Najlepša Čačanka vraćena vlasnicima

Čačak – Upravni sud Srbije (Odeljenje u Kragujevcu), rešenjem od 14. jula ove godine, odbio je tužbu trgovinskog preduzeća „Prosveta” iz Čačka protiv Ministarstva finansija RS, pa je tako na snagu stupila odluka da se izuzetno vredno zdanje vrati porodici kojoj je oduzeto.

Sporna građevina u centru Čačka, i onda i danas najlepša u gradu, podignuta je 1903. godine u akademskom stilu, sa po 102 kvadrata u prizemlju i na spratu, i mansardom.

Milici Vučićević je tu kuću opština eksproprisala 1978. plativši 1,51 milion dinara, i još 7.219 dinara za plac. Obrazloženje je bilo, navodi njen stariji sin, „da će se zgrada srušiti ako se odmah ne oduzme za kulturne potrebe opštine”.

Sinovi Miličini, lekari iz Čikaga Dušan (69) i Slobodan (68) Vučićević, evo 38 godina pokušavali su da u posed vrate kuću u zavičajnom Čačku, nailazeći uvek na nove prepreke. Čak je i ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu (2010) uputila notu Ministarstvu inostranih poslova Republike Srbije, zatraživši pomoć u rešavanju upravnog spora koji su pokrenuli ovi srpski i američki državljani, čačanskog porekla. Dušan je nedavno, istim povodom, pisao i ministru finansija u Vladi Srbije, dr Dušanu Vujoviću, i u svakom trenutku dostavljao činjenice i dokumenta dopisništvu „Politike” u Čačku, moleći da se prati ovaj slučaj i verujući da će štampa pomoći.

„Šaljem vam i ovo rešenje Upravnog suda iz Kragujevca, doneto u vreme kad je objavljen vaš prethodni članak, i iz ovoga se vidi da je „Prosveta” dužna da bez zadržavanja preda u posed deeksproprisanu imovinu moje majke. Pero novinarsko je ipak poslednji čuvar pravde u Srbiji, blagodareći ’Politici’”, poručio je dr Dušan Vučićević, elektronskom poštom iz Ilinoisa.

On objašnjava da je samo jednu godinu posle eksproprijacije (15. 3. 1978/79) opština Čačak izdala rešenje da se korišćenje zgrade njegove majke ustupi trgovinskom preduzeću „Prosveta”, čime je zakon izigran.

„Kuća je morala biti vraćena”, dodaje, „još 1981. po članu 9. ZOE (Zakona o eksproprijaciji), koji je zabranjivao prenošenje korišćenja. Korisnik može biti samo onaj za koga je eksproprijacija izvršena, što znači opština, a ne trgovinsko preduzeće,”

I navodi:

„Zračak nade u pravdu postao je realnost 1996. kada je opština Čačak poništila rešenje o eksproprijaciji. Opština je od tada uvek donosila isto rešenje, dok je politički ološ u Beogradu kreirao nepostojeće paragrafe da bi se moja kuća držala u vlasništvu onih koji su za to dobro plaćali”, tvrdi lekar iz Čikaga.

Inače, rešenjem Gradske uprave za urbanizam u Čačku od 25. avgusta 2015, u četiri stava, rešeno je ovako: poništava se rešenje o eksproprijaciji, doneto u Opštinskom sekretarijatu za urbanizam 15. marta 1978. (1), odbija se rešenje „Prosvete” kojim je tom preduzeću zabranjeno da otuđi zgradu (2), nalaže se korisnicima da građevinu predaju u posed braći Vučićević (3) i svi uključeni u spor upućuju ka posebnom postupku radi rešavanja imovinsko pravnih odnosa, nastalih posle ovog rešenja (4).

To rešenje „Prosveta” je osporila žalbom Ministarstvu finansija i kad je bila odbijena tužila je MF Upravnom sudu, s istim učinkom – odbijanje.

Šta se, u ovom velikom međuvremenu, događalo s „Prosvetom”?

Privatizacija preduzeća je obavljena 11. oktobra 2007, kapital (66,79 odsto) je bio procenjen na 18.944.000 dinara ili 237.579 evra, a početna cena određena na 3.789.000 dinara. Među 15 učesnika na aukciji, kupac je postao Milosav Mijailović iz Pariza, tada vlasnik grafičke firme „Informa” u Čačku i suvlasnik motela „Jerina” kod Smedereva, po ceni od 121.000.000 dinara ili 1.554.710 evra. Međutim, Agencija je uskoro, zbog neispunjavanja obaveza, raskinula ugovor i „Prosvetu” prodala preduzeću „Omega”. Ubrzo je raskinut i taj ugovor a akcije „Prosvete” prenete u Akcijski fond. Ali, odmah je i on ukinut, i Agencija za privatizaciju je 2011. godine akcije „Prosvete” poklonila „Službenom glasniku”, kao državnom preduzeću.

U prizemlju sporne zgrade godinama je bila „Prosvetina” knjižara, zatim je izdata prodavcima cipela, a sada je tu nova pekara, takođe u zakupu.

A ko je dr Dušan Vučićević?

„Ja sam diplomirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1972. i kao odličan student po pravilniku Fakulteta trebalo je da dobijem fakultetsku specijalizaciju. Nedostajala mi je partijska knjižica te sam odbijen. Ja se nisam pokoravao zlu ni tada a ni danas, brat i ja otišli smo u Ameriku u doba Vijetnamskog rata, i odmah sam položio ponovo sve predmete na američkom testu za specijalizaciju u SAD, pa su mi smesta ponudili posao. Posle četiri godine, 1977. postao sam diplomirani anesteziolog. U drugoj polovini 1977, kao specijalista, zaradio sam 50.000 dolara. Igrom slučaja, iste godine opština Čačak je zapretila da će eksproprisati kuću moje majke, poklon njenog oca, zbog tobožnje zapuštenosti zgrade koja je bila zaštićeni spomenik arhitekture. Moja majka je dobila predračun od privatnog preduzimača da će popravka koštati 27.000 dolara a ja sam poslao garantno pismo zajemčeno mojim računom, da će se privatni zajam na računu Milice Vučićević bezuslovno isplatiti. Ali, opština je ignorisala deponovanu sumu i sprovela eksproprijaciju bez saslušanja moje majke.”

Dr Dušan Vučićević je diplomirao i na pravnom fakultetu u Čikagu (1988), a u Hagu je 1998. branio dr Milana Kovačevića, uhapšenog pod optužbom da je počinio ratni zločin kao predsednik Kriznog štaba u rodnom Prijedoru. Dušan i Milan zajedno su studirali medicinu u Beogradu, Kovačević se oženio iz okoline Čačka, vratio se u zavičaj i postao prvi čovek te varoši, ali je 1998. preminuo u zatvoru u Sheveningenu, kao optuženik HT. Dr Dušan Vučićević tvrdi da je njegov drug Milan bio ostavljen da umre.