Tijana Bogdanović: I Milica je utkana u moju medalju

Nekoliko minuta nije mogla da zaustavi suze. Čini se da je tek po povratku u zemlju, okružena najbližima, klupskim drugovima i navijačima shvatila kakav je uspeh postigla. Tijana Bogdanović, osvajač nove olimpijske medalje u tekvondou za našu zemlju, u prvim ternucima po povratku nije znala šta da kaže. Tek višeminutni burni aplauz ju je ohrabrio.

– Predviše je emocija i dalje. Hvala treneru i Milici Mandić. U moju medalju su i te kako ugrađeni i oni – bile su prve Tijanine reči nakon dolaska.

– Ovaj put koji sam sa njima prošla veoma mi znači. Uz njih sam naučila šta znači posvećenost, vredan rad i trud. Zahvalna sam Milici koja je šampionka u svakom smislu. Uz nju sam odrastala i od nje sam mnogo toga naučila – nije Tijana štedela reči hvale za Mandićevu koja nas je pre četiri godine obradovala prvom zlatnom medaljom od osamostaljenja.

Tijani Bogdanović su ove Igre bile prve u karijeri.

– Za mene je to velika čast i zadovoljstvo. Do skora sam sve te šampione koji su se pojavili na Igrama gledala samo preko TV-a, divila im se, a sada sam bila sa njima, sa nekima od njih sam se čak i borila – naglasila je Bogdanovićeva koja je na putu do olimpijskog srebra pobedila dotadašnju dvostruku olimpijsku šampionku Kineskinju Vu.

Bogdanovićeva, kojoj je na zatvaranju Igara pripala čast da ponese srpsku trobojku, nije se osvrtala na poraz u finalu. Ali, jeste njen trener.

– Zadovoljni smo srebrnom medaljom, ostaje žal za zlatom. Izmaklo nam je u poslednjoj sekundi zbog sličnih pravila zbog kojih je i Čavić u Pekingu ostao bez zlata. Nisu nam priznali da je Korejka pala, a to bi automatski značilo njenu diskvalifikaciju – ukazao je Dragan Jović koji je pre odlaska u Rio najavljivao dve medalje. Nije želeo da nalazi opravdanje zbog izostanka druge, ali je konačno otkriveno da Milica nije mogla da da sve od sebe jer joj je šaka, koja je takođe važna u borbama, bila povređena.

– To nije razlog. Pa nismo neozbiljni da Milicu Mandić šaljemo u Rio, a da znamo da ne može da se bori. Medalja nije izostala zbog umora niti zbog nespremnosti. Jednostavno loš momenat – bio je izričit Jović.

A, tek Milica... Po ulasku na aerodrom nije želela da Tijani oduzima trenutke slave. Sklonila se odmah u stranu. Isto tako, tek posle nagovora novanara pristala je da se priključi konferenciji za medije.

– Srce je htelo medalju, ali... Zajedno smo se pripremale, sve smo radile zajedno, ali ja nisam uspela – briznula je u plač Milica očigledno smatrajući da je izneverila mnoge. Aplauz novinara ju je demantovao.

– Otišli smo u Rio u pozitivnoj atmosferi, takvi smo sve vreme i bili tamo, ali ja nisam uradila sve kako treba. Nikada nisam bila spremnija. Želja za zlatom je zaista ogromna. Ostaće žal ceo život, ali šta da se radi, to je sport. Otugovaću nekoliko dana, a onda idemo dalje. Nadam se da ću izboriti naredne Igre i da ću tamo uraditi ono što ovde nisam uspela – navela je Milica Mandić.

Do uspeha bez tenzije

Jedine dve medalje srpskom tekvonud su donele upravo Milica Mandić i Tijana Bogdanović, odnosno one su skovane u okviru „Galetove škole”. Šta je recept za to?

– Pripremali smo se kao i za svako drugo takmičenje. Jer tenzija zbog značaja Igara bila bi šetna po njih. Ako bi se napravila tenzija pred Igre, ona bi mogla da ih košta medalje, prolaska u naredno kolo. Naročito je teško ako devojčica kao Tijana ima 18 godina, pa treba da uđe u sve to. Mi smo na sreću to uspešno prebrodili – naglasio je Jović.