Svi kragujevački suveniri

Kragujevac – Suveniri nisu samo uspomena na mesto koje ste posetili, već i priča o jednom vremenu, društvenim prilikama i političkim sistemima koji se menjaju. Suveniri su istorija u malom. Takvu jednu priču nose i kragujevački suveniri, svedočeći o preobražaju života, o prošlim i aktuelnim dešavanjima u gradu nabrekle istorije.

Na platou kod Robne kuće, kako sredovečni i nešto stariji Kragujevčani zovu zdanje Robne kuće „Beograd” u centru grada, koju su osamdesetih godina prošlog veka opsedali turisti iz Rusije, diveći se izobilju koje su tu videli, nalazi se Turističko-informativni centar (TIC), nevelika, ali lepo uređena prodavnica Gradske turističke organizacije „Kragujevac”, osnovane pre, otprilike, sedam decenija.

U TIC-u se mogu kupiti knjige, slike, ce-deovi i drugi reklamni materijal o Kragujevcu, a pojedini suveniri svedoče i o zlatnom dobu jugoslovenskog titoizma, o sedamdesetim godinama prošlog veka, kada je u dvorištu gotovo svake kuće u Kragujevcu bio „fića”. „Fićom” je radnička klasa putovala na more, u Hrvatsku ili Grčku, neizostavno svake godine, ne pitajući se hoće li ih kod kuće, kad se vrate, sačekati plata. Za letovanje je radnicima „Zastave”, koji su napravili gotovo milion „fića”, bio dovoljan samo regres. Danas Kragujevčani sebi mogu da priušte samo maketu tog automobila.

Još od „devedesetih”, kada su zemljom tutnjale kolone nezadovoljnih Miloševićevim režimom, kada je u svakom mestu počeo da se budi dugo kaptirani nacionalizam, u pešačkoj zoni Kragujevca, na Trgu kod krsta, gde je opozicija organizovala mitinge i odakle su kretale čuvene „šetnje”, nalazi se prodavničica na otvorenom, u kojoj se mogu naći svakojake ikonice monarhističke, tradicionalne, desničarske Srbije, neki kažu većinske u Šumadiji u Drugom svetskom ratu.

Tu se mogu pazariti drvene čuturice, šajkače i četničke šubare, kao i majice sa odštampanim likovima naših kraljeva i oficira Jugoslovenske vojske u otadžbini. Naravno, dominira lik Čiče, đenerala Dragoslava Draže Mihailovića, prvog gerilca u okupiranoj Evropi.

Nedugo pošto je oboren Milošević, s početka ovog veka, kada je razbucana „Zastava” koja je automobile izvozila u više od 70 zemalja, na šetalištu između glavne gradske pijace i Malog parka, u čijem je središtu podignut Spomenik palim Šumadincima, rad čuvenog jugoslovenskog vajara Antuna Augustinčića, ponovo je počeo da se „budi” improvizovani buvljak na kom tezge i danas drže, uglavnom, ovdašnji Romi.

Na tom mestu se nalaze pravi kragujevački suveniri, oni koji upečatljivo svedoče o aktuelnim prilikama i dešavanjima u gradu koji je nekada bio jedan od najvećih industrijskih centara celog Balkana. Iznošena obuća i garderoba, rashodovani tehnički uređaji, mašine kojima nedostaju neki delovi, slike anonimnih umetnika i ostala polovna roba na najbolji način govori o današnjem – „polovnom” Kragujevcu.