Profesor koji je uzdigao Beogradski univerzitet

Univerzitet u Beogradu je juče ujutro ostvario najveći uspeh u svojoj 208 godina dugoj istoriji: plasirao se među 300 najboljih univerziteta na svetu, na čuvenoj Šangajskoj listi, koju sastavlja kineski univerzitet Cijao Tong. To je skok za „klasu” u odnosu na prethodne liste (bili smo rangirani između 301. i 400. mesta), a kada smo 2012. godine prvi put ušli u društvo najboljih na planeti, najveći i najstariji srpski univerzitet je zauzimao poziciju između 401. i 500. mesta.

Najboljem plasmanu od kada je 2003. prvi put objavljena Šangajska lista doprineo je i dr Stojan Radenović, profesor Mašinskog fakulteta u penziji, koji je svrstan među najcitiranije naučnike u matematici na planeti.

Profesor Radenović je vest saznao putem interneta. Iako je u penziji, kaže da je non-stop uz kompjuter, da prati sva dešavanja u svetu i nauci, jer mora da bude u toku. Trenutno je veliki broj njegovih radova na pregledu u svetski priznatim časopisima.

– To je moj mali udeo, nisam ja toliko važan, tu je vojska novih, mladih, pametnih ljudi, a ranijih godina je među najcitiranijima bio i jedan moj kolega iz Niša… – skromno kaže za „Politiku”.

On i dalje rešava matematičke zadatke, po sedam, osam sati dnevno, dodaje sa osmehom da nije prestao od 17. godine, čak je ovih dana rešavao i one sa prijemnog ispita sa Matematičkog fakulteta.

– I da li biste položili prijemni? – pitamo profesora.

– Imao bih 98 od 100 poena, ali samo zato što su pogrešili u dva zadatka, što sam im skrenuo pažnju. Nema veće radosti od toga da se pomeraju granice, da se pomaže mladima, čak i kada oni meni pronađu grešku. To i mene i njih čini boljim čovekom, matematika me čini boljim čovekom – odgovara dr Radenović.

Zahvaljujući radovima objavljenim u prestižnim časopisima i tome što ga u svojim radovima citiraju kolege iz celog sveta, ime profesora Radenovića našlo se na listi „Najuticajnijih naučnih umova na svetu u 2015. godini”. Na ovoj listi je samo 3.000 istraživača, iz ukupno 30 oblasti, a profesor iz Srbije je bio na 70. mestu u matematici. Ovu publikaciju svake godine objavljuje kompanija „Tomson-Rojters”, koja je zadužena i za formiranje takozvane SCI liste najboljih naučnih časopisa na svetu.

Stojan Radenović je do 1980. godine bio nastavnik u Četrnaestoj beogradskoj gimnaziji, potom je doktorirao i naredne dve decenije predavao na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu. Od 2000. godine radio je kao profesor matematike na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je dočekao i penziju.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić odlikovao je profesora Radenovića za izuzetne zasluge za Dan državnosti, 15. februara ove godine.

Prorektorka Beogradskog univerziteta prof. dr Ivanka Popović takođe je juče zahvalila ovom profesoru, „čiji su izuzetno citirani radovi, objavljeni u najprestižnijim svetskim časopisima, bili presudni da se BU popne u višu kategoriju”.

Bolji plasman na Šangajskoj listi, kako kaže, za univerzitet znači bolju međunarodnu vidljivost, veći broj stranih studenata, ali automatski podrazumeva i veću zainteresovanost drugih univerziteta za saradnju na različitim nivoima.

– Da bi se obezbedio trajni boravak na Šangajskoj listi mora da se sistematičnije pristupi finansiranju nauke u Srbiji. Važno je i da podstičemo sve kolege iz svih oblasti da publikuju što više naučnih radova i u najjače vrednovanim časopisima, jer će to doprineti i ugledu naše zemlje – smatra prof. Popović i dodaje da najviše naučnih radova trenutno ima iz fizike, hemije i biologije, ali da to ne znači da uspeh društvenih nauka treba zanemariti.

Prijatno iznenađen plasmanom od 201. do 300. mesta juče je bio i rektor BU prof. dr Vladimir Bumbaširević, koji je rekao da je očekivao isti rezultat kao i lane, ali da je ove godine presudno bilo to što smo imali naučnika koji je bio među najcitiranijima u matematici.

Juče je bilo i onih koji nisu iznenađeni ovakvim plasmanom BU na Šangajskoj listi, poput Biljane Kosanović iz Računarskog centra Univerziteta u Beogradu, koja podseća da se to moglo očekivati jer je neverovatno porastao i broj radova naših naučnika u časopisima „Nature” i „Science”.

Kriterijumi za rangiranje

Univerziteti na Šangajskoj listi rangiraju se od prvog do 100. mesta, potom po azbučnom redu u kategorije od po pedeset, odnosno stotinu univerziteta. Prvi na listi je američki Harvard, i to 14. godinu zaredom, a među deset najboljih su, tradicionalno, osam američkih i dva britanska univerziteta. Povratnik na listu je i Sveučilište u Zagrebu, koje se sa Univerzitetom u Ljubljani našlo između 401. i 500. mesta. Zanimljivo je da na najnovijoj listi više nema Mađarske, koja je do sada imala dva univerziteta.

Ključni kriterijumi za rangiranje univerziteta na Šangajskoj listi jesu broj objavljenih naučnih radova u međunarodnim časopisima, broj radova po istraživaču, citiranost i uticaj radova, broj dobitnika Nobelovih nagrada i Fildsovih medalja koji su imali indeks određenog univerziteta ili na njemu rade…

Najboljih deset

  1. Harvard

  2. Stenford

  3. Berkli

  4. Kembridž

  5. MIT

  6. Prinston

  7. Oksford

  8. Kalifornijski institut za tehnologiju 

  9. Kolumbija

10. Čikago