Lekovito bilje leči i besparicu

Bavanište – Među nepreglednim poljima kukuruza, šećerne repe, požnjevenih njiva pšenice i strnjišta u okolini sela Bavanište kod Kovina, sve je više onih sa kojih se šire mirisi nane, kamilice, matičnjaka, peršuna… Ovde na jugu Banata nalaze se najveće plantaže lekovitog bilja u Srbiji. Bavaništanski paori se odavno „zanimaju” mirisnim začinima i blagodarnim biljem i u tom poslu imaju zavidan uspeh.

„Kada sam počeo da gajim kamilicu, pre gotovo četiri decenije, ovde su se ljudi već uveliko bavili proizvodnjom ove vrste bilja, a selo imalo i legende, poput Stevana Brdarskog, koji je po poznavanju ove oblasti bio ’broj tri’ u tadašnjoj SFRJ. Lekovito i samoniklo bilje nekada je na ovom terenu zahvatalo do 800 hektara, a u poslednjoj deceniji od prepolovljenih površina polako nailazi trend povećanja”, priča nam Vlastimir Živkov, jedan od najvećih uzgajivača kamilice u Vojvodini i prvi u Bavaništu.

Iako stručnjak i ljubitelj ove biljke lepog cveta, naš domaćin nam sugeriše da je sada za slikanje menta, za koju kaže da je ove sezone „eksplodirala”, pa je ima na oko 200 hektara i uskoro će se skidati druga žetva. Retko se čuje priča iz Banata, o poljoprivredi, a da je ovako dobra i da se ljudi ne žale. „Uzgoj lekovitog bilja je najunosnija grana poljoprivrede i daleko isplativija od ratarstva, ali ima i mnogo više da se radi. Ne može da se poseje i pokupi letina. Bilje je zahtevno, ali kao gotov proizvod, u listu i eteričnim uljima, može se lepo naplatiti. No, potrebna je posebna priprema za jesenje otvaranje brazdi i setvu, s proleća biljke zahtevaju negu, stalno okopavanje, čupanje korova… a onda sledi berba, pa sušenje, prerada i pakovanje. Sve to iziskuje mnogo radnika i troškova”, objašnjava naš sagovornik.

Ali zato za plasman nema brige. Živkov kaže da je siguran, jer su i Bavaništanci odlični proizvođači. Sve se gaji organski, pa je na ovom terenu prisutno nekoliko stalnih i velikih otkupljivača, a preko republičke Privredne komore Srbije ostvarena je i saradnja sa preduzećima širom Srbije.

Od ovog uzgoja, dodaje naš Živkov, može da se „ubere” oko 1.000 evra po hektaru, te je od kraja sedamdesetih njegova proizvodnja narasla na današnjih 10 hektara. Bilo je i iščitavanja literature, slušanja saveta iskusnijih, a priseća se i ručnog branja koje je trajalo i dva meseca, jer se tako ubrana kamilica obnavlja. Iz godine u godinu je napredovao i stigao do mašina i alata koje je sam konstruisao. Mnogo toga moralo se unaprediti u hodu i bez veće pomoći države. „Nije da se žalimo, ali moglo bi da nam bude mnogo bolje – svima. Država nema tačan podatak ko i koliko proizvodi, a mi ovde znamo da interesovanja i kapaciteta ima da se radi i na 10.000 hektara, koliko je u Srbiji nekada bilo pod biljem, pa da ga izvozimo, a ne uvozimo iz Hrvatske, Slovačke, Ukrajine, Alžira…”, ističe Živkov.

Od Bavaništanaca se očekuje da budu „motor razvoja”, te ovde ne posustaju, već poslednjih nekoliko godina šire asortiman, pa su na oranicama sve češći beli slez, estragon, matičnjak, egzotični bosiljak i origano. Proteklih godina lekovitog i aromatičnog bilja je izvezeno u milionskim dolarskim iznosima, a robe bi bilo i više, kada bi za ove poljoprivrednike bilo subvencija. „I za lekovito bilje, kao i za mnogo šta, priča se da je naša razvojna šansa. Koliko god da nas i nebo pogleda, a zemlja prerodi, uvek to naši paori teško naplate. Mi u Bavaništu znamo i evo svedočimo da lekovito i aromatično bilje uspešno može da leči hroničnu besparicu na vojvođanskim poljima”, završava Vlastimir Živkov.