Kriminalci ne haju za slučajne žrtve

Za manje od nedelju dana u Beogradu se dogodilo jedno ubistvo i dva pokušaja ubistva. U ponedeljak je, u pucnjavi u poslepodnevnim satima na Vračaru, zalutali metak pogodio novinarku „Adrija medija grupe” dok je pila kafu u kafiću sa prijateljicom. Tri dana ranije, ispred kafea u Belvilu u „klasičnoj sačekuši” ubijen je Aleksandar Stamenković (44) naočigled njegove žene i dece. Prethodno je u četvrtak uveče u jednom prestoničkom klubu na Dorćolu iz pištolja ranjen Darko B.

Vinovnici ovakvih okršaja ne biraju ni vreme, a ni mesto – puca se i usred dana. Počinioci, ali neretko i žrtve su „poznati policiji odranije”. Ako ulicama šetaju kriminalci sa dosijeima, kojima nije teško da potegnu oružje, s pravom se nameće pitanje – da li građani imaju razloga da strahuju za sopstvenu bezbednost?

Od MUP-a nismo dobili odgovor na ovo pitanje. Nisu nam dostavljeni ni statistički podaci u vezi sa brojem ubistava i pokušaja ubistava koji su se dogodili u Srbiji i Beogradu od početka godine.

Da građani imaju razloga za zabrinutost smatra kriminolog i psiholog Dobrivoja Radovanovića. On za „Politiku” kaže da su se vratili „stari običaji uličnih obračuna kada se nije vodilo računa o prolaznicima”. Njima je doprinela, ocenjuje on, subkultura kriminala i šunda.

„Dominantna vrednost u šundu jeste zabava i zadovoljstvo niske i problematične vrednosti. U takvom društvu ljudski život i sigurnost ne znači mnogo. Subkultura kriminala je način života, ponašanja – noćni život, splavovi, žurke i klubovi, gde su svi isto obučeni, isto naoružani i na isti način se ponašaju”, ocenjuje Radovanović.

Novinarka je, podsetimo, povređena kada je Nikola Lakušić (29) u Ulici Koče kapetana na Vračaru, oko 17.20 časova sa četiri hica iz pištolja upucao Srđana Mićića (29), državljanina BiH. Pucnjavi je prethodila svađa ove dvojice, ispostavilo se – poznanika, zbog „neraščišćenih računa odranije”.

Ivan V. je u noći između četvrtka i petka pucao na Darka B. (29), posle kraće verbalne rasprave. Napadač je, kako pišu crnogorski mediji, odbegli robijaš iz bjelopoljskog zatvora, koji se krio u Beogradu. Za njim je ranije raspisana poternica jer je 24. decembra prošle godine pobegao iz zatvora, gde je robijao zbog ubistva.

Od početka ove godine u Srbiji se dogodilo nekoliko kriminalnih obračuna, takozvanih mafijaških sačekuša, koje policija dovodi u vezu sa trgovinom drogom i drugim „neraščišćenim poslovima”.

U 9.45 sati u subotu 30. jula ove godine, ubijen je Aleksandar Stamenković (44) u Belvilu, u Novom Beogradu. Napadači, koji su došli motorom u njega su ispalili više od deset hitaca. Ubijeni je bio vlasnik kafeterije „Pjaca del kafe” i suvlasnik firme „Korbik kofi”, koja se bavila uvozom kafe. Stamenković je imao dosije u policiji. Poreklom je iz Niša, odakle se sklonio, nakon što je na njega pre osam godina pokušano ubistvo. Rođeni brat mu je ubijen 2002.

U martu ove godine šesnaestogodišnji B. S. iz pištolja hicem u glavu ubio je Nikolu B. na Vračaru, u Beogradu. Motiv ubistva je trgovina narkoticima. Droga, nasilništvo, krađe – samo su neka od krivičnih dela za koja su obojica bili osumnjičeni.

Vojvođanska prestonica, bila je nedavno poprište obračuna crnogorskih kriminalnih klanova. Iz automatskog oružja sa motora u pokretu pucano je krajem juna ove godine na crni „audi A-6” u kojem su se nalazili Kotoranin Slobodan Sloba Kašćelan (53), za koga se sumnja da je jedan od vođa „kavačkog” kriminalnog klana u Crnoj Gori i njegov telohranitelj Vladimir Vučković (40) iz Herceg Novog. Crnogorski mediji napad na Kašćelana i Vučkovića dovode u vezu s ratom tamošnjih kriminalnih klanova, koji je počeo još krajem 2014. godine, kada je kod obala Valensije nestao tovar sa 200 kilograma kokaina.

„Ti obračuni su posledica zakona mafije kada se ne poštuju dogovor, teritorija”, kaže kriminolog Dobrivoje Radovanović i dodaje da je moguće i da je reč o neraščišćenim poslovnim odnosima kao što su pozajmljeni novac, prevara.

Serija loših kadrovskih rešenja u policiji doprinela je učestalim kriminalnim sukobima i vatrenim obračunima, smatra advokat Božo Prelević, bivši koministar policije. On za „Politiku” tvrdi da su MUP-u potrebni iskusniji i stručniji ljudi.

„Oni koji su to bili su penzionisani ili rasterani. ’Ubiramo plodove’ odsustva reagovanja policije i neshvatljivo malog broja tužilaca za posao koji im je nametnut. Nakon podnošenja krivične prijave, policija ne reaguje više od godinu dana”, tvrdi Prelević.

Objašnjenje nadležnih da će podizanjem kazni da se reše problemi, ocenjuje naš sagovornik, nije uverljivo.

„Imali smo najniže kazne za vreme Tita i najmanje kriminala. Dakle apsolutno nije tačno da će veće kazne rešiti problem”, zaključuje Božo Prelević.