Australijski pakao na zemlji za migrante

Više od godinu i po dana je bilo potrebno da humanitarne organizacije Hjumen rajts voč i Amnesti internešenel juče i zvanično objave strahote koje skoro već dve godine podnose migranti u izbegličkom kampu Nauru. Iako zlostavljanja i nezapamćeni nehumani uslovi u kojima žive migranti, koje su australijske vlasti smestile na ovo ostrvo kako ne bi ušli na njihov kontinent, nisu bili tajna za svetsku javnost – ni ova a ni prethodna australijska vlada nisu učinile ništa da spreče ovakav odnos prema migrantima. Tek posle jučerašnjeg izveštaja oglasile su se dve agencije UN i desetine organizacija za ljudska prava, pravne, verske i medicinske grupe, zahtevajući od australijske vlade da obustave patnje izbeglica koje traže azil.

Pod nadzorom Kanbere, migranti koji su brodovima plovili put Australije usmeravani su na udaljena pacifička ostrva u Novoj Gvineji, u oblasti Nauru i Papua. Juče je više od 2.000 izveštaja, pod nazivom „Nauru dosije”, o užasnom tretmanu čuvara prema izbeglicama objavio australijski „Gardijan”. Izveštaji opisuju detalje seksualnog zlostavljanja dece, samopovređivanja migranata zbog nemogućnosti da izdrže torturu čuvara i nehumane uslove u kojima žive.

U izveštajima je navedeno da su uslovi za život van svakog ljudskog dostojanstva, da se dečacima preti smrću i da je tuširanje dozvoljeno samo devojkama koje zauzvrat pristanu na seksualne usluge. Stres kome su izložene izbeglice u ovim „zatvorskim ostrvima” naterao je, u najviše slučajeva, žene na pokušaje samoubistva i samopovređivanje. Jedna devojka je u objavljenom izveštaju napisala: „Treba mi smrt. Želim što pre da umrem.” „Gardijan” je naveo da su izveštaje pisali zaposleni, kao i same izbeglice, i ocenio da je ovo „najveće curenje dokumenata iz australijskog migracionog kampa”.

U kampu u Nauruu se već duže vreme nalazi 442 osobe koje nisu htele da se vrate kućama, a tvrdi se da ih je skoro duplo više u Manusu, ostrvcetu na severu Papue Nove Gvineje. Australijski premijer Malkolm Turnbul je rekao da će objavljeni materijal biti ispitan, proveriće da li u centru postoje žalbe i da li su optužbe „upućene na pravu adresu”.

Australija je već i prošle godine bila u središtu skandala zbog odnosa vlade prema migrantima, a od tada brodovi sa izbeglicama više ne pristižu u ove oblasti. Pre godinu dana lekar Dejvid Ajzak, koji je u decembru 2014. godine proveo pet dana na ostrvu, obelodanio je da u Nauruu vlada pakao na zemlji, jer Australija na krajnje nehuman način tretira migrante koje smatra „prljavim kriminalcima”. Ajzak je u avgustu 2015. izjavio za televiziju Raša tudej, svestan da može dobiti zatvorsku kaznu od dve godine (kao i svi koji rade u tom kampu, uključujući ostale lekare, medicinsko osoblje, učitelje i čuvare), da je naročito bio šokiran ophođenjem prema deci „koja su tretirana kao otpadnici”. „Deca u kampu pate od depresije, plaše se čuvara koji su neprijatni i grubi”, rekao je pedijatar Ajzak opisavši kamp kao „loš zatvor”.

Australijska komisija za ljudska prava objavila je tada seriju pisama koja su im poslala deca iz izbegličkog kampa, pa su stanovnici Australije ipak mogli da znaju šta se događa na nešto više od tri hiljade kilometara od Brizbejna. Posle Ajzakovog svedočenja oglasio se i jedan bivši čuvar iz kompanije „Vilson sekjuriti” koji je rekao da su čuvari primenjivali mučenje davljenjem i tehnikom „zakopčavanja”, koju su primenjivali pripadnici CIA. „Zakopčavanje se koristi tako što nesrećnog azilanta čuvari kablovima vežu za metalne šipke na krevetu. Zatim podignu krevet i bacaju ga u vazduh, pri čemu žrtva prvo udara u plafon, a zatim u pod, doživljavajući bolne povrede”, izjavio je taj čuvar koji nije želeo da bude imenovan. Bivši australijski premijer Toni Abot demantovao je ove tvrdnje, rekavši da se prema azilantima država ophodi humano. „Rekao bih da su te tvrdnje lažne, a svi koji šire neistine biće procesuirani”, rekao je Abot.

Bivši australijski premijer takođe nije demantovao skandalozne izveštaje da su vlasti te zemlje plaćale krijumčarima migranata da ih vrate u Indoneziju, a javno je tvrdio da vlasti čine sve kako se ne bi nastavila ta „đavolska trgovina”. Upravo tada, u junu prošle godine, vlast u Indoneziji je pokrenula istragu i otkriveno je da je samo u jednom slučaju, kada su krijumčari brodom prevozili 65 migranata, Australija platila 30.000 dolara da ih vrate u Indoneziju. Po dolasku na vlast, 2013. godine, Abotova vlada je primenjivala i oružane akcije kako bi onemogućavala migrante da stignu čamcima na njihov kontinent.

Australijska vlada je postala svetski poznata po još jednom skandaloznom tretmanu, i to u maloletničkom zatvoru „Don Dejl” u blizini Darvina, na severu australijskog kontinenta. Ej-Bi-Si je krajem prošlog meseca objavio snimke mučenja maloletnika koji podsećaju na mučenja u Abu Graibu i Gvantanamu. Na snimku je prikazan 17-godišnji mladić Dilan Voler, go do pojasa, koga čuvari vezuju za stolicu dok na glavi ima improvizovanu kapuljaču vezanu oko vrata. Snimci su načinjeni 2014. i 2015. godine, ali je reporter naveo da se ovakvi postupci mučenja primenjuju već duže vreme.

Tada je otkriveno da u maloletničkim zatvorima 96 odsto zatvorenika čine mladi Aboridžini, australijski starosedeoci, koji na Severnoj teritoriji čine 30 odsto stanovništva. Premijer Turnbul i ostali državni zvaničnici i policijski oficiri tada su izjavili da nisu videli te snimke, ali da se mora prestati sa takvom praksom.