Novi život „Toze Markovića"

Kikinda – Pošto je dobila bitku za izlazak iz dvogodišnjeg stečaja, kikindska fabrika crepa i pločica „Toza Marković“, dosadašnje akcionarsko društvo, svoje 150 godina dugo poslovanje nastavlja kao društvo sa ograničenom odgovornošću, čiji je većinski vlasnik Javno preduzeće „Srbijagas“. Kompanija čiji se bivši vlasnik tereti za zloupotrebe dobila je novu šansu posle desetogodišnjeg poslovnog sunovrata tokom koga su ulaganja u proizvodnju i modernizaciju u potpunosti izostala.

Da bi se ostvarili ciljevi iz desetogodišnjeg plana reorganizacije, potrebno je da nekadašnji lider srpske opekarske industrije poveća proizvodnju pločica za oko 600.000 kvadrata godišnje.

– „Toza Marković“ kreće u ozbiljnu tržišnu utakmicu sa „tegovima“ teškim 24 miliona evra, koliko iznose dugovi, pre svega bankama. To znači da ćemo posle isteka jednogodišnjeg grejs perioda morati kvartalno poveriocima da vraćamo 650.000 evra – objašnjava Vladimir Ilić, koji je prošlog petka imenovan za direktora fabrike.

Usvojeni plan reorganizacije predviđa da iz „Tozinih“ pogona godišnje izađe 35 miliona komada crepa i 2,5 miliona kvadrata pločica, koje se ovde uslužno proizvode za Keramiku „Jovanović“ i „Enmon“. Veći obim proizvodnje u pogonima fine keramike biće postignut povećanom saradnjom sa ovim firmama ili pronalaženjem novih partnera i osvajanjem novih tržišta. – Razmišljamo i o sopstvenom brendu pločica i sopstvenoj prodajnoj mreži, ali u toj oblasti tek sledi pronalaženje najboljeg rešenja – ukazuje Ilić dodajući da je „Tozin“ crep, i dalje prepoznatljiv, brend koji se prodaje „od Krakova do Soluna i od Crnog mora do Jadrana“.

U planu menadžmenta je da se već u narednih godinu dana investira u automatizaciju proizvodnje crepa, ali će zeleno svetlo za to morati da daju „Srbijagas“ i nadzorni odbor.

Svim zaposlenima prestao je da važi ugovor o radu koji su potpisali sa stečajnim upravnikom Draganom Božićem. Nove ugovore o radu, na tri meseca, potpisalo je 630 radnika, što je neznatno povećanje, jer je poslednjih dana stečaja radilo njih 613. Već od ovog meseca, oni mogu računati na povećanje zarada u proseku između 6.000 i 10.000 dinara. – Zarade se vraćaju na nivo koji je bio pre stečaja, tada je prosek iznosio između 27.000 i 30.000 dinara, ali neće biti puno prostora za uvećanje. Sa rukovodstvom je dogovoreno da se uvede mesečni anuitet za regres. Izlaskom iz stečaja, vraćaju se kategorije propisane Zakonom o radu: noćni i prekovremeni rad. Više od 200 radnika koji putuju dobijaće putne troškove u punom iznosu, a tokom stečaja dobijali su 50 odsto – objašnjava Zoran Sredojev, predsednik Nezavisnog sindikata fabrike „Toza Marković“.

Svi radnici primljeni su na tri meseca. Plan je da i naredni ugovori budu sklopljeni na taj period kako bi se u međuvremenu iskristalisala grupa koja će dobiti ugovor na neodređeno vreme. Ugovor na neodređeno moći će da dobije najviše 260 radnika, i tu, kako saznajemo od direktora Ilića, neće biti odstupanja, jer je tako predviđeno planom reorganizacije.

Socijalisti na čelu

Direktor fabrike „Toza Marković“ Vladimir Ilić je pravnik, dugogodišnji član SPS-a i predsednik Okružnog odbora te stranke, ali sa višegodišnjim iskustvom u privredi. Od kraja osamdesetih godina, bio je, između ostalog, direktor „Rasadnika“, predsednik SO Kikinda, pomoćnik generalnog direktora „Naftagasa”, gradski menadžer, zamenik predsednika opštine, a od 2010. do 2015. načelnik Severnobanatskog upravnog okruga. Njegov stranački kolega Miroslav Kresoja je tehnički direktor firme, dok je Đorđe Tešin na mesto finansijskog direktora stigao iz bankarskog sektora.

Konverzija duga u vlasništvo

Fabrika „Toza Marković“ za gas duguje 20 miliona evra, pa je „Srbijagas“ konverzijom svojih potraživanja postao dvotrećinski vlasnik kikindske firme. Njena ukupna dugovanja premašila su 50 miliona evra. Ponuđeni plan reorganizacije najveći poverioci su odobrili na ročištu u zrenjaninskom Privrednom sudu 18. maja.