Stari automobili zagađuju Srbiju
Izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine pokazuje da je stanovništvo Srbije izloženo zagađenju sumpor-dioksidom više nego u zemljama Evropske unije. Aerozagađenje potiče i od čađi, odnosno crnog dima, i drugih praškastih materija koje ugrožavaju zdravlje i ekosisteme.
Glavni izvori zagađenja vazduha su: termoelektrane, toplane, kotlarnice, ložišta, rafinerija nafte, industrija – posebno hemijska, deponije, otpadi i saobraćaj. U znatnom porastu je koncentracija zagađujućih materija koje potiču od izduvnih gasova motornih vozila na najprometnijim raskrsnicama i ulicama Beograda, Niša, Novog Sada, Subotice, Valjeva, Čačka, Kragujevca, Užica, Zrenjanina. Koncentracija ugljen-monoksida, azot-dioksida i olova praćena je u Beogradu na 12 mernih mesta, a u Novom Sadu na 15. Vrednost ovih zagađujućih materija prelazila je dozvoljenu srednju godišnju vrednost. Inženjer hemije Vojislava Dudić, iz Centra za humanu ekologiju i higijenu Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, smatra da bi trebalo uzeti u obzir prosečnu starost vozila, malu propusnu moć glavnih saobraćajnica. S obzirom na te činjenice, zagađenje vazduha koje potiče od izduvnih gasova motornih vozila postaje jedan od najaktuelnijih problema Beograda. Staro jezgro grada karakterišu uske ulice kroz koje prolazi i do 5.700 vozila na sat. Ovome treba dodati podatak da je Srbija, osim BiH i Makedonije, jedina zemlja u Evropi koja nije spremna da ukine upotrebu olovnog benzina koji spada u grupu velikih zagađivača i glavnih uzročnika narušavanja zdravlja stanovnika.
Posebno treba pratiti uticaj olova i ugljen-monoksida na zdravlje onih koji su najviše izloženi dejstvu ovih štetnih materija (saobraćajna policija, zaposleni u kioscima, građani koji stanuju u neposrednoj blizini saobraćajnica u centralnoj gradskoj zoni).
U istraživanju Pokrajinskog sekretarijata zaštite životne sredine u Novom Sadu navodi se da je kvalitet goriva nezadovoljavajući i da predstavlja glavni uzrok povećanog zagađenja vazduha benzenom na najprometnijim raskrsnicama u gradovima Vojvodine. Benzen se nalazi na listi deset najopasnijih kancerogena. Evropska unija je 2000. smanjila dozvoljenu količinu benzena u motornim vozilima sa pet na jedan odsto.
Dr Branislava Matić, specijalista higijene i ekologije iz Republičkog instituta za javno zdravlje, ističe da se praćenje kvaliteta vazduha vrši prema podzakonskim aktima (pravilnik-uredba, s obzirom na to da zakonski akt iz te oblasti nije usvojen). Ovom uredbom za 2006. i 2007. godinu predviđeno je praćenje uticaja zagađenja vazduha na zdravlje ljudi u Beogradu, Boru, Kruševcu, Pančevu, Subotici, Šapcu, Kosovskoj Mitrovici, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Čačku, Beočinu, Kosjeriću, Smederevu i Paraćinu. Nije precizirano po kom sistemu kvaliteta bi se prikupljali takvi podaci, koja ustanove bi bila zadužena za taj posao, kao ni kojim novcem bi se pokrili troškovi. Kako smatra dr Matić, sve to bi moralo da bude jasnodefinisano, pošto se zapaža izvesna bezvoljnost u ovim gradovima kada je prikupljanje i ustupanje takvih podataka institucijama republičkog značaja u pitanju, budući da je potreba za sistematizovanjem takvih podataka izuzetno velika. Izneti problemi mogu se rešavati samo uz postojanje zakonskih i podzakonskih akata, što nije slučaj, tvrdi ona.