Nova kapija Srbije

Sagrađen pre više od dva milenijuma na reci Naisi (danas Nišavi), oduvek je Niš bio jedno od najvećih raskršća na prostorima jugoistočne Evrope. Od vremena kada je novinar „Politike” Tihomir Nešić objavio veliki istorijski roman o Nišu, po naslovu tog književnog dela grad zovu i Balkanskim krstom.

Zna se i zašto – susretali su se na ovom raskršću narodi, kulture i vere, uvek je Niš bio mesto gde su se račvali na sve strane sveta veliki drumski i železnički pravci. Nedostajali su samo vazdušni saobraćaj i aerodrom…

Kada je sredinom osamdesetih godina prošlog veka najzad sagrađen i otvoren aerodrom, koji je kasnije dobio naziv po rimskom imperatoru rođenom u Nišu caru Konstantinu Velikom, saobraćajna infrastruktura je upotpunjena.

Ali, naišle su teške i bremenite godine i decenije, aerodrom je uglavnom bio prazan, retko su se na njemu mogli videti avioni. U agresiji NATO-a 1999. godine skoro u potpunosti je srušen i uništen.

Danas je slika sasvim drugačija. Niška vazdušna luka je rekonstruisana, obnovljena, modernizovana i dobila je svoje mesto u vazdušnom saobraćaju Srbije i Starog kontinenta.

Posle letova prethodnih godina crnogorske avio-kompanije „Montenegroerlajns” (nekadašnji JAT nikada nije bio zainteresovan za Niš), od juna 2015. sa niškog aerodroma ustalile su se avio-linije za Malme u Švedskoj i Bazel u Švajcarskoj. Od juče se redovno leti i za Memingen u Nemačkoj i Ajndhoven u Holandiji. Sve letove organizuje mađarska kompanija „Vizer”.

To, međutim, nije sve. Od 20. avgusta poleteće avioni „Vizera” za Dortmund u Nemačkoj, a od 4. septembra irski „Rajaner” uvodi liniju za Berlin. Ova kompanija leteće od 31. oktobra i za Bratislavu u Slovačkoj i od 1. novembra do aerodroma u Bergamu pored Milana i Diseldorfa u Nemačkoj.

Sve to je dokaz da niški aerodrom može da posluje berićetnije nego do sada, konstatovali su juče direktor „Konstantina Velikog” Vladica Đurđanović i novi gradonačelnik Niša Darko Bulatović. Očekuju, realno, da će do kraja ove godine avionima za Niš ili iz Niša biti prevezeno preko 100.000 putnika.

Da li aerodrom „Konstantin Veliki” može bude jedna od pokretačkih snaga za razvoj Niša i cele južne i jugoistočne Srbije?

Odgovor je potvrdan. Ne samo da može već i treba i mora da bude oslonac oporavka celog srpskog juga. Letovi sa niškog aerodroma od značaja su kako za žitelje ovog dela Srbije i Balkana, tako i za državljane naše zemlje koji žive i rade na evropskom zapadu, ali prvenstveno skraćuju puteva za dolazak stranih investitora u ovaj deo naše zemlje.

U bliskoj prošlosti baš na jugu Srbije najmanje ih je bilo.

Nova kapija Niša i Srbije otvara mogućnosti i za razvoj turizma (Kopaonik, Stara planina, Vlasinsko jezero…) i za celokupan privredni razvoj Srbije od Jagodine i Kragujevca do Bujanovca i Vranja, odnosno od Timočke krajine i Pirota do njenih krajeva na zapadu. Ova šansa ne sme se propustiti.