Štefanek: Ispunio sam dato obećanje

„Kakav stampedo, pa oboriće dečka!”, začulo se iz mase kada se na aerodromu „Nikola Tesla” pojavio olimpijski šampion Davor Štefanek sa prvim zlatnim odličjem za našu zemlju u ovom sportu posle tačno 40 godina. „Ma, ako ga iznerviraju, on će njih sve redom da poobara”, bila je još jedna rekacija iz mase.

Na sreću, niko nikog nije oborio. Ali, tridesetogodišnji rvač iz Subotice i svetski prvak iz 2014, vidno je bio iznenađen. Okružen porodicom koja je ponela slavljenički šampanjac, prijateljima, brojnim ljubiteljima sporta i novinarskim ekipama, Štefanek više od 45 minuta nije mogao da se makne sa aerodromskog dolaznog terminala.

– Stvarno sam iznenađen. Hvala svima koji su došpli da me pozdrave pre svih porodici i drugarima, Ali hvala i trenerima, savezu, državi koja nam je obezbedila uslove da dođemo do ovakvih rezultata. Čini mi se da još nisam svestan šta sam uradio – bila je prva Davorova rekacija posle izlaska iz „stampeda” na aerodromu.

Štefanek je neposredno pre prvih borbi u Riju naglasio očekuje ulazak u finale i da veruje u osvajanje medalje. Po povratku u zemlju konstatovao je da obećano i ispunjeno.

– Ne volim puno da pričam, ali poslednjih nekoliko godina, sve što sam smislio to sam i ostvario. Imao sam ogromnu volju za medaljom koja mi je nedostajala u riznici. Ja hoću, ja mogu, ja želim! Toga sam se držao. Znao sam da mogu do medalje. Nažalost, Viktor Nemeš je izgubio u tesnoj borbi, Kristijan Fris nije imao dobar žreb. Kada su oni ispali, svi su očajavali, a ja sam samo rekao: „Što se nervirate, biće medalja!”. Meni se eto malo poklopio žreb – našalio se Štefanek na svoj račun jer je na putu do olimpijskog zlata morao da savlada prošlogodišnjeg svetskog šampiona.

Da je put do odličja i te kako bio trnovit potvrdio je i Stojan Dobrev, trener koji je sa našim rvačkim pulenima radi tri godine.

– Jako težak put, dosta napornih treninga. Ali, verovao sam. Posebno sam srećan što je Davor ispisao istoriju srpskog rvanja – vidno uzbuđen prokomentarisao je Dobrev rezultat svog olimpijskog trojca.

A, upravo Dobreva, kao jednog od najzaslužnijih za preporod našeg najtrofejnijeg pojedinačnog sporta, označio je selektor Sreten Damjanović.

– Neizmerno se zahvaljujem Stojanu koji je naporno radio sa našim rvačima. Mi smo ovu ekipu stvarali 10 godina, a sada je ona dobila sve što joj je potrebno. Sada imamo tri, četiri takmičara koji uvek mogu da donesu medalje – ukazao je Damjanović.

Zoltan Balit, predsednik Skupštine Rvačkog saveza Srbije kolege i ostale okupljene podsetio je da su slava i euforija prolazni, a da na duge staze jedno opstaju rezultati.

– Mi smo sistem postavili. Imamo mnogo talenata i dosta snage za rad sa njima. Postavili smo tim i temelje za budućnost ovog sporta. Sada se nadam da će država to prepoznati i da ćemo nastaviti da gradimo veliku kuću – simbolično je Balit opisao razvoj našeg rvanja.

Pre slikanja sa predstavnicima saveza, reprezentativnim drugovima i članovima porodice, Davor Štefanek je otkrio da još ne zna šta će mu biti naredni koraci. Jedini kratkoročni cilj koji je postavio pred sebe je da sa svojim klubom osvoji tituklu ekipnog prvaka države.  

– Ja i moj trener Sveta idemo do titule. Jer gde sam ja, želim da tamo bude i ta titula – šaljivo je opisao Štefanek ovaj svoj cilj.

Sedam, osam medalja

Iako su mnogi kudili srpske sportiste posle 11 olimpijskih dana, kako je naglasio Štefanek, i za naše olimpijce je konačno posle kiše došlo sunce.

– Ja sam započeo seriju osvajanja. Kada sam sleteo na aerodrom vodeo sam da su medalje osvojile i Ivana i Tijana. Ubrzo sam sazano i za kajakaše. Srbja će do kraja Igara sigurno uzeti sedam, osam medalja – procenio je Štefanek.  

Generalski pozdrav i kritika organizatorima

Druženje olimpijskog šampiona i novinara proteklo je šaljivom tonu. Štefanek je, pre nego što je počeo da iznosi utiske sa OI, na aplauz okupljenih uzvratio generelskim pozdravom. Kako se novinari pre dolaska šampiona nisu dogovorili ko će pomerati diktafone i mikrofone postavljene ispred govornika, trostruki učenskik Igara je tu obavezu preuzeo u svoje ruke.

– Ali, za ovo hoću 20 odsto od plate – ponovo je bio šaljiv Štefanek.

Ipak u jednom trenutku se i uzbiljio.

– Malo sam bio iznenađen kada sam izašao iz aviona. Nije mi se svidelo što sa mnom na terminal nisu u isto vreme mogli da izađu trener i kolege iz reprezentacije – zamerio je Štefanek.

Ploča na olimpijskoj fontani

Štefanek je podsetio na svoju „narudžbinu” pred odlazak u Rio. Kako je kazao, pre ukrcavanja u avion on je poručio da će osvojiti medalju, pa da zbog toga nadležni treba  spreme ploču sa njegovim imenom kako bi i ono bilo ovekovečeno na olimpijskoj fontani u Subotici.