Nema boljeg života bez više ulaganja

Nudim plan za Srbiju koja će u 2020. biti najbrže rastuća zemlja na evropskom kontinentu, poručio je srpskoj javnosti u svom ekspozeu predsednik vlade Aleksandar Vučić. Zato će, pored ostalog, kazao je, njegova nova vlada težiti da ukupne godišnje investicije sa sadašnjih 18 odsto bruto domaćeg proizvoda, procenjenog na oko 30 milijardi evra, poveća bar za trećinu. Vučić je usvojio računicu ekonomista po kojoj je za dostizanje održivog razvoja zemlje neophodno da sadašnje ukupne investicije treba da dostignu 25 odsto BDP, kako bi se ostvario godišnji privredni rast od oko pet odsto.

– Niske investicije od oko 18 odsto BDP ukazuju da je naš investicioni ambijent nepovoljan – kaže ekonomista Milojko Arsić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta. – Za održiv ekonomski napredak potrebno je da ukupne investicije u narednim godinama rastu za 10 odsto brže od rasta BDP, dok ne dostignu oko 25 procenata svega stvorenog u jednoj godini. Bilo bi poželjno da udeo stranih i javnih investicija u navednom procentu BDP ukupnih godišnjih ulaganja u razvoj bude po pet procentnih poena, a privatnih deset procenata. Tokom vremena domaće privatne investicije trebalo bi da rastu, strane da opadaju, a javne bi počele da opadaju tek posle izgradnje solidne infrastrukture.

Kako bi se to postiglo potrebno je u kratkom roku povećati javne i investicije javnih preduzeća, kao i strane direktne investicije, dodaje Arsić. Naročito treba podsticati rast domaćih privatnih investicija, jer je potrebno da se ulaganja u razvoj sve više finansiraju domaćim sredstvima.

Da bi ostvario obećano, kazao je Vučić – nastaviće sa reformama. U najkraćem, okončaće privatizaciju, dovesti u red javna preduzeća, godišnji manjak državne kase do kraja mandata svešće na 0,5 odsto vrednosti svega stvorenog (BDP). U ovoj godini zaustavljen je rast javnog duga (24,18 milijardi evra u junu), i nadalje će da opada. Srbija će doprinositi stabilnosti u regionu, sticaće prijatelje širom sveta, ubrzavajući svoj put ka članstvu u Evropsku uniju.

Država će i ubuduće da podstiče direktne strane investicije (SDI), kazao je Vučić. One su u prošloj godini, uz rast od oko 45 odsto, dostigle oko 1,8 milijardi evra, ali su za oko 800 miliona bile niže od priliva doznaka naših ljudi na radu u inostranstvu. Zato je premijer obećao da će njegova vlada nastojati da do kraja mandata godišnji priliv SDI premaši tri milijarde dolara.

Prema podacima iz Ministarstva privrede, od aprila 2014. do juna 2016. godine potpisana su 33 ugovora o dodeli sredstava podsticaja. U ovom periodu ukupno je dodeljeno 155,6 miliona evra državne pomoći, ili 8.489 evra po zaposlenom. Investitori će uložiti 703,44 miliona evra, od toga 513,2 miliona u osnovna sredstva, a njihovi troškovi dvogodišnjih zarada za novozaposlene radnike biće 90,22 miliona evra. Ovim investicijama će ukupno biti otvoreno 18.329 novih radnih mesta u različitim industrijama.

U budžetu za 2016. godinu za podsticaje investicija planirano je 12,3 milijarde dinara. Reč je o sredstvima za ugovorene obaveze, nove podsticaje i podsticaje za filmsku industriju. U ovom ministarstvu tvrde da su dodela državnih podsticaja investitorima za otvoreno radno mesto i kontrola poštovanja preuzetih obaveza znatno unapređeni novim zakonom o ulaganjima, Uredbom o uslovima i načinu privlačenja ulaganja i Poslovnikom vlade. U Ugovoru o dodeli sredstava podsticaja investicija navodi se period u kojem radnici ne smeju biti otpušteni, a u skladu sa Zakonom o kontroli državne pomoći i Uredbom o pravilima za dodelu državne pomoći, koji su preuzeti iz pravnog sistema Evropske unije.

Po novom propisima, ako vlasnici malih i srednjih preduzeća dobiju državnu subvenciju za zaposlenog radnika, on mora da provede na poslu najmanje tri, a u velikim privrednim društvima najmanje pet godina. Ova obaveza preduzeća počinje da teče od dana kad korisnik subvencije zaposli i poslednjeg radnika od broja na koji se obavezao ugovorom.

Ako korisnik subvencije otpusti primljenog radnika pre tri, odnosno pet godina, Ministarstvo privrede raskida ugovor, a firma vraća celokupnu subvenciju zajedno sa zakonskom zateznom kamatom. Moguća je i promena ugovora, a u tom slučaju se iznos podsticaja prilagođava smanjenom broju zaposlenih i visini ulaganja. Ako je primila sve tranše podsticaja, firma vraća višak primljenog novca. Ugovor se raskida ako preduzeće smanji ugovoreni broj zaposlenih ispod Uredbom utvrđenog donjeg limita.