Hrvatska može da spotakne, ne i da zaustavi Srbiju

Jedino ako neka od moćnijih zemalja Evropske unije bude gurala Hrvatsku u leđa, onda bi ona mogla presudnije da utiče na blokiranje evrointegracija Srbije. Bude li to izostalo, njeni eventualni pokušaji da zaustavi našu zemlju na evropskom putu ostaće, ocenjuju upućeni, bez uspeha.

Milorad Pupovac, predsednik Srpskog narodnog veća, izjavio je da, iz pozicije članice EU, Hrvatska želi tri stvari: da uslovljava rešavanje otvorenih bilateralnih pitanja, da određuje brzinu pristupa Srbije EU za svoj ili nečiji račun i da jača unutarhrvatski osećaj nadmoći u odnosima sa Srbijom.

To Pupovčevo mišljenje dobija dodatnu težinu ako se setimo da je Srbija tek posle tromesečne muke s hrvatskom blokadom poglavlja 23 i 24 uspela nekako, u julu, da „preskoči” taj problem, ali i uverenja mnogih posmatrača da se tu priča o hrvatskim preprekama ne završava. Uostalom, iz sveg glasa iz hrvatske vlade ovih dana poručuju da bez ispunjavanja njihovih uslova Beograd neće moći u EU, pri tome ne obazirući se na stavove Brisela da bilateralni sporovi ne mogu da budu predmet pregovora, niti da utiču na njihov tok.

Povodom mišljenja da Hrvatska nastoji da određuje brzinu pristupa Srbije svojim razlozima, Vladimir Vuletić, s Filozofskog fakulteta u Beogradu, ocenjuje da ona ne može da ima tu vrstu moći. „Ona može da ima određene ambicije u vezi s usporavanjem integracije, ali svaka vrsta blokade koju bi ta zemlja samostalno preduzela uvek će naići na komentare u Briselu. I više od toga”, naglašava Vuletić.

Podsećajući da neki u EU, posle bregzita, odista postavljaju pitanje daljeg proširenja, on ukazuje i na širi aspekt: „Ukoliko EU i SAD (koje i dalje imaju uticaja na evropsku politiku), žele da ovaj prostor obezbede od uticaja drugih regionalnih sila, moraju da obezbede i da on bude protočniji prema Uniji”.

Ivica Maštruko, sociolog religije s diplomatskim iskustvom u Vatikanu, izjavio je za Radio Slobodnu Evropu da Miro Kovač, hrvatski ministar spoljnih poslova, „radi na samopromociji” pred izbore, a da Ivica Dačić, šef srpske diplomatije, nastoji da dezavuiše poziciju Hrvatske u mogućim, budućim pregovorima Srbije s EU, da želi da Hrvatska bude kompromitovana već unapred, da ne može agresivnije da nastupa sa svojim zahtevima prema Srbiji prilikom rasprave o određenim poglavljima.

Međutim, Vuletić se s tom ocenom ne slaže, uveren da je povod za Dačićeve izjave ozbiljan: „Hrvatska se sama kompromituje, nema potrebe da i Dačić nekome u EU otvara oči”.

I Slobodan Zečević, naučni saradnik Instituta za evropske studije, smatra da sama Hrvatska ne može mnogo da usporava Srbiju, ali da ona to može eventualno da učini ako radi za račun neke moćnije države ili grupe država. „U svakom slučaju, to što radi Hrvatska sada je protiv interesa same Hrvatske, s obzirom na to da ona ovde ima svoje investitore. Srpsko pravosuđe, o čemu govori poglavlje 23, treba, zapravo, da bude profesionalno, a to znači i da svaki građanin EU koji se ovde bavi nekim poslom može da računa na to da će imati nepristrasno pravosuđe. Hrvatska, znači, to radi iz nekog političkog razloga, a očigledno je da taj njen razlog zasad nije dovoljno jasan”, kaže Zečević.

Podsetimo, tromesečnu hrvatsku blokadu dva pregovaračka poglavlja „presekla” je Angela Merkel, nemačka kancelarka, 4. jula, na samitu u Parizu. „Hrvatsko ponašanje u srpskim pregovorima će ubuduće umnogome zavisiti od same Nemačke, koja je glavni igrač, kad je Hrvatska u pitanju”, ističe Zečević i podseća da je Hrvatska relativno brzo ušla u EU, i pored velikih problema koje je imala upravo s poglavljima 23 i 24, a koji ni do danas nisu raščišćeni.

Zečević, ipak, u ovom trenutku ne vidi neku veliku želju da neko Srbiju drži van EU, sem Hrvatske, pa bi njeno aktuelno istupanje „jednostavno moglo biti posledica nacionalizma i fašizacije zemlje”.

Kada su otvorena poglavlja o pravosuđu i bezbednosti, iz Brisela se čulo da postoje realni izgledi da Srbija do kraja godine otvori još četiri poglavlja, 5, 20, 25 i 26, koja se odnose na javne nabavke, preduzetništvo i industrijsku politiku, nauku i istraživanje, obrazovanje i kulturu, a koja se, inače, relativno brzo zatvaraju. „I tu Hrvatska može da utiče toliko da se izgubi mesec, dva ili tri. Ali, ako je Nemačka za to da se ta poglavlja otvaraju, ne verujem da Hrvatska može to da spreči, sem da proba malo da to uspori.”, ističe naš sagovornik.

S druge strane, Vuletić misli, ako bi eventualno došlo do hrvatske blokade otvaranja ta četiri poglavlja, koja u principu važe za nesporna, da bi to prevashodno bila neka vrsta poruke Srbiji. Jer, kako kaže, mnogo toga što se tiče tih poglavlja već je urađeno.