Građanska umesto nacionalne države
Новица Коцић
O novom Ustavu Republike Srbije Liberalno demokratska partija oduvek ima jasan stav. Ustav nije samo najviši pravni akt već i osnov za novi društveni poredak koji se donosi u društvenim prilikama i momentima najpovoljnijim za građane jedne države.
Najčešće polemike o Ustavu vode se na relaciji „prve” i „druge” Srbije, veštački napravljenih tvorevina koje naše društvo stalno vuku ka nepomirljivim krajnostima. Liberalno-demokratska partija ima jasne principe u vezi s novim ustavom i oni ne pripadaju ni jednoj krajnosti, već ambiciji da Srbija postane drugačija, da kroz ovaj pravni akt postane moderna evropska država. To, pre svega, znači građansku umesto nacionalne države, veću autonomiju Vojvodine i decentralizaciju Srbije. Moramo promeniti i one delove Ustava koji nam stoje na putu ka Evropskoj uniji. Preambulu, kao poslednju liniju navodne odbrane Kosova i Metohije, svakako je demantovala stvarnost i njena svrha odavno je postala mrtvo slovo na papiru. Ustav jedne moderne evropske države može da bude sve osim toga. Upravo su ti i takvi delovi najvišeg pravnog akta odlika onih društava koja se opiru promenama i grčevito se drže za štetne kontinuitete. Podeljenosti u društvu dovoljno su nevolja nanele, njima svakako nije mesto u modernom ustavu, a pitanje preambule odavno je antagonizam sa kojim se bezuspešno suočavamo. Umesto toga, o novom Ustavu Republike Srbije zato moramo razgovarati kako do novih podela i razmimoilaženja ne bi došlo.
I nova ministarka pravde Nela Kuburović navela je da će uložiti napor da ustav bude promenjen do kraja 2017. godine i dodala da njegova izmena nije isključivo u nadležnosti ministarstva, već da je to stvar šireg konsenzusa. Iako je nova ministarka promenu ustava pomenula u kontekstu primene Akcionog plana za poglavlje 23, treba reći da je izuzetno osetljivo kada se najviši pravni akt menja pod takvim okolnostima. Zato je bitno da se što pre otvori debata kako se ne bi stekao privid da se na ustavu radi pod pritiskom, iako je potreba za promenom odavno uočena.
Upravo zato su opasni stavovi nekih analitičara koji uporno pokušavaju da Srbiju zadrže na putu lošeg kontinuiteta. Čedomir Antić je u ,,Politici” 18. avgusta (,,Novi ustav?”) izneo stavove zbog kojih se naša država stalno i vrti u začaranom krugu nacionalne politike i šovinizma zbog kojih ne uspevamo da postanemo moderno društvo. U naizgled haotičnim zamerkama upućenim aktuelnoj vlasti, koje Čedomir Antić usmerava ka lošim rešenjima, on ispisuje i sporne redove i ideje koje su nam toliko puta već došle glave. Antić piše da je potrebno da stranke, organizacije, građani privrženi srpskoj državi, njenim tradicijama, te idealima napretka političkom borbom za novi ustav daju podsticaj demokratizaciji društva koje ponovo tone u autoritarnost, i dodaje:
„Nema demokratije ako Srbija bezuslovno, bez podele ili očuvanja nekih državnih veza, prizna nezavisnost Kosova. Nema napretka ukoliko bude očuvana nedemokratska AP Vojvodina. Srbiji trebaju regionalizacija, ustavom određeni odnosi s Republikom Srpskom i drugim srpskim zemljama, pravedno regulisanje oblika vladavine.”
Liberalno-demokratska partija se svim silama opire upravo navedenim idejama i stavovima. Moderna demokratska država je sve suprotno od iznetog u pomenutom tekstu. Sve navedeno opasno je do te mere da se može definisati kao kratak priručnik kontinuiteta sukoba zbog kojih smo toliko dugo nazadovali, a ne napredovali, kao društvo. Kada je nacionalizam izražen, a što smo osetili u ratovima devedesetih, to je uvek ostavljalo posledice. Ideja o Velikoj Srbiji podmetnuta kao kukavičje jaje u Ustavu Republike Srbije bila bi nešto kao poslednji udarac nacionalizma i pitanje koje bi dovelo u opasnost opstanak naše države i njenih građana. Podela Kosova kao opasna pretenzija i najava novih sukoba, ili ukidanje autonomije Vojvodine umesto većih ovlašćenja za pokrajinu mogu dovesti samo do stvaranja novih problema, ako ne i novih ratova. Pozivanje na ustavno uređenje odnosa sa Republikom Srpskom direktno je rušenje Dejtonskog sporazuma. Privrženost srpskoj državi i njenim tradicijama svakako je u suprotnosti sa građanskom državom kojoj teži Liberalno-demokratska partija. Nama je potrebna država koja neće deliti građane, već štititi ljudska prava, a pozivanje na nacionalnu državu upravo je suprotno od toga.
Liberalno-demokratska partija se oštro suprotstavlja idejama salonske desnice koja je, decenijama unazad, zarad ideje o nacionalnoj državi tuđe glave stavljala na panj i ostavljala krvave tragove. Srbija može da bude moderna evropska država. Za to su potrebne debate o novom ustavu, pre nego što, kroz poglavlja, dođemo u situaciju da rešenja o modernizaciji doživimo kao pritisak umesto kao putokaz. Nama je potreban ustav koji promoviše integracije, a ne sukobe. Ustav koji je vizija budućnosti, a ne zatvor prošlosti, kome očigledno teži Čedomir Antić i ljudi sličnih shvatanja. Jedino sa čime se LDP slaže sa Antićem je otvaranje javne rasprave o novom Ustavu. Zato što nam je preko potreban ustav koji će omogućiti društvu da se menja. Na bolje.
Članica Predsedništva LDP