Bebe, trudnice i devojke sa Ipaneme u hramu brazilskog fudbala
Od našeg izveštača
Rio – „Marakana“ je nalik čuvenim holivudskim glumicama: slavna, privlačna i poželjna dok širi razne predrasude oko sebe, jer stotine miliona koji joj se dive nikada neće imati priliku da je upoznaju. Međutim, za razliku od filmskih diva koje neretko razočaraju srećnike koji ih slučajno sretnu na nekom bulevaru, kad shvate da njihova obline nisu tako zanosne, da im nedostaje desetak centimetara uprkos štiklama, „Marakana“ vas na prvi pogled ubedi da je još lepša, otmenija i grandioznija. Tu se živo oseća eho minulih pobeda i poraza. Tu se Pele oprostio od reprezentacije (protiv Jugoslavije), tu je 200.000 ljudi plakalo dok je Urugvaj slavio u finalu Mundijala 1950, a širom Brazila desetine ljudi izdahnulo od posledica srčanog udara. Kad zakoračite u taj hram, shvatite da to nije obično mesto...
Jutro, 20. avgust 2016, Rio de Žaniro se tromo budi pretposlednjeg dana 31. olimpijskih igara. Delimično zaklonjen oblacima, ali dovoljno vreo da izmami kupače na Ipanemi s koje mladići i devojke hvataju zalet za događaj za koji niko ne može da tvrdi da li će Rio pretvoriti u erupciju zadovoljstva ili u novu nacionalnu tragediju. Ako Brazil pobedi, postaće prvi put olimpijski pobednik (za petostruke šampione sveta to bi trebalo da bude mačji kašalj, ali decenijama nije), a ukoliko Nemci osvoje zlato... Ne, o tome niko normalan ovde i ne pomišlja... Pa zar Nemci ponovo, posle onog šamara (7:1) u polufinalu Mundijala 2014, da zaviju Brazilce u crno...
U 14 časova, tri i po sata pre početka finala, ka stanici metroa „General Osorio“ slivaju se reke ljudi. Prva grupa od dve hiljade pokušava se se ugura u prazne vagone, a mesta ima za upola manje. Nemaju nameru da čekaju drugi voz, jer žele što pre na lice mesta, tamo se već peva i priziva pad Nemačke. Maltene svi su u žutim dresovima brazilske reprezentacije, a ima i onih s obeležjima najvećih domaćih klubova. Pored napopularnijeg Flamenga, tu su i majice Botafoga, Vaska da Game, Fluminenzea, ali i klubova iz Sao Paula. Danas nije vreme za podele. Svi zagrljeni idu na utakmicu.
Posebnu pažnju izazivaju devojke sa Ipaneme, u brazilskim majicama i maramama, sa peskom na listovima i butinama, žure na veliki fudbalski dvoboj. Čuvena plaža je samo par stotina metara niže od „Generala Osorija“ i normalna je stvar u ovim otmenim ulicama videti ljude i kupaćim kostimima i japankama koje mogu da se kupe na svakom ćošku. Danas je fudbal kao cunami razjurio sve sa plaža.
Metro prolazi kroz „dvorišta“ poznatih klubova. Prva stanica je „Flamengo“, druga „Botafogo“ (istoimene i plaže i gradske četvrti) na kojem je pravi haos, jer tu se preseda za „Marakanu“. Kao da je došao sudnji dan. Ljudi se guraju na vratima, kao da ih goni neka neman. Ipak, unutra su svi nasmejani. Nekoliko bračnih parova ne deluje zabrinuto dok telom štiti bebe koje očevi nose u „kengurima“, jer i njima se žuri. Idu i oni na utakmicu! U vagonu gde igla ne može da stane, grupa mladića pokušava da se skloni da bi jednoj trudnici sa karminom u bojama brazilske zastave (žuto-zelena) omogućili da sedne. Tu su i dva blizanca s roditeljima, otprilike sedam-osam godina, srećni što su im kose ofarbane sprejom u žuto. Desetine vagona iznutra izgledaju kao velika žuta mrlja.
Konačno, otvaraju se vrata i razdragana masa hrli stepeništem na čijem vrhu se ukazuje njeno veličanstvo. Iznenadna kiša ne može da pokvari ambijent u kojem svi pevaju dok se dugim mostom približavaju „Marakani“. Muški deo publike je zadužen za glavni hit koji se ori iz hiljada grla. Sa zanosom s kavim se ne peva ni himna. Da čovek ne poveruje: „Ole, ole, Maradona je narkoman, ole ole, Maradona je narkoman“! Nisu ispevali pesme svojim legendama Peleu, Ziku, Ronaldu, Nejmaru i ostalima, već su „stvaralački duh“ usmerili na vređanje najvećeg asa svojih komšija Argentinaca! I vidi se da iskreno uživaju dok to pevaju.
Na stadionu je uskoro bilo 80.000 duša. To je maksimum otkako su sedišta zamenila beton na kojem je nekada moglo da stoji 200.000. Kad je Nejmar postigao penal kojim je Brazil konačno osvojio olimpijsko zlato, Maradona je pao u zaborav. „Nejmar, Nejmar, Nejmar“... Nije bilo lako zaseniti najvećeg argentinskog fudbalera.