Britancima ekstraporez na bezalkoholna pića

Velika Britanija juče je i zvanično počela dodatno da oporezuje kompanije koje prodaju zaslađena bezalkoholna pića, radi suzbijanja dečje gojaznosti, saopštili su svetski mediji. Novac prikupljen na ovaj način, kako je rečeno, ulagaće se u programe podsticanja fizičke aktivnosti i balansirane ishrane školske dece. Britanska vlada je, apelujući na proizvođače hrane i napitaka da pod hitno smanje sadržaj šećera u svojim proizvodima, objavila da gotovo trećina dece uzrasta od dve do 15 godini u ovoj zemlji već ima višak kilograma ili je gojazno.

I Srbija iz godine u godinu beleži sve veći broj gojazne dece. Prema poslednjim podacima iz 2013. bilo ih je 13,7 odsto, što je gotovo dvostruko više nego šest godina ranije, ali još nema naznaka da bi i naša zemlja mogla da se pridruži ovakvom trendu. Bilo je ovakvih ideja, ali ne i konkretnih mera. Pre nekoliko godina je i iz kabineta ministra finansija Dušana Vujovića, nezvanično najavljeno da bi kroz uvođenje akcize na gazirana pića mogle da se popune rupe u javnim prihodima. To se ipak nije dogodilo, a akcize se, prema podacima iz aprila, kada je „Politika” pisala o ovoj temi, trenutno plaćaju samo na derivate nafte, struju, biogorivo i biotečnosti, alkoholna pića, duvanske prerađevine, kafu pa čak i tečnosti za punjenje elektronskih cigareta.

U Srbiji se, za sada, politika zaštite javnog zdravlja ne usmerava u ovom pravcu iako je deklaracijom Ujedinjenih nacija (UN) iz 2011. godine državama članicama preporučeno da kroz oporezivanje štetnih namirnica (pa tako i hrane sa dodatim šećerom) smanje njihovu prodaju. Prema rečima našeg sagovornika upućenog u ovu tematiku, ovakvu poresku politiku je lakše sprovesti u bogatijim društvima.

Kod nas je najavljivano i uvođenje konkretnih mera za podsticanje borbe protiv takozvanog dodatog šećera u hrani. To su skriveni šećeri koji uz pomoć savremene tehnologije pronalaze put do gotovo svih grupa namirnica, čak i onih za koje se nikada ne bi pretpostavilo da sadrže šećer (mlečni proizvodi, integralna peciva, slani sosovi…). Postoje pretpostavke da se skriveni šećeri nalaze u tri četvrtine svih pakovanih (industrijskih) proizvoda, ali je teško utvrditi u kojoj meri, zbog politike deklarisanja proizvoda koji proizvođače ne uslovljavaju da definišu količinu prirodnog i dodatog šećera u proizvodu.

U svetu se uveliko vodi kampanja za uvođenje akciza na sve proizvode koji mogu da imaju negativan efekat na zdravlje ljudi. To su osim zašećerene hrane i visokokalorične namirnice i hrana sa visokim sadržajem zasićenih masti. Pionir u uvođenju takse na slatka pića je, da podsetimo, Finska, koja se na ovaj korak odlučila još četrdesetih godina prošlog veka, a Danska je uvela taksu na „koka-kolu” 1953. godine.

Razlog, međutim, nije bio zdravstveni, nego da bi se zaštitila lokalna industrija piva. Ta taksa je ukinuta 1. januara 2014. godine. U Francuskoj je ovaj namet uveden 2012. dok će Južnoafrička Republika uvesti taksu u aprilu sledeće godine. U Francuskoj je taksa u 2014. donela 309 miliona evra, a prema podacima ministarstva finansija te zemlje, računa se na isti iznos i u 2016. godini. U Meksiku je uveden porez od 10 odsto, a prodaja je opala za 12 procenata. Druge zemlje su bezuspešno pokušavale da uvedu ovakve mere, poput Rumunije u kojoj je ova taksa uvedena 2010, ali je vlada brzo odustala od nje pre svega zbog protivljenja lanaca brze hrane.