Crna „Mačka"

Memfis, Tenesi. Raskrsnica puteva od Milvokija do Nju Orleansa, na kojoj za trenutak zaustavljam svoju američku pozorišnu avanturu. U jednom trenutku živost i vreva kao da zamiru. Putnici u aerodromskoj čekaonici gledaju u televizijske ekrane. „Ponovo neki obrt u predizbornoj kampanji“, pomislih naviknut na duele prominentnih predsedničkih kandidata. Slika na ekranu me razuverava i šokira: na njoj vidim kako gori američka ambasada u Beogradu. Saobraćaj na aerodromu u Memfisu zastao je na trenutak, baš kao misli u mojoj glavi, a onda se sve pokrenulo, hvatajući prethodni tempo. U tom istom trenutku, za mene dugom kao godina, naš balkanski „usud krvi i tla“ izronio je ponovo iz mog sećanja, znao sam da vreme, za nas, opet počinje da teče unazad.

Za razliku od mog vremena u mojoj zemlji u kom se po ko zna koji put ponavlja animozitet i zlo koje prati sve što je drugačije, ovde i sada oko mene, crnci i belci sede u istim avionima, uče iste škole, gej parovi se venčavaju i usvajaju decu, a ljudi prihvataju različitosti bez osuđivanja i omalovažavanja. Crna „Mačka“ na Brodveju? Zastupnici koji štite autorska prava Tenesija Vilijamsa dali su saglasnost da se ovaj komad izvede u afro-američkoj podeli, a redovi ispred blagajne potvrđuju interesovanje pozorišne publike i kulturne javnosti. „Big Dedi“ Polita igra Džems Erl Džons koji je ovu ulogu dobio posle mnogo godina nade i iščekivanja.

Iskonski čovek

„Big Dedi je ono što je Kralj Lir zvao iskonski čovek. Proputovao je ceo svet, napravio milione dolara, ali još uvek stoji čvrsto na zemlji. Vulgaran je. Nije religiozan, možda je čak i ateista. Ume da bude okrutan“, kaže o svojoj ulozi Džems Erl Džons. Preostali deo podele crne „Mačke“ brižljivom i nadasve veštom kombinatorikom sastavljen je od glumaca koji su filmske i pozorišne zvezde.

(/slika2)Nova produkcija „Mačke“ izašla je u trenutku kada su dve druge dobro poznate američke drame iz istog perioda, „Vrati se, mala Šibo“ Vilijama Indža i „Devojka iz okruga“ Kliforda Odetsa, stigle na Brodvej. U „Šibi“ razočaranu ženu Lolu igra afroamerička glumica S. Epata Merkerson, dok će u „Devojci“ ulogu slomljenog glumca igrati Morgan Friman.

Nekada nije bilo tako. Pozorišne priče iz sredine dvadesetog veka izvođene su u Americi sa potpuno „belom“ podelom. Raduje što jednom potpuno bela, američka klasika prelazi granicu boje. Rascep je konačno savladan. Promena ovog statusa govori o velikoj nadi koja se rađa zajedno sa pobedom crne mačke na usijanom limenom krovu. Ta pobeda jeste u tome „da jednostavno stoji na krovu što je duže moguće, da istraje“, kako je pisao Tenesi Vilijams davnih pedesetih godina prošlog veka.

Ela Ficdžerald, naličje slave

Sledeći u kolažu je Entoni Binov Komjuniti teatar u Nju Orleansu, do kojeg se može stići i tramvajem zvanim „Desire“ koji vozi obalom Misisipija. Ovo pozorište u srcu crnačkog kvarta počelo je svoju osmu sezonu postavkom teksta „Vojnikova drama“ Čarlsa Fulera, dobitnika Pulicerove nagrade. U predstavi koju je režirao Vilbert Vilijams igraju iskusni glumci i studenti pozorišne škole koju pri teatru vodi Entoni Bin. Sam Entoni Bin u „Vojnikovoj drami“ igra kapetana Ričarda Devenporta, koji dolazi u vojnu bazu Fort Nil u Lujizijani u kojoj su u Drugom svetskom ratu smešteni crni vojnici, kako bi ispitao slučaj ubistva crnačkog oficira. Istraga otvara mnogo važnija pitanja koja su deo političkog i moralnog korpusa crno-belog sveta.

(/slika3)Postavka „Vojnikove drame“ u gradu i državi posturaganske Katrine, u trenutku kada savezni sudija odbacuje navode za odgovornost inženjerijskih jedinica u izgradnji obalskih nasipa koji su se 2005. godine pokazali neadekvatnim i zbog kojih je čitav Nju Orleans poplavljen a više od 1600 ljudi poginulo, ima simboličniju poruku nego što bi to bilo u uobičajenim pozorišnim okolnostima.

Obnova Nju Orleansa napreduje, ali je razlika između Francuske četvrti, Biznis centra, Lojolinog univerziteta i siromašnih i napuštenih delova grada još uvek vidljiva. Za utehu i malo više, džez i bluz koji se slušaju i žive u Burbon stritu i Prezervejšn holu zaista su jedinstveni.

 A sjajan džez svira se i peva u predstavi „Ela“, koja vodi u srce i dušu prve dame pesme – Ele Ficdžerald. Poput nje, u svetu poznati umetnici u zenitu džeza posećivali su pozorišta i klubove na „Crnom Brodveju“. Ela je očaravala publiku i u koncertnim salama kakve su bile Linkoln centar, Klub Bali i Hauardteatar. U Karnegi holu 1991. u 74. godini, u raljama dijabetesa i poluslepa, Ela Ficdžerald je izvela svoj poslednji koncert. Predstava „Ela“, koja se izvodi u pozorištu Arena stejdž u Vašingtonu i koju predvodi reditelj Moli Smit, pokušava da otkrije onu malo poznatu, misterioznu stranu ličnosti velike pevačice. U naslovnoj ulozi ovog mjuzikla je Tina Fabrik.

Odisej, tamnoputi roker

Mjuzikl „Wiz“, prema romanu „Divni čarobnjak iz Oza“, priča priču o preobražaju deteta u odraslog čoveka ali i dugom putovanju ka identifikaciji afro-američke zajednice. Ovaj mjuzikl koji je prvi put izveden na Brodveju 1975. godine bio je prvi i veličanstveni proboj velike afro-američke produkcije u industriju zabave. Sa sedam nagrada Toni i brojnim izvođenjima po Americi, došao je na repertoar Djuk Elington škole za umetnost u Vašingtonu. U gledalištu prepunom Afroamerikanaca, preplavljen sam eksplozijom darovitih mladih glumaca, pevača i plesača. Ova klasična priča koja može biti interpretirana kao jednostavna dečija bajka u ovom mjuziklu mnogo je više od toga: prepleteno pulsiranje raznovrsnih saznanja o borbi i preobražaju crnačke zajednice na početku 20. veka u savremeno društvo.

U mjuziklu „Passing strange“,čiju pretpremijeru gledam u brodvejskom Belasko pozorištu, crni rok muzičar iz Los Anđelesa putuje u Amsterdam i Berlin. Ovaj novi mjuzikl prvo je izvođen na of-Brodveju gde je dobio sjajne kritike. Predstava, mešavina rok koncerta i tradicionalnog mjuzikla, preselila se svega nekoliko kilometara dalje na scenu brodvejskog Belasko pozorišta. Autor mjuzikla, crni rok muzičar Stju izjavio je da je prvi put video termin „Passing strange“ u strip verziji Otela. Ono što ga je inspirisalo za takav naslov bila je činjenica da se Dezdemona zaljubljuje u Otela fascinirana ludim ratničkim pričama koje on pripoveda. Baš kao rokenrol muzičar koji priča ženama da bi ih zaveo. Passing strange ima značenje ljudi koji prolaze zbog onoga što oni nisu – kulturno, psihološki, itd. Stju je izjavio da „mladi crnac ne prolazi kao beli”, ali on uči o različitim „maskama“ koje mora da nosi u životu. „Prolaženje je važan termin u crnačkoj kulturi, i zbog toga sam morao da ga upotrebim“. Jedan od likova u predstavi upotrebljava frazu „srednji prelaz“, termin koji ima posebno značenje za američke crnce, jer se tako zove njihov prelazak brodovima iz Afrike u Ameriku gde su prodavani kao roblje.

Stju, moderni rokenrol Odisej, sučeljava svoja iskustva iz crnačkog geta sa evropskim doživljajem Amerike: „Ti si crnac, znači sviraš džez“, kaže mu novi holandski prijatelj. „Ne, ja sviram rok“, odgovara. „Crnci sviraju džez“, uporan je Holanđanin. „Da li svi Holanđani žive u vetrenjačama?“ – pita Stju. Stjuova životna priča doseže univerzalno značenje kada publiku različitog uzrasta, boje kože, socijalnog i ekonomskog statusa ujedini pozorišni čin, ispraćen frenetičnim aplauzom. Tako ovo kratko i uzbudljivo pozorišno putovanje kroz afro-američku kulturu nanovo pokreće potrebu prava na različitost i uzajamnog razumevanja.