Lovci na krijumčare nafte

Tek kada zaplovite Dunavom sa ekipom operativaca iz Uprave carina koji se bore protiv krijumčarenja na reci možete steći pravi utisak o veličini Dunava i životu koji se odvija na njemu.

Ukrcali smo se na kanadski čamac „silver strik”. Lokaciju beogradske marine nećemo otkriti, jer su to „pravila službe”.

Kapetan Janko pokreće motor a „volvo penta” jačine 330 konjskih snaga „ore” vodu. Čamac kreće velikom brzinom ostavljajući na površini Dunava široki srebrni trag.

Unutrašnjost plovila podseća na mini garsonjeru. Kuhinjica, kupatilo, kožne fotelje, sto, nekoliko malih ležajeva, sve je tu. Ovaj aluminijumski čamac namenski je pravljen za specijalne operativne poslove. Članovi rečne ekipe tvrde da ga je nemoguće potopiti. Kažu, punjen je penom i prošao je mnoga testiranja.

Paralelno sa nama plove Predrag Đurović, šef ove jedinice i njegov mlađi kolega, u malom crnom gumenom čamcu (100 konjskih snaga) čiji se prednji deo pri brzini propeo pramcem barem metar iznad vode.

Lokacija na koju smo krenuli su Banovci. Šef Đurović je odlučio da nam pokaže barže, u koje krijumčari pretaču gorivo iz brodova u tranzitu. Na rekama se godinama unazad, najčešće krijumčari brodsko pogonsko dizel-gorivo.

Od početka godine na plovnom putu Dunava kroz Srbiju ova šestočlana ekipa zaplenila je oko 20 tona dizela, što je gotovo polovina ukupno zaplenjenog goriva. Kapetan Janko je iskusan u svom poslu. Rutinski manevriše jakim čamcem.

Pita nas: „Da li ste nekada plovili velikom brzinom? Odgovaramo da nismo i naslućujemo da će se to uskoro desiti. Kapetan daje „gas do daske” a mi se hvatamo za ogradu plovila. Ali ta naša stegnutost traje samo prvi minut. Ubrzo shvatamo koliko je čamac siguran i stabilan. Usput prolazimo pored ribara, malih privatnih čamaca i nekoliko velikih domaćih brodova. Negde na pola puta do Banovaca, jedan od operativaca daje znak kapetanu da uspori.

„Šta je bilo?”, pita ga kapetan.

„Namirisao sam naftu”, odgovara on.

Mi, naravno, ništa nismo namirisali. Stajemo, a ovaj radnik uzima dvogled i osmatra obalu sa naše desne strane. U tom trenutku nam se u crnom gumenjaku približavaju šef Đurović i njegov kolega. I Đurović odmah konstatuje da se oseća nafta. Svi operativci se skupljaju i prave dogovor da pregledaju obalu. Ne nalaze ništa, ali gorivo se osetilo u vazduhu, što tumače da je nedavno bilo pretakanja.

„Šverceri su se toliko izveštili da me ne bi čudilo da vežbaju pretakanje na štoperici”, kaže nam Đurović.

Ova ekipa ima brze čamce, ali često ih, kako pričaju, „miniraju” kvaziribari.

„Odmah se pročuje kada krenemo u akciju. Čim nas vide na reci, dojavljuju jedni drugima”, tvrdi Đurović.

„I sada šverceri znaju da smo na reci”, dodaje.

Kapetan Janko pokreće motor i nastavljamo dalje. Ubrzo nailazimo na nekoliko malih čamaca sa ribarima.

„Je l' se tu baca mreža?”, upozorava ih kapetan preko megafona, na šta oni odmah, ustuknuvši, vade mreže, barem dok ne zamaknemo.

Stižemo u Banovce i obilazimo razne modele barži skrivene u žbunju na obali. Jednom od operativaca sumnjiva je barža. Penje se na nju i pregleda je.

„Je l' masna?”, pita ga šef Đurović.

„Jeste, izgleda da je sinoć radila”, odgovara on.

Inače, „masna” u njihovom žargonu znači da su krijumčari u toj barži nedavno švercovali gorivo.

„Zamalo vam je promakla ekskluziva da naletite na zaplenu. U ovoj barži je odrađeno barem dve tone goriva”, kaže nam jedan od operativaca.

Ima krijumčara koji rade na sitno da bi preživeli i prehranili svoje porodice, dodaje Đurović.

„Oni najčešće daju robu (voće, povrće) za naftu koju kasnije preprodaju. Ali postoje i organizovane grupe koje rade sa ovim baržama od dve-tri tone pa i do 20 tona. Na carinskom punktu Bežanijska kosa, gde završava zaplenjena roba, trenutno je više od 50 tona nafte, gomila motora i čamaca svih dimenzija dužine i do 13 metara”, objašnjava šef rečne ekipe.

Završavamo obilazak barži, a kapetan Janko pita: „Đuro, je l' idemo nazad?”, na šta mu šef potvrdno odgovara.

Đurović se penje na „naš” čamac i nastavljamo razgovor u „garsonjeri” plovila.

„Noćne kontrole su druga priča. Dinamičnije su i uzbudljivije”, kaže Đurović.

Njegov tim kontroliše promet robe i svih stranih plovila koja prolaze kroz Srbiju. Ova šestočlana ekipa proverava više od 900 kilometara plovnog puta na rekama u Srbiji: Dunav, Savu i Tisu. Jedinica je osnovana 2003. Predrag Đurović, koji je bio oficir u mornarici i kapetan na brodu, u njenom sastavu je od početka. Počeli su, kako kaže, sa malim crnim gumenim čamcem.

Uprkos tome što pokrivaju veliku teritoriju i rade za male plate i, kako kažu, bez nekog razumevanja i vrednovanja posla kojim se bave, ovi operativci su veliki profesionalci koji vole i znaju svoj posao. Ostavljaju utisak poštenih ljudi. Vode računa o opremi koju imaju i postižu odlične rezultate. Plenili su staro gvožđe, đubrivo, cigarete. Kontrolišu strane jahte i marine. Zaplenili su i dva broda, jednu skelu i još mnogo toga...

„Radili smo akciju i na jezeru Gazivode. Tamo smo našli crevo koje je išlo po dnu jezera i služilo je za šverc nafte”, priča Đurović dok pristižemo u marinu.

„Dok je ljudi biće i šverca”, kaže Predrag Đurović i priseća se večeri koje kolege i on nikada neće zaboraviti: „Radio sam na moru i znam njegove ćudi. Ali i reka je opasna i nepredvidiva. Jednom smo noću pri punoj brzini na Dunavu naleteli na ogroman panj. Bio je prvi septembar. Pali smo u hladnu reku. Imali smo sreće da niko nije stradao. Vratili smo se u mali crni gumeni čamac i nastavili da radimo”.