Ustoličen episkop dioklijski Kirilo

Od našeg stalnog dopisnika

Podgorica – Izabrani episkop dioklijski gospodin Kirilo (Bojović) hirotonisan je u Sabornom hramu Hristovog vaskrsenja u Podgorici, u toku svete arhijerejske liturgije koju je služio patrijarh srpski gospodin Irinej.

„Vaše divno življenje, hrišćansko i monaško, nije moglo ostati neprimećeno. Naši duhovnici su to primetili i blagodareći njima crkva vas je izabrala i posvetila za episkopa”, rekao je nakon pričešća vernih patrijarh Irinej.

Patrijarh srpski je kazao da ga posebno zadivljuje jedan detalj iz biografije novoga episkopa crkve Hristove.

„To je da ste se vi u vašoj mladosti, kada ste se spremili za jednu drugu službu, i postigli puno uspeha u toj službi odrekli te službe i prihvatili put kojega se nekada prihvatio Rastko Nemanjić. Prihvatili ste taj put, po ugledu na mnoge svete iz naše istorije”, rekao je patrijarh Irinej predajući novom episkopu arhijerejsko žezlo.

Episkop Kirilo je u besedi naveo da u njegovoj duši preovladavaju dva suprotna, a opet jednaka osećanja.

„Prvo osećanje me podstiče da iskažem veru u tajnu svete crkve, koja se nada mnom danas izvršila, i da zajedno sa spasiteljem Isusom Hristom, koji nam i daje smelost da se nazivamo sinovima božjim, ponovim reči: Duh gospodnji je na meni. Bilo koje druge reči kojima bih počeo ovu besedu, čini mi se, bile bi nepoštovanje suštine ove tajne”, poručio je on.

On je dodao da ga drugo osećanje, suprotno ovome, podstiče da oseti potpunu nedostojnost pred Bogom u Trojici slavljenom i pred ovim svetim sabranjem – nedostojnost za tako uzvišeni čin.

„To svoje osećanje ću izraziti opet rečima Svetog pisma: Jer se i jednim Duhom svi mi krstismo u jedno telo, bili Judejci, ili Jelini, ili robovi, ili slobodni; i svi smo jednim duhom napojeni. Jer i telo (crkve) nije jedan ud nego mnogi. Ako bi svi bili jedan ud, gdje je telo? Ali Bog tako složi telo davši slabom udu veću čast, da ne bude razdora u telu, nego da se udovi podjednako brinu jedan za drugoga. Tako i ja, kao jedan od najslabijih udova, dobih ovu veliku čast i nadam se, vašim molitvama, da će to biti na izgradnju Svete crkve”, rekao je novohirotonisani episkop dioklijski.

Vladika Kirilo je kazao da ne misli da je slučajno što je njegov izbor za episkopa pao na praznik njegovog nebeskog pokrovitelja i velikog misionara Kirila.

„Podvigom vere i ljubavi u Hristu Svete braće Kirila i Metodija i mi koji smo bili daleko postasmo blizu domaćima božjim”, dodao je on.

Zahvaljujući njegovoj svetosti na očinskoj pouci novi vladika Kirilo je rekao:

„Blagoslovene vaše stope koje donose mir i blagoslov Svetog Save. Pa ako jedna narodna pesma i Hrista naziva ’Rođače’, ne zamerite ako vam u ime plemena Župa i bratstva Bojovića kažem: Dobro nam došao, rođače! Jer svi mi, Nikšini potomci, znamo da je Nikša bio rođak svetorodnoj lozi Nemanjića, sin sestre Stefana sina Vukana sina Simeona, to jest našega Avrama. Vaša svetosti, u vašem licu blagodarim celom arhijerejskom saboru naše svete crkve koji je ovim izborom učinio veliku radost meni lično i celom bratstvu Bojovića i plemenu Župa.”

„Neka molitvama njegove svetosti patrijarha Irineja i našeg duhovnog oca arhiepiskopa Amfilohija i ostalih svetih vladika i prepodobnih otaca i matera daruje svemilostivi Bog svima vama i svom našem rodu duhovnog i telesnog zdravlja i sloge, ljubavi i mira, i da vam se svako dobro umnoži”, poručio je na kraju pristupne besede vladika Kirilo.