Gunj i jelek kao nadahnuće za rukavice

Retko koji predmet povezuje sadašnjost i prošlost kao rukavice. One su aktuelni modni detalj koji uvek pronađe mesto u zimskim kolekcijama svetskih kreatora. Simbol su i davnih vremena kada su se njima neprijatelji pozivali u dvoboj i kada otmeno obučene dame bez njih nisu izlazile na ulicu. Dizajnerka Evica Milovanov Penezić je u prošlosti pronašla motive za svoje rukavice koje je predstavila na izložbi „Kao nekad. Gunj i jelek kao inspiracija” u Etnografskom muzeju.

Ova svetski poznata dizajnerka pravi rukavice od najfinije kože koje su pravo umetničko delo. U to su se uverile mnoge žene od stila – slikarka Olja Ivanjicki, pevačica Debora Hari, vojvotkinja od Kembridža Kejt Midlton... I posle više hiljada izrađenih modela njena mašta nije presušila, a ovoga puta polazište je pronašla u dekorativnim detaljima tradicionalnih gunjeva i jeleka iz zbirke Etnografskog muzeja.

– Ova postavka kruna je naše višedecenijske saradnje sa srpskim dizajnerima. Evica je perfekcionista i to je ono što je odvaja od svih ostalih. Ona je more ideja i umetnik koji izuzetno interpretira materijalnu kulturu. To znači da, pored svog vrhunskog umeća, ona razume suštinu „mrtvog” predmeta pohranjenog u muzeju – rekla je Mirjana Menković, direktorka ove ustanove.

Rukavice prikazane kao prateći program izložbe „Gunj, jelek, prsluk” autorki Vilme Niškanović i Tatjane Mikulić izrađene su od tamne kože ukrašene bogatim vezom i kićankama. Neke imaju skinut model sa leđa muškog gunja, dok je na nekima gajtan kao sinonim za ukrašavanje gunja našao primenu. Jedno im je zajedničko – stari zanatski način izrade.

– To znači da se leva i desna rukavica kroje paralelno i ručno. Svi delovi se sastavljaju na nožicu iz 1926. koja ima udarnu iglu u visini očiju, pa vidite svaki štep i imate kontrolu. U industriji koža se bez tegljenja stavi na ploču, pa je štanc-noževima i presom iskrojite. Onda se sastavlja leva rukavica, pa desna, i eto ga par. To nije par, to je napareno, a par je kad vi krojite simetrično – objasnila je autorka.

Tradicionalni način rada zahteva vreme – ukrašavanje svakog para trajalo je 39 sati.