih projekata koji fokusiraju privatno-javnu sferu ljudske egzistencije. U polju nepreglednosti ove prakse iz autorskog ugla problematizuju se različiti aspekti kulturnog, socijalnog, društvenog i političkog života. U tom kontekstu može se posmatrati i koautorski projekat Gordane Dobrić i Dragane Žarevac koje su i indikativnim naslovom „Dva sveta” i naslovima tekstova u katalogu ove izložbe – „Dva sveta: telo izvan teritorije” (Žarevac) i „Moj svet, tvoj svet, naš svet” (Dobrić) – markirale tematski tok ovih izbora. Naime, one su pozvale tri internacionalno afirmisane umetnice – Varšu Nair, Danicu Dakić i Luciju Nimcovu – čiji su radovi posvećeni problemima različitih vidova migracija, traganju za identitetom i nestabilnim teritorijalnim uporištem, a ono što je posebno indikativno u slučajevima ovih autorki jeste i njihovo sopstveno migrantsko iskustvo obeleženo različitim društveno-političkim matricama. Tako je Danica Dakić iz Sarajeva a sada živi i radi u Diseldorfu. Varša Nair je Indijka rođena u Ugandi, u Indiji je studirala, a živi i radi u Bangkoku, dok je Lucija Nimcova Slovakinja, studirala u Ostravi u Češkoj i Amsterdamu, gde živi i radi.

Ideološka pozicija, moralni stav umetnika kao i njihov javni učinak značajni su u globalnom prostoru savremenog sveta, a video-radovi, film, fotografija, zvuk, crteži i instalacija u projektu „Dva sveta” potvrđuju idejni koncept i smisao ovih relevantnih i komunikativnih stvaralačkih poduhvata. Po prirodi materijala postavka je podeljena u dva prostora, radovi Varše Nair su u Likovnoj galeriji, a u Galeriji Podrum predstavljeni su video-radovi Danice Dakić i Lucije Nimcove. U radovima Varše Nair na jedan veoma suptilan način prisutna je kultura emocija sa elementima autobiografskog baziranog na impresijama iz njenog nomadskog života (Indija, Afrika, Tajland). Ona gradi jedan specifičan stvaralački diskurs otvoren za suštinska pitanja o temama doma, tradicije, rodnog identiteta, ekologije. Osobenosti njenog vizuelnog govora vidljive su u delikatnosti, svedenosti, emociji i empatiji video-rada „Uspavanka za oluju” ili crtežima „Oko reči, tišina”. „Osećanje ukorenjenosti nalazimo unutar sebe samih”, izjavila je Varša Nair, nastojeći da u svojoj višemedijskoj praksi poentira osetljive tačke i arhetipsko u izboru tzv. malih tema. Video-projekcija Danice Dakić „El Dorado”, promovisana na 12. Kaselskim dokumentima, svojim angažovanim uvidom u situaciju tinejdžerske populacije u Centru za kolektivni smeštaj maloletnika bez pratnje u Nemačkoj. Ova aktuelna i danas gotovo bolna tema o izbeglicama u svetu markira otvorena pitanja njihove budućnosti i rascep između individualnih želja, mogućnosti i političke realnosti. U ovom dokumentarnom filmu o svojim idealima, životnim modelima i potencijalima za vlastito ostvarenje, snimanom u sceničnom ambijentu Muzeja tapeta, privatne priče aktera prerastaju u metafore o idiličnom svetu u kojem svaki čovek ima ista prava. „El Dorado” već svojim naslovom i konceptom pojedinačnih svedočanstava referiše kroz male ljudske sudbine na probleme individualnog ili globalnog identiteta i tenzija na relaciji personalno-kolektivno iskustvo i multikulturalnosti.

Lucija Nimcova, treća učesnica izbora „Dva sveta”, kroz prizmu dva vremenska toka – juče i danas – predstavila se video-radovima „Vežbe”, „Poljubac” i „Hronika-Bajka”. Oni su deo istraživačkog projekta „Neslužbeno”. Njen autorski koncept označen je kulturom sećanja u kojoj je konkretna ljudska svakodnevica prostor za socijalni, antropološki ili politički dijalog. Naime, ona istražuje foto-dokumentaciju i arhivsku građu Humenea, svog rodnog grada, a ovi istorijski predlošci relativizuju ideju o razlikama u vremenu, društvenim okolnostima, stereotipima o političkim kodovima komunizma i kapitalizma.

Autorski tandem Gordana Dobrić i Dragana Žarevac pozivanjem tri umetnice sa međunarodne scene, izložbom i aktivnim pratećim programima, pojačale su dijalog o promenama u umetnosti u uslovima kulturne globalizacije. Kroz neočekivane slučajeve u kulturi, socijalnom i društvenom životu i sa osobenim ženskim senzibilitetom tematizovane su umetničke, kreativne i intelektualne migracije. Bravo za kreativni kustosko-umetnički kontekst 2 plus 3.