I studenti se „leče" preko interneta

Kada su stručnjaci Instituta društvenih nauka uradili istraživanje o tome koliko o reproduktivnom zdravlju i kontracepciji znaju studentkinje medicine, farmacije i Fakulteta političkih nauka, dobili su poražavajuće podatke – svaka treća studentkinja Fakulteta političkih nauka i svaka deseta buduća doktorka nije znala kad su plodni dani. U našoj zemlji godišnje se proda čak 70.000 „pilula za jutro posle” – kontraceptivnih pilula koje se uzimaju posle rizičnih seksualnih odnosa. S obzirom na to da učestalost rađanja opada, a privatne klinike ne prijavljuju abortuse, pretpostavlja se da je procenat abortusa među mladim ženama izuzetno visok.

I stručnjaci iz Populacionog fonda UN upozorili su povodom Međunarodnog dana mladih da pripadnici ove populacije u Srbiji nemaju osnovno znanje o anatomiji i fiziologiji reprodukcije, a njihovo znanje o kontracepciji i polno prenosivim bolestima je slabo i praćeno predrasudama.

Dr Marija Obradović, direktorka Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata, ne krije zabrinutost zbog činjenice da je pilula za jutro posle – kontraceptivno sredstvo koje koristi najveći broj studentkinja.

– Istraživanje na uzorku od 15.000 studenata pokazalo je da na prvoj godini studija oralne kontraceptivne pilule koristi svega sedam odsto studentkinja, a na trećoj – 13 procenata devojaka. Saznanja o kontraceptivima često su opterećena nizom predrasuda – devojke smatraju da pilula prouzrokuje gojaznost, pa čak i rak, da spirala urasta u telo... Istina je daleko od toga – savremene pilule sređuju hormonalno i zdravstveno stanje mladih žena i ne sadrže veliku količinu estrogena, zbog koga su pilule starije generacije bile osumnjičene da izazivaju tumore reproduktivnih organa – ističe naša sagovornica.

Direktorka Studentske poliklinike podseća da postoji mnogo razloga zbog kojih mladi u malom procentu koriste savremena sredstva kontracepcije, a na prvom mestu je deficit obrazovanja.

– Mladi se o metodama zaštite od trudnoće pre svega informišu od vršnjaka i preko interneta, pa se neretko dešava da na internetu potraže „dijagnozu” za zdravstvene probleme koje imaju a potom se sami leče. Ili dolaze kod nas izbezumljeni od straha jer su internetu „otkrili” da su simptomi koje imaju znak neke fatalne bolesti. Zbog toga jedan od najvažnijih zaključaka Prvog regionalnog kongresa o zdravlju mladih, koji je održan ovog proleća u Beogradu, glasi da je neophodno što pre uvesti zdravstveno vaspitanje u škole. Jer, seksualno obrazovanje je samo deo zdravstvenog vaspitanja dece i mladih, a epidemiološki podaci koje govore o zdravlju mladih upozoravaju da raste broj gojazne dece koja postaju kandidati za dijabetes i koronarne bolesti u odraslom dobu, kao i da je u porastu broj mladih koji puše, piju i jedu nezdravu hranu. Istovremeno se smanjuje broj dece i mladih koji se bave sportom, a cena ovakvog načina života plaća se ozbiljnim hroničnim bolestima – ističe naša sagovornica.

Iako studenti spadaju u relativno zdravu populaciju, primarijus dr Mila Paunić podseća da je akademski period života obeležen brojnim stresovima koji utiču na zdravlje.

– Veliki broj studentkinja ima poremećaj menstrualnog ciklusa, što ne treba da čudi ako se ima na umu da akademci često imaju poremećaj sna i uzimaju energetska pića kako bi što duže ostali budni i učili. Odlazak u drugi grad na studije i socijalna adaptacija traumatični su za mlade, a sve veći broj akademaca radi i studira kako bi mogao da dopuni džeparac. Istraživanje koje sam uradila na reprezentativnom uzorku studenata Beogradskog univerziteta pokazalo je da je čak 40 odsto majki akademaca nezaposleno i da oko 17 odsto njihovih očeva nema posao – sve su to stresovi koji utiču na zdravlje mladih osoba – zaključuje naša sagovornica.

Dr Mila Paunić skreće pažnju na činjenicu da raste broj polno prenosivih bolesti u studentskoj populaciji, ali dodaje da se veći broj akademaca i testira, pa lekari ne mogu sa sigurnošću da tvrde da je evidentirani porast broja inficiranih posledica toga.

– U nedostatku velikog reprezentativnog istraživanja koje bi nam dalo pravu sliku o zdravstvenom stanju akademaca, baratamo samo rezultatima pilot-studija koje radimo na malim uzorcima. Tako nam je nedavna studija pokazala da je od sto studenata, osam odsto njih pozitivno na hlamidiju – infekciju koja ne daje simptome a čije nelečenje dovodi do steriliteta. U porastu je i broj studenata inficiranih HIV-om, ali i broj akademaca koji su zaraženi HPV – upozorava dr Mila Paunić.