Odbojkašice preko svetskog prvaka do borbe za zlato

Od našeg izveštača

Rio – Odbojkašice koje brane boje Srbije na 31. letnjim olimpijskim igrama u Riju upisale su se u istoriju naše odbojke kao prva ženska reprezentacija u polufinalu najveće smotre sporta. Međutim, one se ne zadovoljavaju velikom predstavom protiv evropskog prvaka Rusije (3:0 za 63 minuta) već naglašavaju da im je to malo i da su duboko ubeđene da mogu da idu do samog kraja.

Danas ćemo saznati da li će se prekosutra boriti za zlato, ukoliko pobede svetskog prvaka Sjedinjene Američke Države (18 č), ili im predstoji utakmica za bronzu. Kakav god da bude ishod, nema sumnje da će publika uživati jer ove dve selekcije su do sada ubedljivo najviše prikazale u karnevalskom ambijentu dvorane „Marakanazinjo“ u kojoj se, između poena, pored najvećih svetskih hitova mogu čuti i „Bijelo dugme“ („Đurđevdan“) i neke od vedeta našeg turbo folka zbog čega bi Brazilci (njih uvek najviše ima na odbojci) mogli da pomisle da smo neka „filijala“ Turske.

Ma koliko ta u najmanju ruku čudna muzika nema veze s našom tradicijom, stiče se utisak da je pesma („Moje zlato“, na „Jutjubu više od 100 miliona pregleda u raznim verzijama) dobro legla srpskim odbojkašicama, delom zbog naziva koji se poklapa s njihovim ambicijama, a s druge strane jer doprinosi da se osećaju kao kod kuće. Proteklih dana su se, kroz osmeh, pravdale da nisu birale muziku u dvorani, ali da bi pesmu u kojoj se pominje „njihovo zlato“ lako mogle da zavole. Ipak, da bi to postao hit njihovih karijera, trebalo bi prvo da pobede Ameriku u finalu pre finala.

Selektor Zoran Terzić i ne primećuje mnogo ambijent u dvorani. Na pitanje jednog novinara da li mu se dopada ono što se događa na tribinama (tim animatora sve vreme „vodi“ publiku) učtivo je objasnio da mu posao ne dozvoljava da se bavi time:

– Kao trener moram sve vreme da budem fokusiran na teren. Čujem da je atmosfera dobra, ali je ne vidim...

Tribine bi ipak mogle da budu mali, ali dragocen faktor. Amerikanke nisu omiljene kod brazilske publike (one smatraju da je razlog za to što su tradicionalno najveći rival Brazilu, a ne zbog spoljne politike SAD), što se videlo i na utakmici protiv nas, kada smo imali takvu podršku. Posle tog duela, tehničar američke reprezentacije Ališa Glas je rekla:

– Ne očekujemo da budemo omiljene u Riju. Uvek navijaju protiv nas, ma ko bio protivnik, tako da nas to motiviše i uživamo u tome.

U našem timu listom tvrde da prvi susret s Amerikom nije pravi odraz snaga dve selekcije.

– Definitivno, moramo da igramo protiv Amerikanki još hrabrije – kaže naš kapiten Maja Ognjenović. – Ne smemo da se zadovoljimo velikom pobedom protiv Rusije. Drago mi je što igramo protiv Amerikanki jer su one protivnik koga dosta dobro znamo. Pobedili smo ih na Gran priju, a ovde su bile bolje od nas u grupi, u meču koji ipak nije merodavan jer nismo pružile ni 50 odsto od onoga što možemo. Tako se pogodio dan, da nismo bile u elementu. Igraju mnogo brže od Ruskinja. Očekujem da servis opet bude glavno oružje. Treba ih odvojiti od mreže kako bi naš blok i odbrana bili što bolje organizovani. Verujem da možemo da ih pobedimo.

Ognjanovićeva, koja daje ton našoj igri, kroz osmeh konstatuje da je – imajući u vidu tih „50 odsto protiv Amerike“ – Srbija pružila „120 odsto protiv Rusije“:

– Baš se videlo da je svaka od nas dala možda i više no što može. Ali takve utakmice se samo tako i pobeđuju. Trener Terzić nam je nonstop ponavljao: nema kalkulacija, nema kalkulacija! Idemo na sto posto, hrabro. Videli ste u trećem setu, kad su nas stizale, čim je ruka malo stegnuta, odmah se greši. Jer greške dolaze iz nedostatka hrabrosti, odnosno iz nekih pokreta koji nisu uobičajeni.

Tijana Bošković, uz Kineskinju Gong Sjangju najmlađa učesnica polufinala (obe po 19 godina, Gong mesec i po mlađa), optimista je uoči novog susreta sa dvostrukim uzastopnim olimpijskim viceprvakinjama (2008, 2012):

– Izgubili smo u grupi, ali to ne mora ništa da znači. Mislim da možemo još bolje da igramo i nadam se da ćemo da pobedimo.

Brankica Mihajlović, koja je sa Boškovićevom zasenila najčuveniji par napadača na svetu (ruski Gončarova, Košeljeva), smatra da srpski sastav samo treba da nastavi da uživa u igri:

– Idemo da se igramo odbojke. Amerikanke su bile bolje prošli put. Odigrale su perfektno, dok mi nismo prikazale svoju najbolju igru, dosta smo grešile i nismo se pridržavale taktičkih zamisli. Dosta brzo igraju, teže se odbrana postavlja protiv njih. Poštujemo ih, ali ih se ne bojimo. Imamo kvalitet da ih pobedimo. Ulaskom u polufinale postale smo deo istorije, ali želimo još jedan ili dva koraka više. Ne stvaram time pritisak ni sebi ni saigračicama, jer mi osećamo je ovo naš trenutak.

Srbija je prvi put u u olimpijskom polufinalu, dok Amerika puca na jedino odličje koje joj nedostaje: zlato s najveće smotre sporta (pet puta gubile u finalu). Selektor Karč Kiralj doveden je upravo s tim razlogom, kao neko ko je više puta dokazao da zna kako se stiže do vrha. Kao igrač ima tri zlatne olimpijske medalje, u odbojci dve (Los Anđeles 1984, Seul 1988) i u odbojci na pesku jednu (Atlanta 1996). Jedini je koji je u obe odbojke bio olimpijski pobednik, a Svetska odbojkaška federacija (FIVB) proglasila ga je najboljim igračem sveta u 20. veku.

Na putu ka njegovim novim rekordima danas stoji Srbija.

 

Malešević: Pucamo od samopuzdanja

Želi revanš više od svega: Tijana Malešević (Foto N. Negovanović)

„Naredni meč će verovatno biti najteži do sada, teži i od prvog susreta sa Amerikankama. Dobro ih poznajemo, tako da znamo šta nas čeka. Kada su nas savladale u grupi nismo imale svoj dan. Sada pucamo od samopouzdanja i želje da se revanširamo. Imamo snage i znanja da ih pobedimo. Ne vidim razlog da ne ponovimo igru kao protiv Rusije, da držimo visok nivo igre od prvog do poslednjeg minuta“, rekla je naša odbojkašica Tijana Malešević.Stevanovićeva o servisu

Na pitanje da li je ikada tako dobro servirala kao preksinoć protiv Rusije, Jovana Stevanović je odgovorila sa velikim osmehom na licu:

„Nisam, ali nisam nikada ni igrala u četvrtfinalu Olimpijskih igara (imala je 16 godina kad je naš tim bio među osam u pekingu 2008 – prim. aut). Nadam se da će servis da nastavi da me služi. Ono pravo tek dolazi. Očekujem još bolje igre. Amerika drugačije igra od Rusije, ali mi moramo da zadržimo isti pristup utakmici, kad je reč o hrabrosti i borbenosti. Snažno od prvog momenta. Krase nas osmeh i uživanje u igri.“

 

Terzić: Totalno drugačija odbojka

Od našeg izveštača

Rio – Selektor srpske reprezentacije Zoran Terzić ističe da Amerikanke igraju sasvim različito od Ruskinja i da je samim tim priprema za polufinale drugačija:

– Amerika igra više kao tim i mnogo, mnogo brže od Rusije. Treba da se prešaltujemo na jednu totalno drugačiju ekipu, koja će sigurno znatno bolje primati servis, koja igra drastično brže. Njihovi napadači nisu tako jaki kao ruski, ali igraju vrlo brzo, tako da napadaju na jedan ili jedan i po blok i sigurno da će biti vrlo teško pobediti svetske prvake. S druge strane, ako budemo uspeli da ih odvojimo od mreže, ako budemo neke, pre svega lake situacije, uspeli da rešimo u našu korist, onda postoje realne šanse za pobedu. Nadam se da ćemo to iskoristiti.

Posle susreta sa ruskom reprezentacijom, novinari iz te zemlje su ga pitali koliko mu je pomoglo to što je radio u Rusiji (Omsk 2012-15)?

– Svakako da je pomoglo, ne zbog Gončarove i Košeljeve, već zbog toga što sam upoznao rusku psihu, radići tri godine tamo. Neke od njih sam i trenirao. Uspeli smo servisom da poremetimo Rusiju. Ne znam koliko tačno, ali dva najbolja napadača na svetu Košeljeva i Gončarova su mali broj servisa dobro primile.

 

Čudesni lob Ognjenovićeve

Maja Ognjenović, kao pravi vođa tima, povremeno izvodi poteze koje iznenade sve i na tribinama i na terenu. Tako je uspela da lobuje ceo tim Ruskinja, u trenutku dok su u jednom napetom poenu jurnule ka mreži, i pogodila sam ugao terena. Pitali smo je kako se izvode takvi „trikovi“ dostojni najvećih majstora brazilskog fudbala?

–To ne može da se nauči, to se ne vežba na treningu, već to se jednostavno dogodi. U tom deliću sekunde nemate vremena da razmišljanje, već odigrate ono što osećate. To sam možda par puta uradila na slabijim mečevima, ali nikada na ovako važnoj utakmici. Jeste da se ove utakmice igraju srcem i pobeđuju srcem, ali treba tu i dosta hrabrosti. Od kukavičluka nema vajde. To se videlo u prvom meču protiv Amerike. B grupa u polufinalu

Da je B grupa bila znatno jača od A svedoče i parovi polufinala. Sve četiri selekcije iz naše grupe nastavljaju borbu za medalje: Srbija, SAD, Kina i Holandija.Srbija na putu do polufinala

Italija           3:0

Portoriko      3:0

SAD    1:3

Kina   3:0

Holandija      2:3

Četvrtfinale

Rusija 3:0

SAD na putu do polufinala

B grupa

Portoriko      3:0

Holandija      3:2

Srbija            3:1

Italija           3:1

Kina   3:1

Četvrtfinale

Japan   3:0Srbija najbrže do polufinala

Srbija – Rusija 3:0    63 minuta

SAD – Japan 3:0         72 minuta

Holandija – J. Koreja            3:1       100 minuta

Kina – Brazil 3:2      121 minut