Bile jednom fabrike u Rakovici

Rakovica i deo oko njene industrijske zone pre dvadesetak godina ličili su na mravinjak. Ulicom patrijarha Dimitrija oko petnaest časova, kada se završavala prva, a počinjala druga fabrička smena, nije se moglo proći od radnika. Procenjuje se da je u zlatno doba industrijskog razvoja grada i zemlje, osamdesetih godina prošlog veka, u ovom delu prestonice radilo oko 25.000 ljudi.

Sada je ovaj deo Beograda skoro pust, radnici su endemska vrsta i mogu se na prste prebrojati, a nekadašnje hale prazne su i zarasle u puzavice. Umesto zaposlenih okupirala su ih divlja stabla i žbunje.

Da nije oštrog mirisa, koji još povremeno dopire iz Livnice, stekao bi se utisak da je ovaj kraj potpuno mrtav.

Od giganta do sloma: DMB u Rakovici (Foto Dragoslav Žarković)

Okosnice privrede Rakovice, Beograda, zemlje, nekadašnji giganti „21. maj” (DMB) i „Rekord” na samrtničkoj su postelji ili „pod zemljom”.

Fabrika guma „Rekord” više ne postoji. Deo zgrada ovog konglomerata je porušen, a teren se priprema, kako kažu predstavnici sindikata, za izgradnju takozvanog maloprodajnog kompleksa „Kapitol park Rakovica”, čije se otvaranje, navodno, očekuje za april 2017. godine.

„Rekord” je nastao još 1925. godine. Posle Drugog svetskog rata uspešno je poslovao, izvozio pneumatike u 25 zemalja Evrope, Afrike, Amerike i zapošljavao oko 5.000 ljudi koji su radili u četiri smene. Izvoz tokom osamdesetih godina prošlog veka dostizao je 22 miliona dolara godišnje. Uspešno je ovo preduzeće radilo i u vreme sankcija, ali i neposredno posle toga.

Usledila je zatim čuvena privatizacija, zatim proces restrukturiranja, a onda je za 5,2 miliona evra, i to bez obaveze plaćanja poreza, fabriku kupio ruski „biznismen” iz firme „Vizahem”.

Nakon nekog vremena, radnike je poslao na kolektivni odmor. Preduzeće je otišlo pod stečaj, menjali su se stečajni upravnici, iza paravana u prodaju se uplitali političari, međusobno povezani rodbinskim i partijskim vezama ali i, kako se šuškalo, preko posrednika, kontroverzne ličnosti poput narko-bosa Darka Šarića. Imovina se godinama krunila, rasprodavala i nestajala da bi na kraju ceo kompleks smešten na 65.000 kvadratnih metara bio prodat i pripremljen za prvi tržni centar mešovite robe u Rakovici, čija se reklama sada vijori ispred napuštenih zgrada nekadašnjeg „Rekord holdinga” DP.

I od čuvene fabrike auto-motora „21. maja” (DMB), koja je proizvodila avio, auto, turbo i malolitražne motore, imala fabriku alata i opreme, livnicu, hotele…, ostao je još samo mali trag. Od devet preduzeća koja su činila ovaj nekadašnji gigant postoji još samo Fabrika malolitražnih motora (FMM). Trenutno je u stečaju, iako je pre njega, kako ističu nekadašnji rukovodioci i radnici, poslovala bez gubitaka, a njena vrednost je iznosila oko milijardu evra. Poslednji radnici iz ove fabrike, njih 36, nalaze se na birou za zapošljavanje. Šta će biti s FMM-om još se ne zna, ali upućeni tvrde da će mašine ubrzo biti rasprodate, a hala od 5.000 kvadrata pretvorena u magacin poznate drogerije.

Nekad bilo za ponos: stohiljaditi traktor u IMR-u (Foto Dragan Jevremović)

DMB je „rođen” 1948. godine, a „babica” mu je bila Vlada FNRJ. U početku su se u fabrici proizvodili motori za naše avione i helikoptere. Po tome je i dobila ime „21. maj”, jer je to bio dan Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva. U ogromnim halama, kako je navedeno u knjizi, dugogodišnjeg direktora Filipa Grujića „Bila jednom jedna fabrika”, postavljene su mašine i oprema iz zapadne Evrope i SAD. Proizvodilo se po licencama „Fijata”, „Lombardinija”, „Rols-rojsa”, „Turbomeka”, „Boša”. Dugo je fabrika proizvodila motore za „zastavu”, „fiću”, „juga”. Krajem osamdesetih, sa 70 odsto kapaciteta u DMB-u je proizvedeno 165.000 motora, a radilo više od 5.000 ljudi. Vrednost imovine u jednom momentu premašila je milijardu dolara.

Ali, u narednih 20 godina, prema rečima radnika, imovina je raščerupana, tako da su ostali samo opustošeni pogoni.

Od ove sudbine pokušava da pobegne fabrika iz komšiluka IMR, koji je trenutno u postupku reorganizacije. Od 7.700 radnika, koliko je industrijski konglomerat nekada zapošljavao, sada po ugovoru radi oko 200 radnika. Preduzeće još uvek proizvodi traktore. Iz firme se izdvojila livnica, ali ova dva preduzeća, kažu u IMR-u i dalje tesno sarađuju.

Slomljena kičma

U poslednje dve decenije u prestonici je, likvidiran veliki broj fabrika i preduzeća koja su činila kičmu privrede grada. Ugašeni su ili su pod stečajem Industrija motora i traktora, IPM „Zmaj”, „Minel”, „Ratko Mitrović”, „Partizanski put”, „Beko”, DP „Kluz”...