Minimalac veći za pet odsto

Neizvesnosti više nema. Minimalna cena rada od 121 dinar po satu, posle dve godine, biće povećana. To je, između ostalog, u svom ekspozeu pre dva dana poručio premijer Aleksandar Vučić, izjavivši da je vlada spremna da razgovara sa svim partnerima iz Socijalno-ekonomskog saveta.

– Zalagaćemo se za uvećanje minimalne cene rada i minimalne zarade i očekujem da ćemo takav dogovor i postići – najavio je premijer.

Time su nestale i sve sumnje sindikata da od njihovih pregovora s poslodavcima nema ništa, ako vlada ne da saglasnost da se minimalac poveća. Sada kada su se kockice složile, predstavnicima sindikata predstoji borba s poslodavcima da izvuku najviše što mogu za radnike. Koliko će to biti, znaće se najverovatnije posle 15. septembra, kada bi Socijalno-ekonomski savet trebalo da se okupi i otvoreno kaže – šta je i koliko realno.

Slušajući premijerov ekspoze, teško je očekivati da minimalna cena rada može da dostigne 160 ili 170 dinara, koliko pokazuju parametri koji po Zakonu o radu određuju visinu minimalca, jer je od 2014. godine, kada je minimalna cena rada poslednji put korigovana, inflacija bila mnogo manja od željenog povećanja.

Upravo je to potvrdio i premijer, ističući da smo inflaciju uspešno spustili na nizak i stabilan nivo. Činjenica je da je u periodu od godinu dana međugodišnja inflacija pala sa 12,9 odsto iz oktobra 2012, na 2,2 odsto u oktobru 2013. godine. Od tada inflaciju održavamo na nivou koji je uporediv sa razvijenim evropskim zemljama. Godine 2015. završili smo sa međugodišnjom inflacijom od 1,5 odsto, a krajem ove godine Narodna banka Srbije očekuje da inflacija bude na sličnom nivou.

S druge strane, Zakonom o radu propisano je da se pri utvrđivanju minimalne cene rada polazi od egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice, izraženih kroz vrednost minimalne potrošačke korpe, kretanja stope zaposlenosti na tržištu rada, stope rasta bruto domaćeg proizvoda, kretanja potrošačkih cena, kao i produktivnosti i prosečne zarade.

Da li, s druge strane, minimalna cena rada može da bude manja od minimalne potrošačke korpe?

Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže za „Politiku“ da je bilo realno očekivati da se premijer saglasi s povećanjem minimalne cene rada, jer se i na poslednjoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta pozitivno izjasnio po tom pitanju.

– U tom kontekstu ćemo već od danas nastaviti razgovore s predstavnicima sindikata kako bi se našli oko neke nove realne cene radnog sata – kaže Atanacković.

Upitan šta pokazuju prvi rezultati ankete Unije poslodavaca o tome da li treba povećavati cenu rada, odnosno da li je realno da ona bude 140 dinara koliko predlažu sindikati, naš sagovornik odgovora da je većina poslodavaca rekla da minimalac treba povećati za nekoliko dinara, ali ne za 15 odsto i više.

– Biće sigurno više od dva, tri dinara. Najrealnije je da povećanje bude za pet do šest odsto, što je oko šest do sedam dinara više, objašnjava predsednik Unije poslodavaca Srbije i dodaje da je nerealno očekivati da nova cena bude 160 ili 170 dinara, bez obzira što zakon u ovom trenutku to propisuje. Nema tih para ni u republičkom, a ni u budžetu poslodavaca, ističe Nebojša Atanacković.

– Određivanje minimalne cene rada nije pitanje koliko kome treba, već je reč o povećanju koje mora da bude realno. Minimalac ne može da prati ni minimalnu potrošačku korpu, niti ona može biti parametar u ovakvim situacijama. Gledajući realan rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u drugom kvartalu 2016. godine u odnosu na isti period prethodne godine, koji je iznosio 1,8 odsto, kako je saopštio Republički zavod za statistiku, osnova za povećanje minimalca ima – pojašnjava predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.

Ranka Savić, predsednik Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata, kaže za naš list da, ako se uzme u obzir da je deficit budžeta na kraju maja iznosio 11,3 milijarde dinara, što je šest puta manje od dogovorenog sa MMF-om, onda je realno da radnici to osete kroz povećanje minimalne cene rada. Osim toga, radnici su, uz penzionere, podneli najveći teret štednje.

– Realna cena minimalca u ovom času trebalo bi da bude 170 dinara, a ona je 50 dinara manja. To nisu ničije lepe želje, već to potvrđuju parametri koji određuju visinu minimalca koji je propisala vlada. Ako već imamo situaciju da danima poskupljuju osnovne životne namirnice, onda je logično da vlada ovaj novac upotrebi da popravi standard građana – zaključuje Savićeva.