Moskva nudi Rijadu nuklearnu saradnju

Rusija i Saudijska Arabija, dojučerašnji arherivali na svetskom tržištu nafte (najveći proizvođač i najveći izvoznik crnog zlata), uveliko razrađuju zajedničke poteze na dva strateška polja: u basnoslovnom petrobiznisu i razvoju mirnodopske nuklearne industrije sunitske monarhije.

Ovaj ubrzani uporedni razvoj dva pravca saradnje Moskve i Rijada javnosti je otkrio Aleksandar Novak, ruski ministar energetike u intervjuu saudijskom dnevniku „Ašark el Avsat” objavljenom danas. Koliko ovog proleća, nakon fijaska prolećnog pokušaja Rusije i OPEK-a da postignu dogovor o združenom obuzdavanju proizvodnje nafte, Moskva je bila najavila da „u doglednom vremenu neće obnavljati pregovore sa kartelom”. Ovog puta, Novak je insistirao da je saradnja sa drugim naftašima Moskvi od izuzetnog značaja.

„O prilikama na svetskom tržištu nafte savetujemo se i sarađujemo i sa članicama OPEK-a i sa onima koje nisu u tom udruženju. Odlučno nameravamo da nastavimo dijalog o stabilizaciji tržišta, spremni smo na najšire moguće konsultacije i za dogovor o zajedničkim merama koje ne bi bile kratkoročne”, ističe Novak u intervjuu saudijskim novinama.

Vest da Moskva i Rijad opet sarađuju (nakon skandala u Dohi – kada je delegacija Rijada preko noći promenila mišljenje o nacrtu već ranije utanačenog dogovora Rusije, Saudijske Arabije, Katara i Venecuele o zamrzavanju proizvodnje nafte) – obradovala je berze.

Naime, cena barela severnoatlantske nafte (tipa „brent”) skočila je na 46, 61 dolar, što je njegova najviša vrednost u poslednjih mesec dana. Barel je inače krajem januara ove godine koštao oko 28 dolara (što je bilo najniže u poslednjih desetak godina), dok je u junu nakratko išao za 52,50 dolara.

Upravo ovo tekuće letnje kretanje cene barela „nadole” osnovni je razlog što je nesložni OPEK na inicijativu Venecuele, Ekvadora i Kuvajta sazvao krajem septembra u Alžiru vanredno, neformalno okupljanje (tokom Međunarodne konferencije o energiji).

Da li će OPEK, Rusija i drugi petroproizvođači izvan sastava kartela koji svetskom tržištu donosi 41-42 odsto nafte sledeći put u Alžiru postići dogovor o jednom zajedničkom potezu koji neće biti kratkoročan, zagonetka je.

Prošli put u Dohi Rijad je odustao od dogovora u poslednjem trenutku da bi izbegao da naftaši (u sastavu OPEK-a i izvan njega) učine bilo kakav ustupak pristižućem povratniku (i arherivalu) Iranu.

Ko i kako u ovom trenutku eventualno usaglašava dugoročne naftaške interese Rusije (najvećeg proizvođača), Saudijske Arabije (vodećeg izvoznika) i Irana (nekada drugog najjačeg člana OPEK-a), neizvesno je.

Ono što se pouzdano zna jeste da je Moskva, kroz intervju Novaka, istovremeno najavila veliko interesovanje i za projekte mirnodopskog razvoja atomske industrije, tehnologije i medicine u Saudijskoj Arabiji.

Moskva je zainteresovana da učestvuje u izgradnji saudijskih nuklearnih elektrana u okviru Strategije razvoja do 2030. godine. Rijad najavljuje izgradnju 16 novih atomskih reaktora u sledećih 25 godina koji treba da obezbede petinu neophodne električne energije u kraljevini, najavio je Novak.

„Saudijska Arabija uopšte nema infrastrukturu za nuklearnu proizvodnju električne energije: utoliko odluka Rijada da razvija civilni atomski program predstavlja izazov, ali Rusija upravo u tim poslovima ima bogato iskustvo”, ocenila je agencija Tas.

Inače, Rusija i Saudijska Arabija potpisale su sporazum o saradnji u razvoju nuklearne energetike juna prošle godine.