Davor Štefanek osvojio prvu medalju za Srbiju i to zlatnu

Od našeg izveštača

Rio – “Bože pravde” u čast Davora Štefaneka. Srbija je dobila olimpijskog šampiona u rvanju grčko – rimskim stilom u kategoriji do 66 kilograma. Sjajni 30. godišnji momak iz Subotice je probio led i upisao našu zemlju u listu osvajača medalja u Riju. Takođe ovo je prvo odličje za rvanje kao sport posle pune 32 godine i Igara u Los Anđelesu 1984. godine.

U meču za titulu Davor Štefanek je bio bolji od Jermena Migrana Arutjunana, zahvljajući tome što je osvojio poslednji poen. Kada je sudija označio kraj meča Štefanek je visoko podigao tri prsta. Usledio je salto napred i onda bacanje trenera Stojana Dobreva.

– Još nisam svestan šta sam uradio. Isto je bilo i 2014. godine kada sam postao svetski šampion. Trener mi je rekao „tek posle mesec dana ćeš da osetiš”. Možda je Svetsko prvenstvo za naš rvače teže takmičenje, ali Olimpijske igre su olimpijske igre, najveće sportsko takmičenje, svake četiri godine. Treba da se usaglasi da baš taj dan budeš u najboljoj formi. Da budeš jak u glavi, kao što sam ja bio ovde. Verovao sam i ostvario san – bile su prve reči Štefaneka kada je sa zlatnom medaljom došao u miks zonu.

Najava slavlja stigla je u prepodnevnim časovima u “Areni Karioka 2”. Za nešto više od jednog sata prvo je savladao Japanca Tomohira Inuea, u četvrtfinalu svetskog šampiona Nemca Franka Šteblera, a u meču koji mu je doneo plasman u finale tušem Gruzijca Šmagi Bolkvadze.

– Svi su mi govorili, dobar je ovaj, dobar je onaj. Sve sam poštovao, ali sam znao da sam i ja dobar. Svaku borbu sam ozbiljno shvatio. Korak po korak. Od kada sam se probudio osećao sam se sjajno. Verovao sam, a to je umirilo i sve ljude oko mene.

U odlučujućem meču viđena je prava drama. Posle prvog dela od tri minuta Arutjunan je imao poen prednosti. Bio je malo agresivniji. Ipak Štefanek je čekao svoju šansu. Rezultat je izjednačio sredinom drugog dela meča, kada je zbog druge kazne Jermena poen pripao reprezentativcu Srbije.

– Bio je jako težak meč, on je u početku kontrolisao borbu. Međutim, kada je dobio tu drugu kaznu morao je u parter. Pogledao sam u tom trenutku na semfaor. Ostalo je 57 sekundi do kraja. Isto je 57 sekundi ostalo i pre dve godine kada sam ušao u finale Svetskog prvenstva. Rekao sam moraš sad da izdržiš. Iskontrolisao sam tih 30 sekundi. Kako se bližio kraj, on više nije imao šansi.


Ukus zlatne medalje: Davor Štefanek (Foto Nenad Negovanović)

Posle poraza Jermen je bio razočaran. Nezadovoljno je odmahivao rukom prema stolu gde su sedele sudije. Nije mogao da se pomiri sa porazom.

– Rvanje je takav sport. Ko poslednji napravi poen, on pobeđuje. Eto Nemeš je tako pre dva dana ostao bez borbe za medalju. Poslednji bod sam dobio ja. Takva su pravila. Mnogo puta sam i ja izgubio jer je moj rival dobio poslednji poen. Ovaj put sam ja bio bolji i zasluženo pobedio, bez ikakve dileme.

Nekoliko minuta po završetku meča Štefanek je dobio zlatnu medalju od Nenada Lalovića, predsednika Ujedinjenog svetskog rvanja i slušao himnu u svoju čast.

– Kada sam bio juniorski prvak sveta mislio sam da ću kada se popnem na postolje da eksplodiram. Isto tako i kada postao šampion planete među seniorima. Popeo sam se na postolje kao da sam na prvenstvu države. Znam da ću sve da osetim za 10, 15 dana kada se sve slegne. Tada će da me udari. Mene je i pre finala, kada sam obezbedio medalju u sobi sve stiglo. Kada sam video poruke podrške, zaplakao sam. Nisam još svestan, nisam svestan – ponavljao je.

Posle 11 takmičarskih dana Štefanek je doneo prvi veliki uspeh u Riju.

– Drago mi je što sam obradovao Srbiju, Olimpijski komitet, rvački svet. Posle moje medalje, košarkašice i vaterpolisti su ušli u polufinale. Lavina je krenula i nadam se da ćemo doći ovde do tih pet, šest zacrtanih medalja – izjavio je uzbuđeni Štefanek.

Vremena za priču više nije bilo. Štefanek je morao na doping kontrolu. Svetski šampion iz 2014. godine napravio je uspeh karijere. Najveći mogući. Pokazao je karakter pobednika. Na pravom mestu u pravom trenutku. Kada je najvažnije. Olimpijski šampion Davor Štefanek.

Vladimir Todorović

Podrška sa tribina

Veliku podršku sa tribina imao je Davor Štefanek. Tokom finala zdušno su za njega navijali Vlade Divac, predsednik OKS, Đorđe Višacki, generalni sekretar i ostali članovi naše misije. Bili su tu i Dejan Tomašević i Dragan Đilas. Desetak metar od njih bila je grupa Davorovih navijača, rvača i prijatelja, koji su od prve borbe bili uz reprezentativca Srbije. Za uspeh koji je ostvario od njih je dobio ovacije, dok im je on uzvratio slanjem poljubaca.


Na pobedničkom postolju (Foto Rojters)

Opilo me zlato

Na pitanje kakvog je ukusa zlato, Davor se nasmejao.

– Nemam pojma. Opilo me. Osećam se kao da sam pijan posle ove borbe. Da li zbog umora ili velike radosti, stvarno nemam pojma – rekao je Štefanek.

Videću kad dođem kući

Uspeh Davora Štefaneka snažno je odjeknuo u Srbiji. Društvene mreže su se usijale od čestitiki.

– Videću atmosferu kada dođem kući – i poručio ljudima u otadžbini – Hvala vam svima na podršci. Radujte se i uživajte, i uživaćemo zajedno kada dođem kući.

Uz rame Simiću i Petkoviću

Davor Štefanek osvojio je prvu zlatnu medalju na Olimpijskim igrama za Srbiju od kada je postala samostalna 2006. godine. Pre njega pod zastavom Jugoslavije na krovu sveta su bili Branislav Simić 1964. godine u Tokiju i Momir Petković 1976. u Montrealu. Rvanje je najtrofejniji olimpijski sport u Srbiji sa ukupno 10 medalja.

Damjanović: Davor je ovo zaslužio

Sreten Damjanović, nekadašnji evropski i svetski šampion, a sada jedan trener u stručnom štabu blistao je od sreće.

– Davor je ovo zaslužio. Znali smo da je on naš glavni adut i to je ovde potvrdio. Upseo je da se izbori i sa teškim žrebom i relativno lako uđe u finale. Ustvari nama je izgledalo lako, a samo on zna koliko je truda morao da uloži. Odlučujući meč je bio napet, ali bio je strpljiv i na kraju je pobedio. Sve smo presrećni što je konačno i Srbija osvojila prvu medalju u Riju i to zlatnu.

Štefanek je uradio sve kako treba

Povratak srpskog rvanja na veliku scenu počeo je pre tri godine, kada su čelnici Saveza za saveznog trenera angažovali Bugarina Stojana Dobreva. Sjajni stručnjak je bio karika koja je nedostajala da se o trofejnom sportu govori sa ponosom. Tokom sva četiri meča, emotivno je pratio Davorove borbe. Posle trijumfa u finalu, Štefanek ga je u šali bacio na parter i zagrlio. Posle osvojenog zlata provukao je ruku kroz kosu, duboko uzdahnuo i rekao.

– Ovo je fenomenalno. Davor je bio fenomenalan. Uradio je ono što je trebalo da uradi, tačno kada je trebalo. Za ovo smo se spremali tri godine, a on je uspeo da realizuje sve ono što smo se dogovorili. I psihološki i fizički bio je spreman. Što je najvažnije verovao je. Zato je i uspeo – rekao je Dobrev.

Dobrev je stalno bio uz Štefaneka na pripremama.

–Bilo je jako teških trenutaka. Prolio je mnogo znoja. Terao sam ga da izdrži. I da će da mu se isplati. To sam mu i rekao posle meča. Davor je veliki šampion. Samo oni najbolji mogu da urade ovo što je on uradio.Ovo je i njegov maksimum kao rvača i moj kao trenera. Od ovoga ne može bolje.

Bugarin se trudio pre finala da opusti Davora.

– Bili smo u sobi. On je bio pun samopouzdanja. Razgovarali smo o meču, ali i o nekim drugim stvarima. Slušali smo muziku. Bio je opušten.

O samom finalu Dobrev kaže.

–Težak meč, veliki ulog, bilo je mnogo pritiska. Na tribinama je bilo dosta navijača koji su bodrili Jermena. Davor je uspeo sve to da izdrži, hteo je da ide do kraja i uspeo je.

Rvanje kao sport je posle 32 godine dobilo olimpijsku medalju.

– Ovo će valjda sada da pokrene rvanje u Srbiji, da dobijemo mlade snage, da se kvalitetnije radi sa juniorima i kadetima, da ima neko da nasledi ovu kvalitetnu generaciju. Tu sam da radimo, da pomognem da Srbija ponovo dobije nekog olimpijskog šampiona.

Na pitanje kako je preživeo Štefanekovo bacanje na kraju meča samo se nasmejao.

– Nije mi prvi put. To mi je uradio i kada je 2014. postao prvak sveta. Dobar sam, dobar – rekao je Dobrev.