Nemci uređuju centar Kragujevca

Kragujevac – Gradsko veće je ovih dana dalo saglasnost da se sa nemačkom konsultantskom kućom „Ambero konsalting“ zaključi predugovor – memorandum o razumevanju radi sprovođenja projekta unapređenja upravljanja zemljištem na lokalnom nivou. Firma „Ambero“, čije se predstavništvo nalazi u Beogradu, radi za Nemačku organizaciju za međunarodnu saradnju (GIZ), koja je tokom prethodnih 15 godina u razvojne projekte i programe u Srbiji uložila 120 miliona evra.

Uprkos tome, kragujevački urbanisti su nezadovoljni tom saradnjom. Kažu da uređenje kompleksa Vojnotehničkog zavoda (VTZ), koji predstavlja jedinstveno industrijsko nasleđe naše zemlje, nije trebalo prepustiti strancima. Univerzitet u Kragujevcu, ovdašnja Direkcija za urbanizam i Zavod za zaštitu spomenika kulture, takođe, ne učestvuju u ovom projektu.

Da stvar bude interesantnija, država je formirala svoj savet za realizaciju projekta revitalizacije VTZ-a. Savet radi pod pokroviteljstvom predsednika Srbije Tomislava Nikolića, a Gradskom veću, po funkciji, predsedava njegov sin, gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić.

Da li su ova dva projekta, državni i gradski, u koliziji, ili se, pak, podudaraju, pokušali smo da saznamo od mlađeg Nikolića, ali se on nije odazvao našim pozivima. Za „Politiku“ nije želela da govori ni njegova najbliža saradnica, gradska većnica zadužena za projekte i međunarodnu saradnju Minja Obradović, kao ni glavni gradski urbanista Aleksandar Nenković.

– Uopšte mi se ne dopada kako se ovo radi. To traje već nekoliko godina, a kraj se ne nazire. Naše industrijsko nasleđe je dragoceno. Ipak, dobro je što je pitanje revitalizacije Vojnotehničkog zavoda otvoreno – smatra Veroljub Trifunović, bivši gradski većnik za urbanizam i svojevremeno direktor kragujevačke Direkcije za urbanizam.

Saradnja Kragujevca i GIZ-a počela je 2010, kada je potpisan memorandum o razumevanju, a 2012. lokalna skupština je usvojila strategiju integralnog urbanog razvoja centralne gradske zone, koja, naravno, obuhvata i kompleks Vojnotehničkog zavoda sa starom topolivnicom.

Projekat ima više faza, a GIZ je za njegovu realizaciju angažovao preduzeće „Ambero“. Ova konsultantska kuća, osnovna 2003, u početku je radila u Srednjoj i Južnoj Americi, a danas je više angažovana u jugoistočnoj Evropi, Africi i Aziji. „Ambero“ je u našoj zemlji sarađivao sa 13 lokalnih samouprava, a Kragujevac je, kako saznajemo, jedan od retkih gradova koji je uspešno prošao prvu i drugu fazu projekta koje su se ticale urbanističkih rešenja i procene vrednosti imovine.

Na redu je treća faza – efikasan model upravljanja zemljištem, koja će trajati tri godine.

– U početku smo sarađivali sa GIZ-om, dali smo im sve geodetske podloge, snabdeli ih statističkim podacima i foto-dokumentacijom, ali smo iz treće faze projekta isključeni. Ne znam zašto. Znam samo da Nemci nikad ne bi dozvolili da im centar jednog grada uređuje neka strana konsultantska kuća –naglašava Aleksandar Rudnik Milanović, direktor Direkcije za urbanizam, nekada ugledne gradske firme koja se danas suočava sa ozbiljnim finansijskim problemima.

Nemcima su u početku pomagali i stručnjaci kragujevačkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, ustanove koja je uradila obimnu studiju o zaštiti i revitalizaciji VTZ-a, industrijskog kompleksa iz sredine 19. veka koji je država 2014. stavila pod svoju zaštitu, kao prostornu i kulturnoistorijsku celinu od izuzetnog značaja.

– Prosledili smo im neke naše predloge, ali šta je posle bilo s tim, stvarno ne znam. Uopšte ne razumem šta je poenta tog projekta. Znam samo da je prostor na kome se danas nalazi gradska toplana „Energetika“ predviđen za izgradnju stambenih objekata – kaže direktor ovdašnjeg zavoda Marko Grković.

Za razliku od direkcije i zavoda, Univerzitet u Kragujevcu nije ni bio uključen u projekat nemačkog GIZ-a.

– Institucionalno ne, što ne znači da možda nisu uključene neke katedre ili nastavnici – objašnjava rektor Nebojša Arsenijević.

GIZ-ov projekat, koji realizuje „Ambero“, finansira nemačko Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj, dok državni Savet za realizaciju projekta revitalizacije VTZ-a još traži sponzore.