Radni vek na lizing

Otac porodice ima diplomu državnog Pravnog fakulteta, supruga mu je medicinska sestra, imaju trogodišnjeg sina. Od prošle godine u ovo vreme, „Politika” prati uticaj reformi na ovu mladu beogradsku porodicu. Primanja su im nedovoljna, poslovi nesigurni, žive kao podstanari. Posle stupanja na snagu novog zakona o radu, sredinom jula 2014, sa ugovorima „na određeno” ležu i ustaju strepeći od otkaza. Oni rade na takozvani lizing, što je samo jedan od novih, i među poslodavcima, sve popularnijih oblika zapošljavanja.

Ovaj otac je proglašen za „višak”, posle dve godine mrcvarenja i rada na ,,privremenim i povremenim poslovima” u upravi ministarstva koja je punila budžet, i morao je da traži drugi posao. Baš on višak, uprkos porastu obima posla i manjku ljudi?! I ona je tri meseca bila na neizvesnom „čekanju”, strepeći da li će joj biti ponovo obnovljen ugovor. Bolnica u kojoj pet godina radi „na određeno” vapi za sestrama, ali zbog zabrane zapošljavanja – ne primaju nove ljude na neodređeno vreme. Ni sestre, ni lekare.

Ministar za rad i zapošljavanje Aleksandar Vulin, međutim, tvrdi da posle dve godine od početka primene važećeg Zakona o radu (ZOR), „stvari sa zapošljavanjem idu nabolje”. Ekonomisti se slažu da je povećan broj zaposlenih, uz ogradu da je nezaposlenost još nepodnošljivo visoka.

Predstavnici sindikata, međutim, upozoravaju da je Zakon o radu uzročnik rastuće bujice zapošljavanja na određeno vreme i sve rasprostranjenijeg straha od gubitka posla. A kako kažu psiholozi, strah od gubitka posla je gori od samog gubitka posla.

Posle godinu dana, par s početka ove priče pitamo ih šta ima novo?

– Sve je po starom – kažu – još živimo u neizvesnosti. – Žena na određeno, ja na lizingu.

Junak naše priče je posle otkaza lepio reklamne plakate, zatim je deset meseci točio gorivo na benzinskoj pumpi. Agencija koja ga iznajmljuje velikom poslodavcu „na lizing” unapredila ga je, na godinu dana, u službenika sa srednjom školom. Na godinu dana. Plata – trista evra, njena još toliko, bez mogućnosti da dobiju kredit, a hteli bi svoj krov nad glavom.

Sve su bliži odluci da odu na sever Norveške, ubeđeni da bi ona tamo dobila dobro plaćen posao u struci, a on bi radio šta god. Tamo bi i drugo dete, ovde ne smeju.

Svakim danom nas je sve manje, a samo smo ovde višak.

U nadležnom ministarstvu tvrde da je sa novim zakonom o radu bolje i „svetu rada” i „svetu kapitala”. Kažu da je zakon omogućio lakše, efikasnije i veće zapošljavanje – kako na neodređeno, tako i na određeno vreme. Povećana je zaposlenost, smanjena nezaposlenost i rad na crno.

Milojko Arsić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta, kaže da je formalna zaposlenost, odnosno legalno zapošljavanje, u poslednje dve godine povećano za šest odsto, ili za više od 120.000 ljudi. Broj onih koji traže posao posredstvom Nacionalne službe zapošljavanja smanjen je za oko 40.000, kao i rad na crno.

– Ipak, ta poboljšanja su relativno skromna, s obzirom na to da od usvajanja novog zakona o radu nije ostvaren znatniji rast privrede – ukazuje Arsić. – Povećanje legalne zaposlenosti i smanjenje rada na crno rezultat je liberalnijeg zakona o radu, ali i unapređenja rada inspekcijskih službi.

A, koliko vrede nova radna mesta?

– Sigurno mnogo manje nego što se tvrdi – smatra potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Zoran Mihajlović. – Nema tačnih podataka koliko je onih koji rade na određeno vreme, a taj status je stalna pretnja da će se ostati bez posla. Prema nekim procenama, dve trećine zaposlenih u protekle dve godine radi na neodređeno vreme, ili na „lizing” kao jednom od njegovih oblika. Posebne agencije za posredovanje u zapošljavanju iznajmljuju ih poslodavcima na određeni rok. Reč je uglavnom o mladim ljudima, bez materijalne sigurnosti, koja je uslov da se zasnuje porodica. Bez stalnog radnog mesta, pored ostalog, ne može se podići kredit. Na neodređeno se, po pravilu, zapošljavaju vlasnici preduzetničkih radnji, malih preduzeća, članovi njihove porodice i najbliži srodnici. Zato mladi ljudi odlaze iz zemlje, pogotovu ako su obrazovani i imaju iskustvo.

Prema mesečnim izveštajima Nacionalne službe zapošljavanja, oko 60 odsto zaposlenih potpisalo je ugovor na određeno vreme, tek oko 20 odsto na neodređeno, i još toliko angažovano je van klasičnog radnog odnosa, odnosno na povremenim i privremenim poslovima i po ugovorima o delu.

Sve je više pritužbi sindikatima da poslodavci krše elementarna prava zaposlenih, tvrdi naš sagovornik. Mnogo je onih koji su bili prinuđeni da istovremeno potpišu ugovor o radu i odluku o otkazu, koja se „aktivira” kad poslodavac nađe za shodno. Gazde im ne plaćaju prekovremeni rad, rad noću i u dane praznika.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković priznaje da je novi zakon omogućio svetu kapitala da zapošljava kad mu je radna snaga potrebna, kao i da je lakše otpušta. Broj zaposlenih se ipak povećava, više zbog rasta stranih investicija.

– Tačno je i da stalno zapošljavanje nije tako često kao pre nekoliko decenija – kaže Atanacković. – Sve je drugačije posle stupanja Kine, Indije i Indonezije na svetsku ekonomsku scenu. Sada je konkurencija mnogo oštrija, a mi se sporo prilagođavamo. Kad budemo konkurentniji i više stvarali nego što trošimo, svima će nam biti bolje.

U tržišnoj privredi nema garancije da ća neko biti trajno zaposlen, kaže Milojko Arsić.

– Takva sigurnost je izvesnija u zemljama u kojima je stopa nezaposlenosti oko pet odsto. Tada je pregovaračka pozicija radnika i sindikata jaka, pa dobijaju stalno zaposlenje. Kada je stopa nezaposlenosti visoka, a u Srbiji je ona danas oko 20 odsto, nezaposlenosti su prinuđeni da prihvataju ono što im se nudi.

Da bi znatnije smanjila stopu nezaposlenosti i povećala zarade, neophodno je da Srbija u dužem periodu ostvaruje godišnji rast privrede oko pet odsto, što je dvostruko više od očekivanog u 2016. Arsić ukazuje da stvaranje uslova za takav dugoročni rast nije jednostavno, jer da jeste to bi se već dogodilo. Njega nema bez povećanja investicija sa sadašnjih 14 na 25 odsto, što zahteva da potrošnja građana i privrede u nekoliko narednih godina raste sporije od rasta svega stvorenog (BDP).

– Međutim, građani zahtevaju da potrošnja raste brže, a političari im podilaze kako bi ostali ili došli na vlast.

Koliko god to zvučalo neverovatno, Arsić tvrdi da privilegovanim biznismenima, korumpiranim političarima i birokratama siromaštvo i nesigurnost većine odgovara, jer od toga ostvaruju neku vrstu rente.

Pozovi agenciju radi posla

Dvogodišnja primena Zakona o radu fiktivno je povećala zaposlenost, jer nije povećan broj radnih mesta, tvrdi izvršna sekretarka UGS Nezavisnost Zlata Zec.

– Statistički pokazatelji rasta zaposlenosti posledica su pogrešno beleženog velikog povećanja zapošljavanja na određeno vreme, na privremenim i povremenim poslovima i zaposlenih uz posredovanje takozvanih agencija koje, bez zakonskog osnova, iznajmljuju radnu snagu – objašnjava Zlata Zec. – Naše istraživanje je pokazalo da je od početka primene Zakona, oko 80 odsto od ukupnog broja zaposlenih potpisalo ugovor na određeno vreme ili na privremenim i povremenim poslovima.

Kako se to, konkretno, događa?

– Tako što zaposlene na određeno vreme, koji u jednoj godini potpišu ugovor o radu na tri ili šest meseci, statistika beleži kao novog zaposlenog dva, odnosno četiri puta – kaže Zec. – Poslodavcima je omogućeno da ih iznajmljuju od takozvanih agencija koje posreduju u zapošljavanju. Reč je, zapravo, o firmama kojima je trgovina ili bilo šta drugo osnovna delatnost, a one se, uzgred, bave i iznajmljivanjem radnika na lizing. Najdrastičniji primer klasičnog lizinga radne snage je kada firma otpusti stalno zaposlene kao tehnološki višak, pa ih onda iznajmljuje na lizing, ali sa znatno manjom platom.