Manje posla za strance u Crnoj Gori

Od našeg stalnog dopisnika

Podgorica – Da Crnogorci nisu preterano zainteresovani da rade u hotelijerstvu, već u diplomatiji ili policiji, uverava nas i činjenica da je i ove turističke sezone od početka godine do pre neki dan u Crnoj Gori strancima izdat velik broj radnih dozvola – blizu osam hiljada. Najviše je kuvara, poslastičara, mesara, roštiljdžija, osoblja za održavanje čistoće i pomoćnog osoblja u hotelima, restoranima i ostalim ugostiteljskim objektima.

Pre njih stigla je prethodnica na berbi bresaka, a sada grožđa na plantažama Agrokombinata „13. jul”.

Prema zvaničnim podacima nadležnih institucija, stranih državljana s dozvolom za sezonski rad na Crnogorskom primorju više je nego domaćih.

Ministarstvo rada i socijalnog staranja saopštilo je da je do kraja prošlog meseca izdato 7.168 dozvola strancima za privremeni boravak, dok je utvrđena kvota za celu godinu 14.792. Pretežno je reč o sezoncima iz Srbije, BiH, Makedonije, mada ih ima i iz Albanije, pa čak i Ukrajine. Zanimljivo da je Crna Gora ove godine uvela strože kriterijume za strance sezonske radnike jer je prethodnih godina kvota za izdavanja radnih dozvola strancima iznosila 25.000.

Ne bez razloga u Crnu Goru stižu dokazani majstori svog zanata ako se zna da se visokokvalifikovani pekari, kuvari, poslastičari lako zaposle i dobro zarade.

„Kod mene kuvar ima platu i preko 1.500 evra. U vreme velike najezde bogatih Rusa kuvari su od njih dobijali i visoke nagrade, čak i po 500 evra”, kaže nam vlasnik restorana Dragan T. koji nam pojašnjava da je zbog slične izjave imao poteškoća s opštinskim vlastima. „Istina, pored jednog prijavljenog ’stranca’ ima i pokoji ’divljak’ koje ne prijavljujemo zato što vlast uteruje manjak budžeta iz naših zarada.”

Naš sagovornik nam objašnjava da ostala zanimanja nisu tako plaćena i njihova mesečna zarada se kreće od 300 do 350 evra s hranom i spavanjem. Niže plate su namenjene konobarima, šankerima, pica-majstorima i pomoćnim radnicima.

Za sto do sto pedeset evra niža je plata sobaricama koje su najbrojnije na primorju.

Na severu Crne Gore i u plodnoj zetskoj ravnici, gde se stanovništvo bavi isključivo poljoprivrednom proizvodnjom, pretežno povrtarstvom, ni za lek se ne može angažovati „domaći radnik”, pa su pretežni „stručnjaci” za rad oko paprike, paradajza, lubenica, pipuna i drugog povrća iz Albanije, a njihova cena je od 20 do 25 evra dnevno.

Ne mali broj oglasa osviće u crnogorskim medijima s kojima „gazde” sa severa traže čobane kojima nude platu od 500 evra, hranu i smeštaj.

Za sada niko u Crnoj Gori sa sigurnošću ne može saopštiti koliko ljudi radi na crno, ali sve ankete pokazuju da ih je više od 35.000. Oni su zaposleni bez ugovora, primaju evre na ruke, nemaju plaćeno socijalno osiguranje, ne uplaćuje im se radni staž. Inspektori, kojih nije mali broj po celoj Crnoj Gori, „love zaposlene na crno” mada im „ulov” i nije za pohvalu.

Novi Zakon o strancima (usvojen 1. aprila prošle godine) imao je za cilj da država doprinese većem upošljavanju domaće radne snage, ali su njime najviše oštećeni sezonci iz Srbije, koji su radili i lepo zarađivali mahom na crnogorskoj obali Jadrana i vinogradima agrokombinata na Ćemovskom polju. Prošle godine naše novine su objavile podatak da je kao sezonska radna snaga proteklih sezona dolazilo i do 10.000 mladih i nezaposlenih iz Beograda, Novog Sada, Subotice, Užica, Vranja, Čačka, Leskovca...

Razni poslodavci, pretežno oni koji su u turizmu, republičkom Zavodu za zapošljavanje za ovu sezonu prijavili su 20.015 slobodnih radnih mesta, od čega na određeno vreme 18.316, dok se oko 60 odsto odnosi na primorske opštine. Na sezonskim poslovima angažovano je blizu 6.000 domaćih radnika.

„Uvođenje jedinstvenog postupka izdavanja radnih i boravišnih dozvola je jedna od najznačajnijih novina u Zakonu o strancima. Postupak izdavanja dozvole za privremeni boravak i rad stranaca sprovodi Ministarstvo unutrašnjih poslova i na osnovu nje stranac može da radi samo na određeno vreme kod onog poslodavca i na onim poslovima za koje mu je izdata dozvola za boravak i rad. Godišnjom kvotom utvrđuju se delatnosti i zanimanja gde se stranci mogu zapošljavati, odnosno pružati ugovorne usluge”, poručeno je iz Ministarstva rada i socijalnog staranja.

Nedavno su se zvanična Podgorica i Sarajevo saglasili da je regulisanje statusa sezonskih radnika i smanjenje rada na crno jedan od njihovih prioriteta, pa je spreman za parafiranje sporazum dve države o privremenom zapošljavanju.

Ambasador BiH u Podgorici Đorđe Latinović izjavio je da nekoliko hiljada radnika iz njegove zemlje radi u turističkoj privredi i građevinarstvu.

Na kraju nije nevažno napomenuti kako su bila opravdana protivljenja uglednih turističkih radnika pojedinim rešenjima u novom Zakonu koja su „stopirala i ograničavala vreme boravka” proverenih majstora turizma iz elitnih crnogorskih hotela, restorana i drugih ugostiteljskih objekata. Kao primere su navodili da leskovačkog roštiljdžiju nije mogao zameniti nijedan domaći majstor, a da se ne govori o nadaleko poznatim kulinarima iz Srbije.