Tompsonova od trening partnerke do šampionke

Od našeg izveštača

Rio – Teško je zaista odabrati junaka finalnih borbi drugog dana atletskih takmičenja na Igrama u Riju. Konkurenata ima dosta, bezmalo svi novi olimpijski šampioni sa Olimpijskog stadiona „Žoao Avelanž”.

Za one koji se odlučuju na osnovu tradicije to je nova šampionka na 100 metara, oni koji cene nepobedivost odlučiće se za ponovnog šampiona na 10.000 metara, a oni koji vole iznenađenja i svoje osećanja vezuju za atletske zvezde u usponu imaju dvoje kandidata...

Šeli-En Frejzer-Prajs, dvostruka olimpijska i trostruka svetka šampionka na 100 m, predala je vladarsku palicu Eleni Tompson, 24-godišnjoj zemljakinji koja je do sada imala samo srebro na 200 m, osvojeno prošle godine na Svetskom prvenstvu u Pekingu. Tompsonova je već u polufinalu najavila je da njen cilj zlato i da ima neophodnu brzinu za to i u finalu deklasirala je rivalke pretrčavši 100 metara za 10,71 sekundi, samo stotinku spore od njenog ovogodišnjeg ličnog rekorda. Drugo mesto Osvojila je Tori Bovi (SAD) s 10,83, dok je „džepna raketa” Šeli-En Frejzer-Prajs (visoka je 1,52 cm) postigla svoj najbolji rezultat u sezoni u kojoj su je mučile povrede i tih 10,86 sekundi bili su dovoljni samo za bronzu. Mogućnost da postane prva sprinterka s tri uzastopna olimpijska šampionka na 100 m, dakle, bila je samo statistička mogućnost.

– Kada sam prelazila liniju cilja pogledala sam oko sebe i videla da sam sama i nisam znala kako da proslavim pobedu. U mom kraju u Kongstonu postavili su veliki ekran da prate ovu trku. Ne mogu ni da zamislim šta se sada tamo dešava rekla je Elena Tompson, do juče poznata kao trening partnerka olimpijske šampionke. Sada je ona olimpijska šampionka...

Najbolja evropska sprinterka Holanđanka Dafne Šipers bila je tek peta u finalu s 10,90 sekundi...

Šampion koji traje je Britanac Mohamed Mo Farah. Dvostruki olimpijski šampion iz Londona obavio je juče polovinu svog cilja i odbranio prvo mesto u trci na 10.000 metara, ponovo u završnom sprintu deklasiravši kompletnu kenijsku i etiopsku elitu s 27:05,17 i sada mu predstoji odbrana zlata i na upola kraćoj stazi. Tako se Farah približio Fincu Laseu Virenu koji je jedini na olimpijskoj sceni odbranio šampionske titule na 5.000 i 10.000 metara (1972. i 1976), a na legendarnog Finca podsetio je i po jednom bizarnom događaju. Farah je, kao i Viren 1972. pao tokom trke, ali je ustao i dostigao sve rivale, a na kraju ih i pobedio.

– Kada sam pao, pomislio sam: O moj bože, gotovo je. Ali mogao sam da ustanem i samo sam želeo da dostignem ostale i da ih „držim“. To nikad nije lako, ali uspeo sam. Uradio sam to za svoju porodicu – rekao je Farah pošto je publiku pozdravio na svoj uobičajeni način: savijenim rukama iznad glave praveći srce sa svojim licem u sredini.

Dvoje sasvim neočekivanih pobednika su Belgijanka Nafisatu Tijam i Nemac Krištof Harting. Tijamova, će 19. avgusta napuniti 20 godina, do sada je najveći uspeh ostvarila na Evropskom prvenstvu 2014. kada je osvojila bronzu, a na ovogodišnjem u Amsterdamu nije ni nastupila u sedmoboju, već u skoku uvis i bila četvrta, a sada je olimpijska šampionka u sedmoboju, koji pored snage, brzine i izdržljivosti zahteva i veliko iskustvo.

Harting je već dobro poznato prezime u bacanju diska. Robert Harting je u Londonu postao olimpijski šampion, a i novi olimpijski šampion ima isto prezime. To međutim nije Robert, koji je ispao u kvalifikacijama, već njegov pet godina mlađi brat Krištof Harting, koji do sada nije bio na nekom od mesta pobedničkog postolja ni na jednom velikom takmičenju. U Riju, međutim, ostvario je lični  rekord od 88,37 m – dovoljno za neočekivani trijumf.

Bartoleta i Okagbare se okreću dalju

Do finala na 100 metara nisu došle Amerikanka Tijana Bartoleta ni Nigerijka Blesing Okagbare. Obe će šanse za osvajanje medalja potražiti s punim pravom u skoku udalj (kvalifikacije 16. avgusta) u kojem će nastupiti i naša rekorderka Ivana Španović. Bartoleta je svetska šampionka iz Pekinga prošle godine, a to je bila i pre 10 godina, dok je Okagbare osvojila olimpijsku bronzu u Pekingu 2008. i srebro na Svetskom prvenstvu u Moskvi 2013. kada je bila ispred Španovićeve, koja je baš tada započela trofejni niz osvojivši prvu od sedam medalja na sedam uzastopnih takmičenja.