Odbrana: Đurekovića je otela SDB a ne Perković

Minhen/ Zagreb – Advokat Anto Nobilo zatražio je oslobađajuću presudu za svog klijenta Josipa Perkovića, nekadašnjeg funkcionera savezne i hrvatske tajne službe, kojem se u Minhenu sudi za umešanost u ubistvo hrvatskog emigranta Stjepana Đurekovića, 1983. u Nemačkoj.

Dan nakon što je Hrvatska postala članica EU, Nemačka je Zagrebu dostavila zahtev za izručenje Perkovića zbog sumnje da je učestvovao u organizovanju ubistva Đurekovića. Nakon višemesečnih natezanja hrvatskih pravosudnih organa, Perković je Nemačkoj izručen 24. januara 2014.

Nešto kasnije, ovoj državi je izručen i Perkovićev šef u tajnoj službi Zdravko Mustač, koji je takođe optužen za umešanost u ubistvo Đurekovića. Nobilo je u završnoj reči tvrdio da je jugoslovenska Služba državne bezbednosti vodila akciju otmice Đurekovića, nekada direktora „Ine”, koji je emigrirao u Nemačku.

Uoči ročišta, Perkovića je pregledala zatvorska lekarska ekipa, procenivši da je njegovo zdravstveno stanje stabilno. Drugi advokat Peter Vagner požalio se sudu da njegov klijent ne može da spava, jer se na bolničkom odeljenju zatvora nalazi u sobi s dvojicom zavisnika koji noću ne spavaju.

Neuobičajeno je da je Nobilo završnu reč počeo o radu jugoslovenske tajne službe, odnosima i pravilima rada, naglašavajući da je odbrani onemogućeno da dobije Đurekovićev dosije koji je u posedu nemačke obaveštajne službe BND za koju je radio, ali ni dokumentaciju iz Beograda, posebno, kako je naveo, iz vojne bezbednosne službe. Dodao je da sud nije uspeo da pribavi dokumente iz Crne Gore.

Predsedavajući suda je u više navrata prekidao Nobila, čije izlaganje je trajalo čitava četiri sata, i više puta je davao pauze. Nobilo je rekao da su umesto dokumenata svedočile osobe kriminalne prošlosti. Nastavio je opisom Đurekovićevog rada u Nemačkoj i navoda optužnice, prema kojoj je ubistvo inicirao savezni funkcioner Mika Špiljak, pa ga je sudija Dauster upozorio da dugo citira optužnicu koja je poznata.

Veliki deo završne reči Nobilo je posvetio svedoku Sindičiću, ali i sistemu bezbednosti u bivšoj SFRJ. Opisivao je tehnologiju rada tog sistema, kako bi pokazao „krivicu ili nevinost Perkovića”. Posebno je naglasio odnos partije i države, koji su, kako je rekao, mnogi svedoci mistifikovali, lažući o mešanju državnih i partijskih nadležnosti.

Za svog klijenta kazao je da je bio četvrta osoba u Hrvatskoj i sedma u Jugoslaviji u sistemu odlučivanja. Nobilo je pomenuo i razgovor Ante Markovića i Staneta Dolanca, koji pokazuje Dolančevo mišljenje da je BND pisao tekstove Đurekoviću koji sam nije znao ništa o Titu. Nobilo je pokazivao razlike u tretiranju Đurekovića u Beogradu i Zagrebu. Tvrdio je kako je savezni nivo, a ne hrvatski, (ne Perković i Mustač), inicirao Đurekovićevo ubistvo.

Nakon upozorenja predsedavajućeg da sažme završnu reč, Nobilo je naveo niz pojedinačnih bombaških akcija, navodeći da su se terorističke akcije pripremale protiv Jugoslavije na tlu Nemačke. Upoređivao je sve s današnjom borbom protiv terorizma, ali ga je sudija još jednom prekinuo ocenjujući da izjave Baraka Obame i Angele Merkel nemaju veze sa slučajem Perković, rekavši: „Ko se nabacuje blatom, treba da pazi da ne sedi u staklenoj sobi”.

Tanjug