Protiv ukidanja pruga

Zrenjanin – Železnica je kao krvotok, kao reke. Glavne žile ne mogu bez sporednih, kao što ni reka ne može bez pritoka. Tako kaže diplomirani inženjer saobraćaja mr Milan Vučinić, predsednik Odbora udruženja za saobraćaj i telekomunikacije u Skupštini AP vojvodine. Duže od pola godine traje rasprava o značaju i posledicama restruktuiranja železnica Srbije i zakonskih promena u ovoj oblasti, u nameri da se približimo Evropskoj uniji. Najžešća su reagovanja na najavu ukidanja nekih pruga u Vojvodini, a posebno na rešenost da se u Banatu ukinu dve važne pruge.

Transformacijom železničkog sektora, koja ovu važnu granu treba da približi evropskoj praksi, stvorena su četiri preduzeća, akcionarska društva: „Srbija voz” za prevoz putnika, „Srbija kargo” za prevoz robe, „Infrastruktura železnice Srbije”, kao javni upravljač železničkom infrastrukturom, odnosno prugama, i AD „Železnice Srbije”, koje se uglavnom bavi kadrovskim posledicama tranzicije u sva četiri preduzeća – pojednostavljeno rečeno, viškom radnika koji se neminovno pojavljuje u restrukturiranju naše, do sada, preglomazne železnice.

Javna rasprava o promenama u poslovanju i organizaciji naše železnice izazvala je posebnu pažnju, a u srednjem Banatu i reagovanje predstavnika četiri ovdašnje opštine: Novog Bečeja, Sečnja, Nove Crnje i Žitišta, kao i grada Zrenjanina. Ovde se protive predlogu da se ukinu dve pruge: Novi Sad – Orlovat i Zrenjanin–Vršac.

Na sastancima u Zrenjaninu inženjer Vučinić je obrazlagao da neophodna racionalizacija železnice podrazumeva i smanjivanje mreže pruga na osnovu njihove sadašnje efikasnosti i odbacivanje delova koji donose gubitak. Akcionarsko društvo „Infrastruktura železnice Srbije”, upravljaće infrastrukturom, pa i prugama, na komercijalnom principu, sakupljanjem prihoda od korisnika železničkih trasa. One trase koje nisu isplative biće ukinute, a tu, kad je reč o Vojvodini, spadaju pruge Vrbas–Sombor, Novi Sad – Bečej, Gajdobra – Bačka Palanka, Novi Sad – Odžaci – Bogojevo i pomenute dve banatske pruge.

Predviđena je mogućnost da određene trase prevoza ostanu u upotrebi preko ugovora o obavezi javnog prevoza, dok će se ostale trase tretirati kao komercijalno neisplative, s mogućnošću „predavanja lokalnim upravama na finansiranje”, ili će biti ukinute.

Kako se čulo u Zrenjaninu, male su šanse da opštine finansiraju pruge i taj posao očekuje se od države. Skrenuta je pažnja da ukidanje pruga koje ovde imaju dugu tradiciju znači i sprečavanje ostvarivanja prava hiljadama žitelja manjih mesta na prevoz s jeftinijim kartama. To mnogima otežava, a nekima i onemogućava školovanje, lečenje, kulturne aktivnosti, snabdevanje, trgovanje, zapošljavanje na manje plaćenim radnim mestima, na kojima je uglavnom radila siromašna populacija. Prema demografskim podacima, u odnosu na stalnu depopulaciju, u poslednjih 70 godina broj stanovnika u manjim naseljima s pouzdanim železničkim prevozom se povećao, ili je, u najgorem slučaju, stagnirao.

Banaćani ukazuju na to da je već duže vremena u porastu aktivnost lokalnih samouprava na traženju novih železničkih usluga u gradskom, prigradskom i međugradskom prevozu stanovništva, ali i upozoravaju da bi gašenje pruga ubrzalo odlazak stanovništva sa sela, što već sada poprima zabrinjavajuće razmere. Ako se organizuje železnički prevoz, troškovi opština za prevoz đaka i preduzeća za prevoz radnika mnogo su manji. Na jeftin železnički prevoz računaju i poznate banatske firme zbog prevoza robe, pa se sa ovog područja apeluje na odgovorne u železnici da obavezno sačuvaju pruge.

– Male pruge su i alternativa glavnim koridorima. Oni se s njima ukrštaju, iz jednih u druge prelaze putnici i pretovaruje se roba. Jedni bez drugih ne mogu – poručuju Banaćani.