Ko je izdao „bregzit"

Podela zajedničkog stana nije jednostavna, čak i ako to prebivalište ima 115 soba, kao što je slučaj sa rezidencijom britanskog ministra spoljnih poslova Borisa Džonsona, čije će radne prostorije on morati da deli sa još dva ministra. Po odluci premijerke Tereze Mej, Lajam Foks, zadužen u novom kabinetu za spoljnu trgovinu i Dejvid Dejvis ministar za poslove „bregzita” takođe će koristiti radne i gostinske prostorije Džonsonove raskošne rezidencije u Kentu.

Ali ako podela ovog luksuznog zdanja nije izazvala probleme, koškanja oko sektora u tek oformljenoj vladi već su počela. Juče je na videlo izašla prepirka između bivšeg gradonačelnika Londona i Lajama Foksa. Iako su obojica bili čvrsto opredeljeni za „bregzit” čini se da jedan u drugog nemaju mnogo poverenja kad je reč o načinima da se odluka na referendumu 23. juna sprovede u delo.

U mejlu koji je došao do ruku (ili očiju) novinara „Dejli telegrafa”, Foks predlaže da se odgovornost za buduću ekonomsku saradnju prebaci isključivo u njegov resor, jer ako se to zaduženje zadrži u sastavu Ministarstva spoljne politike, „trgovina sa drugim zemljama neće se razvijati kako treba”.

Pismo je upućeno premijerki i Borisu Džonsonu, a ministar za spoljnu trgovinu zalaže se da se ekonomska diplomatija zadrži u okviru trgovinskog odeljenja i da mu se omogući „jasno rukovođenje tim poslovima”. Premijerka Tereza Mej „nije bila impresionirana” ovim predlogom, kako javljaju britanski mediji, dok je elokventni Boris Džonson samo konstatovao kako se od njega traži da „predsedava Ministarstvom spoljnih poslova u nestajanju”. Iz izvora bliskih Džonsonu procurile su i konstatacije da „Forin ofisu ne pada na pamet da odeljenju za spoljnu trgovinu prepusti jedno od najznačajnijih polja svog rada”.

Foksovo pismo i Džonsonov odgovor prvi je opipljiv dokaz o tenzijama koje iz dana u dan narastaju među ministrima zaduženim za pregovore Londona o izlasku Britanije iz EU. I Dejvid Dejvis zamerio se Džonsonu zbog toga što je izjavio da će morati da izabere „najbriljantnije ljude u svoje ministarstvo” kako bi primenili referendumsku odluku o izlasku iz EU. Rečnik superlativa nije u skladu sa kodeksom kojim govore političari u Londonu. A Dejvis je pritom dirnuo u ego Džonsona, za koga važi da je u svemu „naj, naj”.

Sa prvim sukobima oko razgraničenja sopstvenog sektora, stižu i vesti da će se sa „bregzitom” kasniti mnogo više nego što je to bilo predviđano.

„Tajms” je u nedelju objavio da zbog nespremnosti ministarstva za „bregzit” i za spoljnu trgovinu London neće moći da potegne član 50 u januaru sledeće godine kako se predviđalo. Kao razlog za kašnjenje potežu se i izbori u Francuskoj i Nemačkoj sledeće godine. „Ne možete da pregovarate o tako važnim stvarima, a da ne znate ko vam je sagovornik”, glasi jedno od obrazloženja poteklo iz Ministarstva spoljnih poslova.

Ne uspevajući da na vreme oforme tim za pregovore, „bregzit usporavaju upravo bregzitaši”. Dejvis je u svoje ministarstvo do sada doveo manje od polovine predviđenog tima koji bi morao da broji 250 ljudi. Foks bi trebalo da skupi hiljadu „najbriljantnijih” eksperata, a do sada je kod sebe doveo samo njih stotinak. Pregovori trojice bregzitaških ministara sa Briselom trebalo je da počnu u maju, a već sada je sigurno da neće početi do samog kraja sledeće godine.

Ova odlaganja izazvala su ojađenost evroskeptičnih torijevaca koji planiraju da oforme grupe za pritisak kako bi ubedili Terezu Mej da efikasnije i brže izvede zemlju iz EU. Od nje se traži i da objavi striktne datume za početak pregovora i dužinu procesa i da se njih pridržava.

Ukoliko se ne bude poštovala volja naroda, mogući su i ulični nemiri i masovne demonstracije. Njih pominje Najdžel Faraž, nekadašnji čelnik antievropske stranke UKIP. On nije jedini koji protestuje zbog nepoštovanja volje naroda. U konzervativnom nedeljniku „Spektejtor”, kolumna Brendona O’Nila naročito dobro ilustruje stanje duha nacije. O’Nil protestuje što se glasnije ne čuje revolt zbog onih koji u ime elite hoće da ponište volju 17,4 miliona ljudi.

„Ne sećam se da je ikada demokratija tretirana sa toliko gađenja i toliko ogoljenog viktorijanskog elitizma kao danas”, piše O’Nil koji optužuje „akademike, lordove, profesore i eksperte” da su krenuli u „otvoren rat protiv volje naroda”. On predlaže da se izađe na ulice i da se pozove narod kako bi se masovnim demonstracijama vlada naterala da poštuje demokratske principe.

Zasad se Tereza Mej drži čvrsto poput nekadašnje gvozdene lejdi sa kojom je upoređuju. Na pitanje da li je istina da će pregovori sa Briselom početi tek krajem 2017. njeni službenici su odgovorili kako je cela vladina mašinerija stavljena u pogon da bi se ovaj ozbiljan i vrlo složeni posao obavio kako treba.

Znaci pucanja mašinerije mogu se razaznati samo iz novinskih tekstova. Jasno je na primer da još nisu popunjena ni mesta u ministarstvima, niti da su definisane nadležnosti pojedinih odeljenja.