Vrućine povećale broj infarkta za 29 odsto

Kardiološka služba Kliničko-bolničkog centra „Bežanijska kosa” proteklog meseca je, uprkos sezoni godišnjih odmora, zabeležila veći broj intervencija kod srčanih bolesnika. Bilo ih je čak 29 odsto više u odnosu na minule mesece, a razlog je najčešće akutni infarkt miokarda.

Očigledno je da kardiološki bolesnici reaguju na iznenadne vremenske promene, objašnjava asistent dr Marija Zdravković, kardiolog i direktor KBC „Bežanijska kosa”, jer je u poređenju sa ostalim mesecima u godini jul bio jedan od rekordnih po broju ugrađenih stentova (opruga) kod bolesnika sa akutnim infarktom miokarda. U prvim danima avgusta broj bolesnika je polako počeo da opada.

Najmlađi bolesnik kod koga je urađena hitna koronarografija sa postavljanjem stenta, male metalne cevčice koja služi za razbijanje suženja krvnih sudova i očvršćavanje zida krvnog suda omogućavajući tako bolji protok krvi, imao je 26 godina.

– Pomeranje starosne granice za nastanak akutnog infarkta miokarda očigledno je posledica savremenog načina života i naših pogrešnih životnih navika. Duvanski dim, konzumiranje žestokih alkoholnih i energetskih pića, neumereni unos hrane, fizička neaktivnost jesu elementi pogrešnog životnog stila koji ima za posledicu obolevanje krvnih sudova srca – kaže dr Zdravković.

Kod bolesnika sa infarktom najvažnije je da se na vreme jave lekaru – kardiologu, da se što pre postavi dijagnoza i započne lečenje. Kod pacijenata sa takozvanim STEMI infarktom miokarda, kod kojih je trombom zatvorena srčana arterija, najbitnije je da se što pre uradi koronarografija sa plasiranjem stenta   (primarna perkutana koronarna intervencija PPCI).

– Stent je u stvari jedna vrsta federčića kojim se uklanja tromb u srčanoj arteriji i uspostavlja ponovo normalna cirkulacija kroz krvne sudove srca. Bol kod infarkta miokarda je vrlo jak, pacijenti često kažu da je razdirući i cepajući i praćen je iznenadnom malaksalošću i oblivanjem hladnim znojem. Vrlo je bitno da se bolesnik javi na vreme za pregled – naglašava dr Zdravković.

Prevencija podrazumeva usvajanje zdravih životnih navika. Tu spada umerena i balansirana ishrana, ali i izbegavanje preslanih, premasnih i preslatkih namirnica. Fizička aktivnost je vrlo bitna i savetuje se svakodnevno najmanje 45 minuta brze šetnje. Prestanak pušenja je od izuzetnog značaja, a bitno je izbegavati i konzumaciju alkohola u prekomernim količinama.

– I stres izuzetno loše utiče na krvne sudove srca i treba ga izbegavati. Kako? Fizičkom aktivnošću i deljenjem što većeg dela vremena sa osobama koje volimo i porodicom – zaključila je dr Zdravković.

U Srbiji godišnje oko 30.000 ljudi doživi srčani udar. Svaki drugi pacijent zahteva hitnu intervenciju na krvnim sudovima, a zabrinjavajuće je da je među pacijentima sve više mladih.