Tri zahteva za odlaganje referenduma u RS

Od našeg dopisnika
Sarajevo – Bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović juče je, kako je i najavio dan ranije, podneo Ustavnom sudu BiH zahtev za rešavanje ustavnopravnog spora sa Republikom Srpskom zbog odluke o raspisivanju referenduma o 9. januaru – Danu RS. Tu odluku usvojila je 15. jula Narodna skupština RS.

Uz navođenje razloga koji su ga motivisali da neovlašćeno povuče ovaj potez, jer između njega i BiH ne postoji znak jednakosti, Izetbegović  od Ustavnog suda traži da utvrdi da je odluka Narodne skupštine protivna Ustavu BiH i da je stavi van snage, te da obaveže Narodnu skupštinu da „preduzme sve aktivnosti kojima će se anulirati sve odluke i aktivnosti koje su zasnovane na toj odluci”.

Osim toga Izetbegović od Ustavnog suda traži da obustavi primenu odluke o održavanju referenduma „sve dok ne zauzme konačan stav prema njegovom zahtevu”.

U saopštenju za javnost bošnjački član Predsedništva BiH navodi da je „spor prouzrokovan kršenjem ustavnopravnih nadležnosti BiH, to jest kršenjem obaveze RS da poštuje Ustav BiH u vezi s konačnom i obavezujućom prirodom odluka Ustavnog suda, te principa pravne države i demokratskog poretka”.

Izetbegović se poziva na nadređenost Ustava BiH u odnosu na sva pravna akta entiteta, te odluku ovog suda da 9. januar ne može biti određen za Dan Republike Srpske. „Samim tim, sporna odluka i postupak njenog sprovođenja krše Ustav BiH i obavezujuće međunarodno pravo za BiH. Zaštita oba ova aspekta ustavnopravnog sistema i poretka BiH prvenstvena je obaveza institucija BiH”, naglašava se u saopštenju iz Izetbegovićevog kabineta.

Nedugo nakon Izetbegovića identične odvojene zahteve Ustavnom sudu uputili su juče „kao ovlašteni podnosioci” i predsedavajući Doma naroda i zamenik predsedavajućeg Predstavničkog doma parlamenta BiH Safet Softić i Šefik Džaferović, koji je za N1 izjavio da očekuje i od „drugih ovlašćenih” da urade isto to.

Na nastavak kontinuiteta „antidejtonske histerije”, koja se kreira u političkim krugovima u Sarajevu, zvanična Banjaluka reagovala je jedinstvenom porukom da „raspisivanje referenduma neće niti može bilo ko sprečiti” i da će on „biti održan 25. septembra”.

Srpski član Predsedništva BiH Mladen Ivanić ocenio je za Srnu da Izetbegović „nepotrebno politizuje priču o referendumu”, a njegov poziv na zabranu tog referenduma smatra „besmislenim i njegovim ličnim stavom”.

„Izetbegović ima pravo da pokreće pitanje ustavnosti, to mu niko ne može zabraniti, ali sasvim sigurno on nije čovek koji može pokrenuti sporove između različitih nivoa vlasti, a pogotovo ne u ime jednog nivoa vlasti. On može pokrenuti pitanje ustavnosti referenduma, iako je to, po mom mišljenju, besmisleno, jer je Ustavni sud RS rekao da je referendum ustavan, ali ne može to proglašavati sukobom institucija BiH i entiteta, jer on za to nije nadležan, niti institucije BiH koje on predstavlja”, rekao je Ivanić.

Naglašavajući da je u pitanju lični stav Izetbegovića, srpski član Predsedništva BiH ocenio je da je pozivanje na interese i sprovođenje odluka Ustavnog suda „krajnje licemerno” jer u Federaciji BiH „već 14 godina u četiri kantona srpski narod nije konstitutivan, uz naklonost i podršku SDA”.

Profesor međunarodnog prava iz Velike Britanije i bivši pravni savetnik u OHR-u Metju Periš iznenađen je svim dešavanjima oko referenduma, jer on ne poznaje nijednu zemlju u svetu osim BiH u kojoj sud odlučuje o praznicima. „Jedinstveni problem u BiH je da jednoj grupi ljudi toliko smeta dan koji druga grupa želi da proslavlja da moraju pitati sudije da li se on može proslavljati”, rekao je Periš za „Glas Srpske”, ocenjujući da bi „pametnije sudije ostale izvan te gužve”.