Svadba ne garantuje nasleđivanje penzije

Stjuardesa koja je pre nekoliko godina dobila otkaz, a koja još uvek ne ispunjava uslove za starosnu penziju pa je već neko vreme bez ikakvih primanja, u nadi da može da pomogne sebi potražila je ovih dana pomoć PIO fonda. Ona je uz obrazloženje da se pre 15 godina razvela i da ima decu koja sada imaju i svoju decu, zatražila da joj se prizna porodična penzija. Smatrala je, da samim tim što je bila udata, a bivši muž je preminuo, i iz braka s njim ima dvoje dece, ima pravo i na njegova primanja.

Čitala je, kaže, kada se javila našoj redakciji, da u pojedinim slučajevima bivše žene imaju pravo i na po dve penzije, pa ne zna što ona ne bi imala na jednu. Bar po osnovu zajedničke dece iz tog, kako kaže, propalog braka. U Fondu PIO, kažu, da pravo na porodičnu penziju imaju samo supružnici iz bračne zajednice, ili bračni drug iz razvedenog braka, ako mu je sudskom presudom utvrđeno pravo na izdržavanje.

Ukoliko se dogodi da bivši supružnik premine u periodu utvrđenom sudskom odlukom za izdržavanje, razvedeni bračni drug koristi pravo na porodičnu penziju i dalje, dok ne istekne period koji je sud odredio za izdržavanje. Primera radi, ako je sud rekao da 20 godina traje pravo na izdržavanje, bez obzira što je izdržavalac preminuo, bivši bračni drug nastavlja toliko dugo da prima porodičnu penziju.

Ako je umrli osiguranik, ili korisnik starosne ili invalidske penzije, u trenutku zaključenja braka navršio 65 godina života – muškarac, odnosno 60 godina žena – bračni drug može steći pravo na porodičnu penziju pod uslovom da imaju zajedničko dete ili da je brak trajao najmanje dve godine. Ukoliko su manje od toga bili venčani, a nisu imali decu, udova nema prava na penziju svog pokojnog supruga. Nije redak slučaj da se penzioneri venčaju pod stare dane samo da bi jedno nasledilo penziju. Pri tom prenebregnu činjenicu da ako jedan premine pre isteka dve godine da ovaj drugi ne može da ostvari pravo na penziju.

Ova norma primenjuje se od 1. januara 2011. godine, kako bi se sprečile zloupotrebe prilikom nasleđivanje porodične penzije, budući da je bilo dosta slučajeva gde je očigledno da dvoje sklope brak samo zbog koristi, odnosno nasleđivanja porodične penzije. Primera radi, ukoliko je pokojni penzioner, muškarac zaključio brak sa 66 godina, a umro sa 67 godina i šest meseci, njegova supruga neće moći da nasledi njegovu penziju, jer je brak trajao samo 18 meseci (ne i dve pune godine). Ukoliko su, međutim, imali zajedničko dete, bez obzira na starost deteta, udovica će ispuniti uslove za sticanje prava na porodičnu penziju, iako je brak trajao samo 18 meseci, zaključuju u PIO fondu.

Mnogo je zabeleženih slučajeva da ostareli penzioneri objavljuju oglas u kom traže ženu za pomoć u kući, a za uzvrat nude svoju penziju. Nije ni mali broj žena koje se kandiduju za takvu pomoć i negu, samo da bi nasledile penziju. Međutim, ni u jednom ni u drugom slučaju kod ostvarivanja prava na porodičnu penziju nema automatizma, jer su pravila za to strogo zakonski određena.

To je potrebno naglasiti jer se u Srbiji vanbračna zajednica, čak i pored zajedničke dece i dugogodišnjeg življenja pod istim krovom, ne priznaje. Drugim rečima, vanbračni supružnici ne mogu ostvariti pravo na porodičnu penziju. To pravilo ne važi za decu rođenu u vanbračnoj zajednici, koja su u svojim pravima potpuno izjednačena s decom rođenom u braku. To pak znači da vanbračna deca imaju pravo na porodičnu penziju, ali ne i njihove majke ili očevi.

Naslednik porodične penzije treba da zna da ne prima celokupan iznos penzije, već 70 odsto od tog iznosa. Bračni drug profesionalnog vojnog lica koje je poginulo za vreme dejstva stiče pravo na porodičnu penziju i to pod uslovom da nije zaključio novi brak. Porodična penzija se u tom slučaju određuje u visini od 100 odsto penzije koja bi pripadala vojnom licu.