Sveta Sofija je bolna opomena

Promene u svetu su stalne i ne dešavaju se uvek na dobrobit čovečanstva. Takav je i pokušaj samoproglašene republike Kosovo da postane članica Uneska i da srpsku baštinu na prostoru Kosova i Metohije, koja inače najvećim delom pripada srednjem veku, vizantijskom nasleđu srpskog naroda, mimo svih naučnih činjenica i artefakata, pripiše narodu kome ne pripada, i što je još pogubnije, da poveri na čuvanje svetinje onima koji ih kontinuirano, decenijama, ruše i skrnave, rekao je predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić, proglašavajući otvorenim, kao visoki pokrovitelj, najveći do sada, 23. Međunarodni kongres vizantijskih studija na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. To je prvi susret vizantologa u srpskoj prestonici, posle davne 1927. godine, a okuplja oko 1.400 naučnika iz 49 zemalja.


Predsednik Nikolić uručuje orden akademiku Ljubomiru Maksimoviću (Foto A. Vasiljević)

Predsednik Nikolić podsetio je i na izveštaj Uneska o tome da se četiri srpska manastira na Kosovu i Metohiji, iz vizantijskog perioda, nalaze na listi ugrožene svetske kulturne baštine i da su ugroženi upravo od onih koji se preporučuju da ih čuvaju.

– Moja je dužnost i obaveza da vas, kao predsednik Republike Srbije, ali i kao čovek, podsetim o rečena ogrešenja o naučnu istinu, uveren u to da ćete kao naučnici posvećeni svojoj struci i istini, svakako pronaći motiv da se još više zainteresujete za dvojako ugroženu srpsku vizantijsku baštinu na prostoru Kosova i Metohije, ugroženu neistinama i pokušajem falsifikovanja istorijskih činjenica, ali ugroženu i doslovno, do fizičkog uništenja – dodao je Tomislav Nikolić.

U duhu ovog kongresa vizantijskih studija, koje teže tome da povežu prošlost sa sadašnjošću, predsednik je podsetio i na pouke istorije Vizantije, njenog sloma za vreme Konstantina XI Paleologa, koji je po svojoj majci bio Dragaš i koji se za pomoć u borbi protiv nevernika obratio Evropi. Međutim, doživeo je da ga opljačkaju krstaši, a Venecija iz Vizantije odnese mnogo umetnički vrednih dela.


Visoke zvanice na otvaranju kongresa (Foto A. Vasiljević)

– Za mene je bolna opomena i upozorenje to što je Sveta Sofija, prvobitno izgrađena kao hrišćanska crkva, u gradu novog imena – Istanbulu, u svoje doba postala najpoznatija džamija. Na Kosovu se ne čuva samo srpska, čuva se evropska kultura, svetsko pamćenje. Molimo vas na nam pomognete u nošenju tog časnog krsta. Sami smo i osećamo se kao Dragaš – reči su predsednika Nikolića.

Ovom prilikom predsednik Nikolić uručio je Sretenjski orden drugog stepena Vizantološkom institutu SANU za naročite zasluge u promociji vizantijskog nasleđa na tlu Srbije i doprinos u proučavanju i razvoju svetske vizantologije, a govorio je i o ugledu Vizantološkog instituta SANU u međunarodnoj akademskoj zajednici, zbog čega mu je i ukazana čast da bude domaćin ovoga skupa. Orden je u ime Vizantološkog instituta SANU primio akademik Ljubomir Maksimović, dugogodišnji direktor Instituta.

– Vidim jednu širu poruku u ovom gestu. Mnogi poslenici humanističkih nauka zabrinuti su zbog toga što se u modernom tehnološkom okruženju osećaju potisnutima. Ovo odlikovanje jednoj instituciji, koja se tolike godine bavi isključivo humanističkim disciplinama, podstiče, takođe, jedan krug kolega iz drugih institucija na zajednički rad, što u ovoj zemlji treba da bude više zastupljeno. Ovo odlikovanje shvatam kao početak toga – istakao je akademik Maksimović zahvaljujući se na primljenom odlikovanju.  


Kongres se održava na Filološkom fakultetu u Beogradu (Foto A. Vasiljević)

Bojan Bugarčić, predstavnik Srpske nacionalne komisije pri Unesku, ukazao je na to da se danas gube mnogi ljudski životi i uništavaju se spomenici kulture, među kojima se nalaze i mnogi vizantijski spomenici, sa liste ugrožene svetske baštine. Zbog toga je podvukao važnost podrške arheološkim, istorijskim, teološkim, filološkim istraživanjima vizantijske civilizacije i njenog nasleđa u današnjem svetu.

Predsednik Međunarodne asocijacije vizantologa Johanes Koder govorio je o tome da se u današnjem vremenu i te kako može učiti od vizantijskog iskustva, uprkos mišljenjima skeptika da se za vizantijske studije interesuju samo naučnici iz ove oblasti, kao jedna „ugrožena vrsta”.

– Istorijsko znanje može da bude korisno zbog dubljeg razumevanja razvoja racionalnih ili iracionalnih političkih postupaka u našem vremenu. Bez obzira na to da li političari određenih zemalja prihvataju prošlost, njihovo nacionalno nasleđe je prisutno. Vizantijsko nasleđe prisutno je u mnogim društvima istočne i jugo-istočne Evrope, ne samo u veri ili u navikama, već u i političkim institucijama i socijalnoj strukturi – rekao je Johanes Koder, dodajući i to da će u fokusu ovog kongresa biti i šira, multikulturna područja, kao što je evropsko mediteransko područje, te intenzivna istorijska razmena ideja sa islamskim svetom, a ne samo nacionalne istorije. 

Svečanosti su prisustvovali članovi Vlade Republike Srbije, predstavnici Srpske pravoslavne crkve, drugih crkava i verskih zajednica, predsednik SANU Vladimir Kostić, akademici i predstavnici akademske zajednice. U muzičkom delu programa nastupili su Divna Ljubojević i hor „Melodi”, kao i pijanistkinja Jelena Đajić.