Novi olimpijski cilj: nadmašiti Rio u Tokiju

Od našeg izveštača

Rio – Dve zlatne, četiri srebrne i dve bronzane medalje odneli su srpski olimpijci iz Rija sa Igara XXXI olimpijade modernog doba, koje su prvi put održane na tlu Južne Amerike, u Rio de Žaneiru, medalju više nego na prva dva nastupa pod zastavom Srbije od njene nove samostalnosti zajedno – tri odličja osvojena su u Pekingu 2008. i četiri u Londonu 2012.

To je ujedno najbolji učinak od 1988. i poslednjeg zajedničkog nastupa olimpijskog tima SFRJ… Ove činjenice bolje definišu ono što su srpski sportisti u individualnim i ekipnim sportovima učinili na najznačajnijim svetskom takmičenju na kojem se oduvek kroz uspehe i medalje mere ne samo sportisti, već i države, politički sistemi, vladajući režimi…

Srpski majstori igre pod obručima ponovo su velikim slovima upisani na košarkaškoj karti sveta (Foto N. Negovanović)

I, to nije sve. Uz imena naših osvajača olimpijskih medalja, koja su već dobro poznata svim ljubiteljima sporta u Srbiji, na listu uspeha ostvarenih u Riju koji bi mogli da odigraju dragocenu ulogu u daljem razvoju našeg sporta, moraju se uvrstiti i sledeće činjenice: atletika je posle 60 godina osvojila olimpijsku medalju; rvanje i kajak su posle 32 godine osvojili nove olimpijske medalje; košarkašice su prvi put nastupile na olimpijskim igrama od 1988. i odmah stigle do bronzane medalje; košarkaši su prvi put učestvovali na igrama pod zastavom Srbije i stigli do finala; odbojkašice su isti uspeh ostvarili u trećem uzastopnom nastupu na olimpijskom turniru; vaterpolisti su prvi put od 1988. postali olimpijski šampioni posle serije bronzanih medalja i srebra; tekvondo je na drugom učešću osvojio drugu olimpijsku medalju...

To je, najkraće rečeno, ono što su ostvarili naši osvajači olimpijskih medalja, a o njihovim pobedama nad evropskim, svetskim i olimpijskim šampionima bilo je dovoljno reči u izveštajima iz Rija proteklih 16 dana, takođe i o porazima, kao i o učinku onih sportista koji nisu uspeli da na ovim igrama ostvare svoje olimpijske snove.

„Rezultati naših sportista zaslužuju poštovanje” rekao je predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Vlade Divac, a to se odnosi i na uspešne i neuspešne. Niko, ni jedan trener, ni član naše olimpijske misije nije imao primedbu na zalaganje nekog od 103 olimpijca Srbije, koji su nastupili u 14 sportova. To što su neki ostvarili rezultate i plasmane ispod svojih objektivnih mogućnosti, to je – sport. To se dešava na velikim takmičenjima i drugima, a ne samo našim sportistima, a olimpijske igre kao najveće sportsko takmičenje donose poseban pritisak na svakog olimpijca, pojačavaju želju za uspehom, ali i strah od poraza i neuspeha. Najbolji su izloženi najvećem pritisku. Tome doprinose i „zahtevi javnosti” i sportskih funkcionera, a ovih poslednjih u slučaju naših olimpijaca, mora se istaći, nije bilo.

Novi po nos Srbije: srebrne odbojkašice zadivile su sve svojim umećem (Foto N. Negovanović)

Kao mantra ponavljan je stav „dajte sve od sebe” lansiran iz Olimpijskog komiteta Srbije uoči ulaska u olimpijsku godinu i naši sportisti su davali sve od sebe. To, naravno, većinu nije moglo da odvede do olimpijskog postolja, ali neki sjajni sportisti koji su se kandidovali za olimpijska odličja svojim rezultatima i pobedama na velikim turnirima, kontinentalnim i svetskim šampionatima i kupovima nisu uspeli da izbore olimpijska odličja, pa ni da stignu do završnice takmičenja, jer baš tog, odlučujućeg dana nisu imali „svoj dan”, jer im je nedostajalo samo malo sreće da promene svoju olimpijsku sudbinu.

Najuočljivija „loša sreća”, moglo bi se reći čak kolektivna, pratila je naše strelce iz discipline u disciplinu. Ni vodeći na svetskim rang-listama, ni pobednici svetskih kupova i osvajači kristalnih globusa, ni šampioni Evrope nisu uspevali da ponove rezultate koje redovno „ubijaju” na domaćim i međunarodnim takmičenjima, a često im je za preokret i plasman u finale nedostajao pogodak samo za „dlaku” bolji. Ili, kao u kajaku – tri hiljadita dela sekunde!

Istorijski uspeh: košarkašice Srbije osvojile su bronzanu medalju zlatnog sjaja (Foto N. Negovanović)

O svemu tome trebalo bi da se razgovara u Srbiji pre nego što sportski savezi u olimpijskim sportovima naprave planove za novi olimpijski ciklus i dostave ih Olimpijskom komitetu Srbije i Ministarstvu omladine i sporta na usvajanje. Analiziraće se svaki plasman, svačiji učinak i sportista i ekipa i trenera, a korak napred trebalo bi da bude i istinita ocena rukovodstava svakog sportskog saveza o sopstvenoj ulozi u uspehu i posebno u neuspehu njihovih olimpijaca. Isto to učiniće i Olimpijski komitet Srbije.

Sve to potrebno je zbog boljeg uspeha u Tokiju 2020. godine, a cilj više nije lako dostižan. Potrebno je nadmašiti 32. mesto, koje je izboreno u konkurenciji 206 zemalja, i osvojiti više od dve zlatne, četiri srebrne i dve bronzane medalje.

To je cena uspeha u Rio de Žaneiru…