Nova Dačićeva uloga u staroj koaliciji

U danima od formiranja vlade Ivica Dačić kao da nastoji da nadoknadi postizborno tromesečno ćutanje i hod po jajima dok Aleksandar Vučić početkom avgusta nije konačno potvrdio da su socijalisti opet deo vladajuće koalicije. Od tada se lider SPS-a toliko „razmahao” da je zamalo potisnuo iz medija sveprisutnog premijera Vučića. U sadejstvu sa ministrom Vulinom bije verbalne bitke sa hrvatskim kolegama, u svakom trenutku čvrsto stoji iza politike vlade koju diktira Vučić, stiže i da prati noćne utakmice na olimpijskim igrama sa ambasadorima najmoćnijih zemalja i otvoreno se sukobljava sa koalicionim partnerom Rasimom Ljajićem zbog različitih viđenja uloge Slobodana Miloševića u srpskoj istoriji.

Vidljivo je da neka nova kuraž ili autonomija lidera socijalista, koja nije bila primetna (bar ne u ovoj meri) u vreme prethodne vlade, a pogotovo ne u periodu između dve vlade, izbija iz njegovih poteza otkada je ponovo položio zakletvu u Skupštini Srbije. To primećuju i sagovornici „Politike”, politički analitičari Dragomir Anđelković i Vladimir Pejić.

Pejić, koji je direktor agencije Faktor plus, ukazuje da je Dačić „vrlo prilagodljiv”.

„Na nekoj skali od jedan do 10, od izuzetno mirne i povučene osobe, pa do vrlo drčne, on može da se kreće doslovno od 1 do 10 u zavisnosti od situacije. Takav je kao političar – ume da se primiri da bude manji od makovog zrna, a ume da bude toliko drzak i drčan da to podseti na devedesete godine i na aroganciju koju je tada imao”, objašnjava Pejić.

Slično ga opisuje i Anđelković: „Kad oseti da je opasno, da može da izvisi za vladu, onda se utiša, a kada prođe taj trenutak opasnosti, onda podigne svoje političke apetite i ispolji ih otvorenije.”

U ovom trenutku, kaže Anđelković, Dačić je svestan da je njegova pozicija u partiji oslabila i dizanjem tenzije nastoji da povrati rejting, to jest da spreči neki udar na sebe. Gradi takvu poziciju da bi ispalo da je udar na njega zapravo udar na vrednosti do kojih je većini simpatizera SPS-a stalo.

„Pored toga, mislim da on shvata puls vremena i da polako sebi diže težinu pred predsedničke izbore. Ne znači da će se kandidovati, ali diže sebi rejting za neke potencijalne dogovore (da se kandiduje kao predstavnik koalicije ili da se ne kandiduje). Mislim da on to radi vrlo vešto”, napominje Anđelković.

Pejić smatra da Dačić sve ovo verovatno svesno radi budući da je u jednom trenutku zaista zapao u ozbiljan zapećak, pogotovo u prošloj vladi, što je možda osetio i na izborima. Moguće je, navodi Pejić, da je odlučio da bude malo odlučniji i da se malo više pojavljuje u javnosti i zbog toga što je verovatno rešio da ide na predsedničke izbore, pa priprema teren za to. A pri tom, ne ide na Vučića ili na njegove ljude.

„I pored sve te njegove nove-stare arogancije i neke političke drskosti, ipak on ima kočnicu i vodi računa šta govori. Uostalom, makar što se Hrvata tiče, to se dosta poklapa sa državnom politikom koju vodi Vučić. A kada je reč o Miloševiću, on je to usmerio ka nekom unutarstranačkom pitanju koje može da ima dejstva na birače na eventualnim predsedničkim izborima. Nigde, međutim, nisam primetio da je išao protiv Vučićeve politike”, kaže Pejić.

Da li ova promena ponašanja ima i veze sa nešto drugačijim rasporedom karata posle aprilskih izbora? Članovi koalicije se ranije, kada je Vučić imao 136 narodnih poslanika SNS-a (sada ima 100), nisu tako otvoreno sukobljavali.

Pejić ne veruje da je o tome reč. Kako ističe, očigledno je da je Dačiću mesto u vladi poprilično sigurno i da mu to daje određenu dozu sigurnosti i samopouzdanja, ali ne veruje da bi se usudio, pogotovo ne tako brzo, na neko „čikanje” Vučića.

„Ono što je kod Vučića bilo konstantno, to su promene u vladi. Tako da ipak može doći do promene snaga, jer ne verujem da postoji neko ko će, bez obzira na sve, stati iza Dačića i da on sad može da radi šta god hoće”, uveren je Pejić.

Anđelković opet misli da je spor između Dačića i Ljajića nastao zbog toga što je SPS verovatno pretendovao na neke resore koje ima Ljajić, ali je lider SDPS-a uspeo da ih očuva. Tako da je to možda i pokušaj SPS-a da nešto otme Ljajiću.

„SPS je svestan da je sada partner bez koga vlada objektivno ne može stabilno da funkcioniše. Zbog toga malo agresivnije nastupa, što naravno ne znači da će ostati na tom kursu ako uvidi da će se sukobiti direktno s Vučićem”, kaže Anđelković.

Prema njegovoj oceni, socijalisti shvataju da su Vučiću sada prioritet regionalni odnosi i potrebna mu je neka kritična masa u Srbiji za podršku toj nacionalnoj politici kakvu želi da vodi u odnosu na odbranu Republike Srpske i pariranje Hrvatima. U takvim okolnostima verovatno neće lako da otvara front sa SPS-om.

„Socijalisti zapravo testiraju granicu Vučićevog strpljenja: malo su agresivniji, pretenciozniji, ali verovatno računaju na to da on neće lako reagovati. Ali, kad bi reagovao – mislim da bi se vrlo brzo smirili”, zaključuje Anđelković.