Organska hrana skupa za domaće potrošače

Sve vi­še lju­di u Sr­bi­ji uklju­če­no je u pro­iz­vod­nju i pro­da­ju or­gan­ske hra­ne. Pre šest go­di­na, u toj bran­ši, bi­lo je sve­ga 137 pro­iz­vo­đa­ča, a pro­šle go­di­ne – dve hi­lja­de, uklju­ču­ju­ći i ko­o­pe­ran­te. 
Ipak, to ne zna­či da slič­no in­te­re­so­va­nje vla­da i me­đu po­tro­ša­či­ma jer sve­ga je­dan od­sto ove hra­ne osta­ne na do­ma­ćem tr­ži­štu, po­ka­zu­ju po­da­ci Pri­vred­ne ko­mo­re Sr­bi­je. Prak­tič­no sve što se uz­ga­ja na or­gan­skim plan­ta­ža­ma za­vr­ša­va u iz­vo­zu, a naj­ve­ći kup­ci i da­lje su Ne­mač­ka, SAD, Ho­lan­di­ja, Bel­gi­ja, Austri­ja i Polj­ska. Me­đu naj­tra­že­ni­jim pro­iz­vo­di­ma ko­ji se iz­vo­ze, u ka­te­go­ri­ji vo­ća, pro­šle go­di­ne bi­le su smr­znu­te ma­li­ne i ku­pi­ne i sve­že ja­bu­ke, a od pre­ra­đe­vi­na kon­cen­tra­ti od ja­bu­ka, su­še­no vo­će i pi­rei od vi­ša­nja, du­nja i ku­pi­na.
– Naj­ve­ći deo te hra­ne se iz­vo­zi. Dug je put do to­ga da or­gan­ska hra­na po­sta­ne jef­ti­ni­ja i do­stup­na do­ma­ćim kup­ci­ma. Ipak, ohra­bru­je to da je po­nu­da sve ve­ća u su­per­mar­ke­ti­ma – ka­že Velj­ko Jo­va­no­vić iz Cen­tra za or­gan­sku pro­iz­vod­nju Pri­vred­ne ko­mo­re Sr­bi­je.
– Or­gan­ska hra­na uz­ga­ja se na oko 15.000 hek­ta­ra, to je ve­li­ki rast u od­no­su na pro­šlu go­di­nu ka­da se pro­sti­ra­la na oko de­vet hi­lja­da hek­ta­ra. Od 2012. go­di­ne iz­voz je u stal­nom po­ra­stu. Ali ako ima­te pa­ra­dajz ko­ji ko­šta 70 di­na­ra ili or­gan­ski za 250 di­na­ra, ja­sno je šta je raz­log ma­nje tra­žnje – ka­že Jo­va­no­vić. Or­gan­ska hra­na je sku­plja jer se od pro­iz­vo­đa­ča zah­te­va mno­go ve­ći ma­nu­el­ni rad, a sku­pa je i ser­ti­fi­ka­ci­ja.
– Za na­še kup­ce or­gan­ska hra­na je i da­lje sku­pa, a ne po­sto­ji ni do­volj­no raz­vi­je­na svest o pred­no­sti­ma tih pro­iz­vo­da. Ku­pu­ju uglav­nom za svo­ju de­cu. U sve­tu su sti­gli do to­ga da se, ka­da se go­vo­ri o ula­ga­nju u ovu vr­stu pro­iz­vod­nje, to ne ti­če sa­mo mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de, već i mi­ni­star­stva zdra­vlja. Na­i­me, pod­sti­ču­ći zdra­vu is­hra­nu, ma­nje gra­đa­na će bi­ti bo­le­sno – ob­ja­šnja­va naš sa­go­vor­nik. 
Na pri­me­ru pro­iz­vod­nje kra­sta­va­ca, ob­ja­šnja­va zbog če­ga je za nas bo­lje i zdra­vi­je po­vr­će ko­je se ne uz­ga­ja kon­ven­ci­o­nal­nim me­to­da­ma. Sta­blji­ka kra­stav­ca u to­ku ra­sta „usi­sa” oko šest i po li­ta­ra pe­sti­ci­da što, i bez ob­zi­ra na ka­ren­cu, ipak osta­je u plo­du.

– Ohra­bru­je to što je kod ne­kih pro­da­va­ca, po ne­zva­nič­nim pro­ce­na­ma, udeo or­gan­skih pro­iz­vo­da u ka­te­go­ri­ji vo­ća i po­vr­ća sko­čio na če­ti­ri do pet od­sto, što je je so­lid­no. I pri­no­si kod or­gan­skih use­va sa­da su go­to­vo jed­na­ki kao kod kon­ven­ci­o­nal­nih, što bi u per­spek­ti­vi mo­glo da sni­zi ce­nu tih pro­iz­vo­da – is­ti­če Jo­va­no­vić.
Ge­ne­ral­na se­kre­tar­ka Udru­že­nja pro­iz­vo­đa­ča „Ser­bia or­ga­ni­ka” Iva­na Si­mić is­ti­če da Sr­bi­ja prak­tič­no ce­lo­kup­ni iz­voz za­sni­va na sve­žem i smr­znu­tom vo­ću i nji­ho­vim pre­ra­đe­vi­na­ma. Ka­ko ka­že, or­gan­skog vo­ća prak­tič­no i ne­ma na do­ma­ćem tr­ži­štu dok se sve­že po­vr­će i na­mir­ni­ce ži­vo­tinj­skog po­re­kla još ne iz­vo­ze i njih po­tro­ša­či ima­ju pri­li­ke da ku­pu­ju. 
– Spe­ci­ja­li­zo­va­nih pro­dav­ni­ca ne­ma, iako je bi­lo po­ku­ša­ja, ali ne­ke od rad­nji u po­nu­di ima­ju ve­ći deo or­gan­ske hra­ne. I po­je­di­ne ve­li­ke tr­go­vi­ne sa­da već ima­ju do­bar ili so­li­dan iz­bor zbog to­ga što, po­sled­nje dve go­di­ne, ipak ra­ste tra­žnja za zdra­vom hra­nom – ka­že na­ša sa­go­vor­ni­ca, do­da­ju­ći da je ote­ža­va­ju­ća okol­nost to što je tr­ži­šte pre­pla­vlje­no uvo­znim or­gan­skim pro­iz­vo­di­ma či­je su ce­ne pri­lič­no vi­so­ke, čak vi­še u od­no­su na iste te pro­iz­vo­de u ze­mlja­ma iz ko­jih do­la­ze.
 Sma­tra da će će ce­nu re­gu­li­sa­ti ve­ća po­nu­da do­ma­ćih pro­iz­vo­da. Tre­nut­no je or­gan­ska hra­na (u za­vi­sno­sti od vr­ste pro­iz­vo­da i pro­daj­nih me­sta) za 50 do čak 400 od­sto sku­plja od kon­ven­ci­o­nal­no pro­iz­ve­de­nih na­mir­ni­ca.
Me­đu dr­ža­va­ma EU u or­gan­skoj pro­iz­vod­nji naj­vi­še je od­ma­kla Austri­ja, ali je naj­ve­ći stra­te­gij­ski is­ko­rak na­či­ni­la Dan­ska, ko­ja je ne­dav­no na­ja­vi­la da će, u na­red­nih 25 go­di­na, ce­lo­kup­nu po­ljo­pri­vred­nu pro­iz­vod­nju pre­ve­sti u or­gan­sku. Nem­ci su, s dru­ge stra­ne, naj­ve­ći po­tro­ša­či. 
Evrop­ska sta­ti­sti­ka po­ka­zu­ju i da su ga­zdin­stva s or­gan­skom pro­iz­vod­njom u pro­se­ku ve­ća od onih gde se pro­iz­vo­di na tra­di­ci­o­nal­ni na­čin. 
Uni­ja je pr­vu za­kon­sku re­gu­la­ti­vu o or­gan­skoj pro­iz­vod­nji do­ne­la još 1991. go­di­ne, a po­ja­va bo­le­sti lu­dih kra­va, 2001. go­di­ne, bi­la je ve­li­ka pre­kret­ni­ca i za­ma­jac za in­ten­ziv­ni­ji rast pro­iz­vod­nje or­gan­skih na­mir­ni­ca.