Srebrni kajakaši Tomićević i Zorić osvojili četvrtu medalju za Srbiju

Od našeg izveštača

Rio – Poput rvanja, koji se zlatom Davora Štefaneka vratio među trofejne olimpijske sportove, i kajak se zahvaljujući Marku Tomićeviću i Milenku Zoriću vratili na put prekinut 1988. godine u Seulu, posle tri odličja osvojena u Los Aneđelesu 1984. godine kada je Milan Janić osvojio srebro u jednosedu, a dobro bi bilo da se na narednim igrama medaljama vrate i kanuisti.

Marko Tomićević i Milenko Zorić, iako veslaju tek drugu sezonu u istom dvosedu, bili su među kandidatima za odličja na jezeru Lagoa u Rio de Žaneiru. Kandidovala ih je bronza osvojena na Svetskom prvenstvu u Milanu prošle godine i ovogodišnja bronza sa Evropskog prvenstva, ali sve je to trebalo dokazati na stazi u borbi s mnogo zvučnijim imenima svetskog kajaka.

Naši olimpijci su to dokazali kvalifikacionoj trci kada su dostigli prednost Australijanaca Valasa i Tejma i do cilja napravili sedam sekundi prednosti (10 metara), a Australijanci su vicešampioni sveta, posada koja je bila ispred Tomićevića i Zorića na svetskom šampionatu. To im je donelo direktan plasman u finale i malo više vremena za odmor i pripreme za finalnu trku.

I u finalu nisu se upustili u jurnjavu od prvog metra, da li zato što su malo slabije startovali, ili zato što je to bila njihova taktika, tek do cilja preticali su jednu posadu za drugom uključujući i već pomenute Asutalijance, a da prestignu i Nemce Maksa Rendšmita i Markusa Grosa nedostajalo im je, kao što je primetio Tomićević posle dodele medalja, samo dva metra… Svetski šampioni postali su i olimpijski prvaci.

– Zadovoljan sam i srećan sa osvojenom srebrnom medaljom. Malo je falilo i da osvojimo zlato, pa moram da budem srećan sa srebrom – iskren je bio Zorić, koji je u Londonu bio član našeg četverca.

Šta vam je nedostajalo da dođete do pobede?

– Samo malo sreće – rekao je Milenko Zorić, stalno opipavajući srebrnu medalju na grudima, a na pitanje da li je teška, odgovorio je Tomićević:

– Nije ovo laka medalja. Mnogo smo uložili truda u nju, pa je baš teška. Naravno, srećan sam što sam osvojio olimpijsku medalju. To je bio „Batin” (nadimak Milenka Zorića) veliki san. Malo sam tužan jer nismo osvojili zlato, jer nam je to bio cilj, ali to će me proći za dan ili dva i mislim da ću tada biti potpuno zadovoljan i srebrom.

Na stazi, prvo je izgledalo da se naš dvosedn neće ni umešati u borbu za medalje, a zatim da će osvojiti bronzu, pa srebro…

– Kako se približavo cilj molio sam se da se trka još malo oduži, da dobijemo šansu da prestignemo i Nemce i učinili bi to da drka bila duža za dva metra –rekao je Marko Tomićević.

Nemci su stazu od 1.000 metara preveslali za 3:10,781 minuta, naša posada je zakasnila samo 0,188 sekundi, a Australijanci 1,812 sekundi. Vicešampionski čamac Mađarske, s Evropskog prvenstva, u kojem se Hufnagelu pridružio Vajner umesto Dombvarija bio je tek sedmi. I to se može svrstati pod uspešan revanš naših kajakaša koji su u Moskvi na Evropskom prvenstvu bili iza Mađara.

I Tomićević je kao i Zorić debitovao na olimpijskoj sceni u Londonu pre četiri godine. On je nastupio u jednosedu i ni on, kao ni Zorić, nisu bili zadovoljni plasmanima u B finala.

Da li ste u Riju zaboravili London?

– Jesmo, to su nam bila prve igre i bolje se nije moglo – rekao je Zorić.

Tomićević je imao sasvim različit odgovor:

– Nismo bili zadovoljni plasmanima, ali sve je bilo poučno. Svake nove igre su novo iskustvo. Mi ne dolazimo na Igre samo da pobedimo, već da se takmičimo, jer volimo kajak, volimo da veslamo. Mi smo se „sastavili” tek prošle godine, ali brzo se pokazalo da smo prava kombinacija i da nam čamac iz trke u trku ide sve bolje. Još je mnogo godina i takmičenja pred nama uključujući i Olimpijske igre u Tokiju…

Naši kajakaši se očigledno ne mire samo s olimpijskim srebrom.

A sad u četverac

Već danas Marko Tomićević i Mlenko Zorić sešće u četverac zajedno s Dejanom Pajićem i Vladmirom Torubarovim i pokušati da izbori plasman u A finale. Oni nisu imali mnogo zajedničkog rada, ni mnogo zajedničkih trka ali umeli su i da prijatno iznenade. Da li će tako biti i u Riju?

– E to ćemo tek da vidimo jer nismo veslali u četvercu ni približno onoliko koliko u dvosedu. Međutim, mislim da možemo da napravimo dobar rezultat – rekao je Zorić.

Finale?

– Ništa unapred ne možemo da kažemo ni da obećamo, uostalom videćemo sutra šta će biti – dodao je Tomićević.

Olimpijske medalje kanuista i kajkaša

1976. Matija Ljubek, C1, 1.000 m    ZLATO

1976. Matija Ljubek, C1, 500 m       BRONZA

1984. M. Ljubek, Mirko Nišović, C2, 500 m        ZLATO

1984. Milan Janić, kajak, K1, 1.000 m        SREBRO

1984. M. Ljubek, Mirko Nišović, C2, 1.000 m     SREBRO

2016. M Tomićević, M.Zorić, K2, 1.000 m SREBRO

Grujić, Novaković ispod plana u Riju

Od našeg izveštača

Rio – Ako se za neku našau kajakašku posadu moglo reći da je kandidat za zlatnu medalju onda je to dvosed na 200 m u kojem veslaju Marko Novaković i Nebojša Grujić. Aktuelni su prvaci Evrope, na dva učešća na svetskim prvenstvima osvojili su zlato i bronzu, a o uspesima na svetskim kupovima da i ne govorimo. Samo jednom od 2014. kada su započeli zajednički rad na osvajanju medalja, samo na jednom kupu, i to ove godine nisu bili među tri najbrža dvoseda.
Na žalost, nisu to bili ni na jezeru Lagoa. To se možda moglo nasuliti već tokom kvalifikacija kada nisu uspeli da se direktno plasiraju u polufinale, a i u polufinalu bili su treći, poslednji dvosed koji je ušao u A finale. Oba puta zakasnili su na startu, ali činili su to i ranije pa ipak dostizali rivale.

Ovog puta nisu, a tako je bilo i u finalu, i na kraju zauzeli su šesto mesto s 0,581 sekunde zaostatka za novim olimpijskim šampionima Špancima Kraviotom i Torom. Drugo mesto osvojili su Litvanci Lankas i Ramanauskas, a slaba uteha za našu posadu bilo je četvrto mesto svetskih prvaka Mađara Totke i Molnara.

Da im je neuspeh teško pao potvrđuje i činjenica da nisu došli na zakazan razgovor s novinarima.

Ni Dalma Ružičić Benedak nije uspela da u A finalu jednoseda dođe blizu pozicije na kojoj se odlučuje o medaljama. I ona je startovala nešto sporije od ostalih, u sredini trke čak je izbila na treću poziciju, ali je na kraju bila sedma s 2,601 sekunde za pobednicom Danutom Kozak, bivšom koleginicom iz mađarske reprezentacije.