Bolt u Nurmijevom i Luisovom društvu

Od našeg izveštača

Rio de Žaneiro – Kada Jusein Bolt trči na velikim takmičenjima, olimpijskim igrama ili svetskim šampionatima, pitanje pobednika u trkama na 100 i 200 metara i štafeti 4 h 100 metara se ne postavlja. Sve tri zlatne medalje rezervisane su za Juseina Bolta i jamajčanski štafetni tim koji predvodi. Jusein Bolt je uspeo da treći put uzastopno osvoji zlatne medalje u ovim disciplinama i postane prvi sprinter kojem je to pošlo za rukom. S devet zlatnih medalja pridružio se e olimpijskim atletskim legendama Fincu Pavu Nurmiju i Amerikancu Karlu Luisu na listi najuspešnijih olimpijaca u atletici.

U finalu štafetne trke 4 h 100 metara Jamajka je nepobediva od kada je dobila Bolta u poslednjoj izmeni – tri puta na olimpijskim igrama i četiri puta na svetskim šampionatima. Na Olimpijskom stadionu „Žoao Avelanž” pretposlednjeg dana atletskog programa pitanje pobednika se nije postavljalo, već samo da li Jamajčani mogu da ugroze sopstveni svetski rekord i ko će osvojiti srebro i bronzu.

Na prvo, odgovor je bio odrečan, jer Bolt i Blejk u Riju nisu bili brzi kao u Londonu kada su s 36,84 postavili svetski rekord, a Ašmede i veteran Pauel nemaju ove sezone rezultate kakve su 2012. imali Karter i Frejter. Ipak 37,27 je bilo bilo dovoljno brzo za sve rivale od kojih Amerikanci, na čelu s Getlinom nisu bili najopasniji.

Srebrnu medalju osvojili su Japanci Jamagata, Kirju, Izuka i Kembridž s 37,60 što je novi rekord Azije, jer su doveli izmenu palica do savršenstva, a Amerikanci su zbog neverovatne nespretnosti, dekoncentracije ili gluposti, kako je to nazvao Tajson Gej, izgubili bronzanu medalju kojoj su se veoma radovali posle trke. Diskvalifikacija ekipe SAD zbog prevremene izmene štafeta između Rodžersa i Getlina donela je Kanadi bronzu, pošto su Kanađani postigli državni rekord s 37,64.

– Rekao sam da ništa nije nemoguće. Nikada sebi ne postavljam granice. Uvek želim da rušim granice i to je ono što radim. Ostvario sam ono što sam želeo i sada želim da uživam u tome. Ja sam veliki ambasador. Trudim se da živim onako kako je to potrebno mojoj zemlji i uvek se trudim da moju zemlju podignem na vrh i da budem najbolji što mogu. Dovodim mnogo turista u Jamajku, više radnih mesta. Uradio sam najviše što sam mogao i nastaviću to da činim čak i kada odem u sportsku penziju – govorio je Bolt na konferenciji za novinare posle ostvarenja svog „trostruko trostruko” podviga.

I u trci atletičarki 4 h 100 metara atletskoj istoriji dodat je još jedan podvig, još jedan rekord. Amerikanke za koju je prvu deonicu trčala nova olimpijska rekorderka u skoku udalj Tijana Bartoleta pobedila je s 41,01 ispred branioca titule olimpijskog šampiona Jamajke (41,36). Tako je Amerikanka Alison Feliks je osvojila petu zlatnu medalju na olimpijskim igrama i postala prva atletičarka kojoj je to pošlo za rukom. S druge strane Elena Tompson, Jamajčanka koja je u Riju trijumfovala na 100 i 200 metara nije uspela da ponovi podvig i da osvoji i treću zlatnu medalju u sprintu i da se tako izjednači s Juseinom Boltom po učinku u Riju, ali ni sa Amerikankom Florans Grifit-Džojner, jedinoj atletičarki koja je ostvarila taj podvig (Seul, 1988).

Možda još zanimljiviji obračun vođen je u trci atletičarki na 10.000 metara. Nova svetska rekorderka i olimpijska šampionka na 10.000 metara (29:17,45) Etiopljanka Almaz Ajana, ujedno i svetska šampionka na 5.000 metara krenula je u beg još pre polovine staze u nameri da trijumfuje u solo trci. Beg je, ispostavilo se bio samoubilački. Na cilj je stigla tek treća s velikim zaostatkom za pobednicom Kenijkom Vivijan Čerijot koja je s 14:26,17 postavila novi olimpijski rekord i za Helenom Obiri, takođe Kenijkom čiji je rezultat bio i njen lični rekord – 14:29,77. Ajanino vreme za bronzu bilo je 14:33,59.

Skok motkom u ženskoj atletici u odsustvu svetke rekorderke Jelene Isinbajeve, kojoj zbog kolektivne suspenzije ruske atletike nije dozvoljen nastup u Riju, najbolje je iskoristila Grkinja Ekaterini Stefanidi koja je skokom od 4,85 osvojila titulu olimpijske šampionke i potvrdila da četiri pobede u dijamantskoj ligi znače da je trenutno najbolja skakačica motkom – računajući one koje mogu da se takmiče.

Prvo olimpijsko zlato za Tadžikistan osvojio je Dilshod Nazarov bacivši kladivo 78,68 metara 81 centimetar više od Belorusa Ivana Cihana, još jednog atletičara koji je poput članova američke sprinterske štafete Getlina i Geja bio kažnjavan zbog kršenja antidoping pravila.

Svi njegovi rezultati postignuti od 2004. do 2006. su izbrisani kada je 2012. na ponovnom testiranju uzoraka uzetih na Olimpijskim igrama u Atini utvrđeno da je koristio doping. Prethodno oduzeta mu je bronzana medalja koju je osvojio u Pekingu 2008. a razlog je bio visok nivo testosterona u organizmu. Cihan se s tim nije pomirio i posle dvogodišnje borbe dobio spor na Sudu za sportsku arbitražu, a uz medalju koja mu je vraćena, i 50.000 evra odštete.

Crna serija poraza američkih štafeta

Svakom se dešavaju greške, ali niko kao američki sprinteri nije pogrešio tolikom puta na najvećim atletskim takmičenjima u štafetnim trkama 4 h 100 metara.

U novijoj atletskoj istoriji, poslednjih 20 godina, izgubili su čak devet medalja – sedam zbog tehničkih grešaka pri predaji štafetne palice, a dve zbog dopinga.

Treći put uzastopno Amerikanci su ostali bez olimpijske medalje u ovoj disciplini. U Pekingu 2008. ispali su već u kvalifikacionoj trci jer je Tajson Gej „izgubio” palicu. Ispala mu je i on je budući da je već „uhvatio brzinu” morao da stane i da se vrati i to je bio kraj njihovog sna o medalji. U Londonu su sačuvali palicu i srebro, ali samo dok Gej nije uhvaćen naknadno u dopingu pa im je medalja oduzeta i dodeljena Trinidadu i Tobagu, koji je u Londonu primio bronzu…

Na svetskim šampionatima američki sprinteri su gubili palice ili ih predavali jedan drugom van segmenta predviđenog za to 1995, 1997, 2005, 2009, 2011. i prošle godine u Pekingu, a toj crnoj seriji mora se dodati i 2001. jer su naknadno morali da vrate zlato kada je Tim Montgomeri uhvaćen u sistematskom dugogodišnjem korišćenju doping sredstava.