Putin: Kijev je napao Krim da ne bi sproveo „Minsk"

Jasno je zašto je to učinjeno – zato što im u Ukrajini iz nekog razloga sporazumi iz Minska ne odgovaraju ili ne mogu da ih ispune, rekao je ruski predsednik Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin je tokom sastanka Saveta bezbednosti u Sevastopolju rekao da je nedavni pokušaj sabotaže na Krimu, za koji zvanična Moskva optužuje Ukrajinu, pokušaj Kijeva da ne ispuni svoje obaveze iz sporazuma postignutih u Minsku.

„Jasno je zašto je to učinjeno – zato što im u Ukrajini iz nekog razloga sporazumi iz Minska ne odgovaraju ili ne mogu da ih ispune”, rekao je Putin, a preneo Sputnjik na nemačkom. Putin peti put boravi na Krimu od referenduma o pripajanja Rusiji u februaru 2014. godine, a ovog puta je doputovao kako bi predsedavao sednici Saveta bezbednosti nakon što su na Krimu početkom avgusta poginula dvojica pripadnika službi bezbednosti u sukobu sa diverzantima obaveštajne službe ukrajinskog ministarstva odbrane, kako tvrdi ruska Federalna služba bezbednosti (FSB). Tada su otkrivena dva skladišta vojnog materijala pripremljenog za udare na krimsku infrastrukturu i uhapšena šestorica pripadnika ove dve grupe.

Pošto je u četvrtak ukrajinski predsednik Petro Porošenko najavio mogućnost proglašenja ratnog stanja i opštu mobilizaciju, Putin je rekao da je očigledno da su „partneri u Kijevu doneli odluku da pogoršaju situaciju”.

„Metod pogoršavanja situacije je dobro poznat i primenjivan je još u davnim vremenima. Ponekad uspešno, ponekad ne”, rekao je Putin i dodao da se nada da ove provokacije nisu definitivan izbor i da će zdrav razum ipak prevladati.

Na sastanku je, prema ruskim izvorima, bilo reči i o diplomatskim i ekonomskim odnosima sa Ukrajinom. „Što se tiče našeg ambasadora u Ukrajini, o tome ćemo govoriti posebno, ali razvoj trgovinsko-ekonomskih veza treba da bude u stalnom centru naše pažnje”, dodao je Putin. On je rekao da Rusija neće prekinuti odnose s Ukrajinom uprkos nespremnosti aktuelne vlasti u Kijevu da odnose sa Moskvom održava na nivou ambasadora. „Mi ne nameravamo da odustajemo od naših odnosa, bez obzira na nespremnost vlasti u Kijevu da ima pune diplomatske odnose na nivou ambasadora. Mi ćemo ipak stvoriti mogućnosti za razvoj kontakata i njihovu primenu”, rekao je Putin. U Kijevu Rusija nema ambasadora, jer ukrajinske vlasti nisu dale agreman Mihailu Babiču, pošto je Putin povukao Mihaila Zurabova sa dužnosti ambasadora u ovoj državi.

Ruski mediji preneli su ujutru da je Putin na zvaničan predlog premijera imenovao bivšeg ministra obrazovanja Dmitrija Livanova za izaslanika za trgovinsko-ekonomske veze sa Ukrajinom. „Dobro, to ćemo da uradimo”, rekao je Putin Medvedevu tokom radnog sastanka na aerodromu Belbek, u Sevastopolju.

Kako je izvestio Rojters, Putin je sa saradnicima razmatrao uvođenje dodatnih bezbednosnih mera koje je potrebno primeniti kako bi Krim bio bolje zaštićen. Takav sastanak je već održan u Moskvi posle ubistva posle osujećenog pokušaja napada na krimsku infrastrukturu i pogibije jednog ruskog vojnika i pripadnika FSB-a. Sastanku Saveta bezbednosti u Sevastopolju prisustvovali su i premijer, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i ministar odbrane Sergej Šojgu.

Ko je novi čovek iz senke u Kremlju

Moskva – Novi šef kabineta ruskog predsednika Vladimira Putina Anton Vaijano predstavlja misteriju za javnost s obzirom na to da nije davao intervjue, a o njegovoj biografiji je malo toga poznato osim rada i konstantnog napredovanju u Kremlju, prenose mediji.

Pre nego što je napredovao u svojoj službi u Kremlju, Vaijano, poreklom Estonac, radio je kao diplomata, pored ostalog i u ruskoj ambasadi u Kini.

Istraživanje koje je sproveo ruski Bi-Bi-Si otkrilo je zanimljive detalje o akademskom radu Vaijana, koji otkrivaju njegov „pogled na svet”.

Vaijano je magistrirao ekonomiju i doprineo raznim naučnim publikacijama.

Ono šta je izazvalo pažnju i zbunilo ruski Bi-Bi-Si jeste članak pod naslovom „Kapitalizacija budućnosti” koji je objavljen 2012. godine u specijalizovanom časopisu „Ekonomija i pravo”, a koji je potpisan pseudonimom „AK Vaijano”, za koji se pretpostavlja da ga je napisao upravo Putinov novi šef kabineta Anton Vaijano.

Tekst je pisan stručnim jezikom za koji i eksperti kažu da je „teško razumljiv”, uz jednako komplikovane dijagrame i tabele, a govori o novim načinima organizovanja i shvatanja društva.

U tekstu se objašnjava da su „ekonomija i društvo postali suviše kompleksni za rukovođenje na dosadašnje načine i da je vladama potreban novi način njihovog regulisanja i kontrolisanja.

Kao najveća misterija u tekstu je opisana nova naprava „nooskop” koja, kako se navodi, „prodire u globalnu svest i beleži promene u biosferi i ljudskim aktivnostima”, prenosi Bi-Bi-Si.

Ruski Bi-Bi-Si je istražio da li „nooskop” zaista postoji i da li je autor bio ozbiljan u svom tekstu.

Odgovor je dao Viktor Sarajev, istaknuti ekonomista koji je sarađivao sa Vaijanom u pisanju mnogih tekstova.

Sarajev tvrdi da je „nooskop” naprava koja „skenira međuljudske odnose, predmete i pare”, a doprinos ove naprave poredi sa izumima poput mikroskopa ili teleskopa.

Sarajev, međutim, nije precizirao da li „nooskop” postoji ili je u fazi razvoja.

Ruski akademici su skeptični o teorijama Vaijana i njegovih saradnika – prenosi Tanjug.