Najbolji, a jedva opstaju

Od našeg izveštača

Rio – Srbija , Hrvatska i Crna Gora su bili i u Londonu i u Riju u krugu kandidata koji je odlučivao o medaljama. Oba puta im se pridružila Italija. U Barseolni 2013, na Svetskom prvenstvu, Crna Gora je bila druga, Hrvatska treća, na Evropskom prvenstvu 2014. u Budimpešti Crna Gora četvrta, u Alma Ati na Svetskom kupu Hvatska je bila treća, na Svetskom prvenstvu u Kazanju Hrvatska druga, u Beogradu na Evropskom Crna Gora srebrna.

Na svim ovim takmičenjima Srbija je, izuzev u Barseloni, bila prva. U odnosu na ostale zemlje učesnice, pa čak i ekipa koje nisu stigle do Rija, bivše jugoslovenske republike imaju velike probleme u vaterpolo opstajanju.

U Hrvatskoj, pre svega Jug i Primorje odolevaju, Mladost se polako vraća, u Crnoj Gori Jadran, u Srbiji baš niko. Sve je teže i teže, klubovi nestaju, talenata i trenera je sva manje i zaista ne bi bilo neočekivano da ove zemlje izgube primat u svetu.

– Situacija jeste teška, ali je ona bila teška i ranije. U čitavom regionu je malo novca za vaterpolo i sve to mora jednom da ima odraza. Ostaje nada da će medalje u Riju to makar usporiti i da će ovaj sport naći snagu da nastavi da funkcioniše, – kaže Anto Vasović, predsednik Stručnog saveta Vaterpolo saveza Srbije.

U Srbiji je problem što iole talentovan igrač lako dobija ponudu za odlazak u strane klubove. I kada Nikola Jakšić bude otišao domaća sportska javnost neće imati ni jednog reprezentativca kod kuće tokom letnje sezone.

– I to je istina. Imamo situaciju da zbog nedostatka novca klubovi poput Vojvodine i Radničkog otkazuju učešća na evropskoj sceni, dok Partizan i Crvena zvezda pokušavaju da sklope bilo kakav sastav da bi igrali. Druge zemlje ulažu više. O Mađarskoj i Italiji da ne govorimo, tu su Rumuni, Rusi, Grci... Čak i njihovi slabiji sastavi imaju stabilan budžet. Dakle nešto moramo da preduzmemo, jer ćemo i pored svih ovih medalja biti u velikoj opasnosti.

Turnir u Riju je izuzetno zanimljiv. Vasović kaže:

– O kvalitetu može da se priča. Od zanimljivosti je dovoljno reći da su prvaci grupa Španija i Mađarska stradali od četvrtoplasiranih timova Srbije i Crne Gore. Takođe finalisti nisu bili dominantni. Srbija sa dva remija i porazom, Hrvatska sa dva poraza. Sve je ujednačenije i mislim da su najbolji timovi ipak u borbi za zlato.

Nikada na teži način Srbija nije došla do medalje i finala na jednom takmičenju. Šta više kako kaže Slobodan Nikić nikada nije bila bliže eliminaciji:

– Setite se meča s Australijom. Tri minuta pre kraja bilo je nerešeno. Da smo primili gol teško bi se iz onog šoka izvukli.

Srbija je olimpijski turnir počela haotičnim izdanjem protiv Mađara. Početkom trećeg dela rival je imao 10:6. Na kraju je Filipović golom četiri sekunde pre kraja uspeo da donese bod.

Usledio je takođe šokantan susret sa Grčkom. I tada je srpska ekipa jurila prednost. Grci su, poput Mađara, početkom trećeg dela poveli s četiri gola razlike (5:1). Srbija je preokrenula u finišu na 9:8, ali je rival uspeo da izjednači.

U trećem kolu se očekivao siguran trijumf protiv Brazila. Tako je i počelo – Savićev tim je imao 3:1. Usledili su minuti bez igre, minuti golova Brazila koji je poveo s 5:3. U poslednjem delu stiglo je izjednačenje, ali je 46 sekundi pre kraja iz peterca Brazil pogodio i napravio najveću senzaciju na turniru.

Meč sa Australijom je bio za infarkt. Vodili su „kenguri” s 4:2, pa 5:4. Imali su 7:7 do tri minuta pre kraja, a onda su Jakšić, Filipović i Nikić stvari doveli na svoje mesto.

Poslednji rival u grupi Japan je do tri minuta pre poluvemena vodio s 5:2, postigavši sve golove u prvoj četvrtini. Do odmora izjednačenje i na kraju pobeda s 12:8.

Četvrtfinale sa Španijom je donelo konačnu pravu igru. Rezultat 9:5 sve govori, odlična igra četvorostrukog strelca Dušana Mandića.

Protiv Italijana još bolja igra. Sjajna odbrana. Bilo je 6:0, 7:2 posle tri četvrtine. I završnoj 9:3 i onda opuštanje i Italijani su ublažili poraz 10:8. Sinoć je u meču za zlato bila Hrvatska.

Rio 2016 i Tokio 2020... Koliko će u Japanu biti novih igrača u odnosu na ove dane u Brazilu. Jasno je da većini reprezentacija predstoje veće promene, kod nekih čak i drastične. Sigurno je da će godine i takmičenja posle Rija proći u uigravanju sastava za Japan i da lako može da se dogodi da rezultati ne budu primarni.

Alesandro Kampanja je poprilično podmladio tim, sedam novih igrača u odnosu na London. I sa te strane Italijani su korak ispred. Tibor Benedek je doveo Zalankija kao buduću zvezdu uz Manherca i Vamoša, Španci imaju Tauela i Munariza, Srbi su predstavili Jakšića uz već poznate  Mandića i Ranđelovića, Grci nekolicinu vrlo dobrih igrača Dervisisa, Vlahopulosa, Galanopulosa, Genidunjasa, Hrvati sa Bukićem, Macanom i Bijačem... Crnogorci su se oslonili na iskusne vaterpoliste, najmlađi je Darko Brguljan sa 28 godina...

To je evropska slika. Dejan Udovičić će ostati bez Azeveda, Mozesa i Smita, svi ostali će mu biti na raspolaganju. Pitanje je hoće li Elvis Fatović voditi Australijance koji takođe imaju dosta prostora da podmlade tim.

Ostaje da se vidi šta će raditi Dejan Savić posle Rija. Uvek je isticao da su braća Rašović, Ubović, Subotić i Rističević praktično reprezentativci. U dobrim godinama su Gocić, Nikić i Gojko Pijetlović ali neka Savić rešava kojim putem dalje.

U svakom slučaju promena će biti svuda.