Naga Berta Paje Jovanovića pred Beograđanima

U miru i tišini Legata Paje Jovanovića, na četvrtom spratu zgrade u Kralja Milana 21, posetioci do 22. septembra mogu da uživaju u izloženoj slici „Akt pred ogledalom”, odnosno „Gola Berta” ovog majstora srpskog slikarstva.

Berta je Nemica s kojom je Jovanović bio u ljubavnoj vezi tokom svog višegodišnjeg boravka u Minhenu, a koju pominje u svojim memoarima koje je ostavio Muzeju grada Beograda.

Upravo taj rukopis pomogao je istoričarima umetnosti da povežu činjenice i identifikuju golu ženu pred ogledalom koju je Jovanović naslikao krajem 19. veka, a mnogo pre nego što je nagu portretisao svoju suprugu Herminu Muni Dauber.

„Ono što ovaj akt ističe jeste što se dugo nije znalo za njega, što je znatno ranije nastao u odnosu na Muni, i što Jovanović osim akta u kojem mu je model bila supruga, nema aktove u svojoj umetnosti. „Njegove kompozicije nisu se bazirale na ovom likovnom žanru, a ova slika nije izlagana tako da je javnosti ostala nepoznata”, upućuje istoričarka umetnosti i kustoskinja Muzeja grada Beograda Danijela Vanušić.

Ona kaže da je slika prvi put javno izložena 1980-ih godina u Zagrebu, a tek 2009. publici u Beogradu, jer je Bertin akt uvek bio deo privatnih kolekcija

„Namera svakog slikara kada naslika delo je da ga prezentuje javnosti. To što je Paja Jovanović zadržao ovu sliku u privatnom vlasništvu dugo posle njenog nastanka, pa ju je prodao dalje u privatno vlasništvo, možda je moglo na samom početku da ukaže da se radi o nekoj osobi koja nije bila model”, navodi Vanušićeva.

Ona dodaje da su u vreme nastanka slike modeli bile uglavnom žene slobodnijih shvatanja, a budući da Berta nije bila model, što je zaključeno istraživanjem, onda je bilo i logično da tako gola ne bude izložena očima javnosti.

Na osnovu Jovanovićevih sećanja i samog načina na koji je Berta prikazana na slici, Vanušićeva kaže da je reč o strasnom odnosu dvoje ljudi.

„To je jedna strastvena, emotivna i nadasve erotska veza između njega i Berte koja je bila obojena njenim temperamentom. Berta je bila vrlo temperamentna žena jer na nekoliko mesta (u memoarima) pominje da ga je jurila revolverom.”

Bertin temperament, odvažne i možda čak otresite žene, može se naslutiti i na osnovu njenog položaja u kojem je prikazana pred ogledalom.

„Ona nije prikazana da se stidljivo gleda ili da se stidi posmatrača. Ne, ona je prikazana tako da dominira slikom, svojim položajem i načinom na koji gleda. Na taj način stavlja do znanja posmatraču da ona vrlo dobro zna da je na neki način posmatrana, i koliko god posmatrač uživa u pogledu prema njoj, tako i ona gledanjem u ogledalo uživa u pogledu prema sebi”, kaže Danijela Vanušić.

Umetnički posmatrano, reč je o dobrom umetničkom delu, kaže Vanušićeva.

„Način slikanja odstupa od onoga kako Paja slika kasnije, dosta je slobodan, oseća se uticaj Engra. Naglasak je na erotskom, izražena je bela put ženskog tela, akcenat je na čulnom delu slike, načinu osvetljenja, to je prikaz akta žene koja sedi u svom budoaru koji mi imamo priliku da vidimo, takoreći voajerski da zavirimo u taj zatvoreni, nedostupni prostor”.

Premda su aktovi česta slikarska tema kroz istoriju slikarstva, u današnje vreme, kada su vrednosti prilično izmenjene i kada nam prikazivanje nagosti uopšte nije strano, Vanušićeva smatra da je Jovanovićeva slika „Gola Berta” kao delo vrhunske umetnosti, visoko estetizovano, ne banalizuje nago telo, već kroz čulnost, estetiku i prefinjenost, i dalje privlači pažnju – prenosi Tanjug.