Džejms Veb gleda u nove svetove

Najnovija studija pokazuje da naslednik „Habla”, svemirski teleskop „Džejms Veb” (STDžV), može da ispita tri novootkrivene planete i da „vidi” ima li tamo života. Planete, koje se obrću oko svog domaćina na samo 40 svetlosnih godina od Zemlje, otkrivene su nedavno. Istraživači kažu da bi STDžV mogao da uđe u njihove atmosfere u potrazi za životom nakon lansiranja 2018. A da li će tako i biti, najnovije je u nizu pitanja u debati koja bukti u astronomskoj zajednici. Astronomi su konačno na tehnološkoj ivici odgovora na večno pitanje: „Da li smo sami?” Iako je za NASA ovaj zadatak najvažniji, dosadašnja potraga je spora i bez naročitih rezultata pa mnogi misle da stvari tu prosto ne teku dobro.

Kris Makej, astrobiolog iz Kalifornije, iz Istraživačkog centra „Ejms”, tvrdi da je sramotno što NASA ima potrebnu tehnologiju, a ne traga za drugim oblicima života, premda tvrdi da je upravo to pokretačka snaga njenih aktivnosti.

Po mišljenju Makeja, program za Mars navodi potragu za mogućim oblicima života kao razlog postojanja, a NASA se uopšte ne bavi tim pitanjem. Makej navodi kao primer rover planiran za Mars za 2020. godinu, koji će prevashodno tražiti znakove nekadašnjeg života na Crvenoj planeti. Umesto da odmah prione u potragu za mikrobima vanzemaljaca, rover će odvojiti uzorke za koje se NASA nada da će pojedine misije u budućnosti vratiti na Zemlju, gde će se dalje ispitivati mogući oblici života. Makej smatra da je ovo velika greška. A on nije i jedini koji ne podržava ovaj plan.

„Do određene mere, mi smo naučnici koje finansira javnost tako da je važno da barem pokušamo da pronađemo to što većina želi, premda je to teško”, izjavila je Džoana Barstou sa Univerziteta Oksford, koja je predvodila istraživanje otkrivanja egzoplaneta u okviru projekta Svemirskog teleskopa „Džejms Veb”.

Drugi deo naučnika veruje da istraživanja ne bi trebalo da se temelje na mišljenju javnosti. Kristofer Ker, naučnik projekta potrage za vanzemaljskim genomom, smatra da bi NASA i druge istraživačke agencije trebalo same da odlučuju šta će i kada istraživati.

Smatraju da valja voditi računa da se možda neće otkriti ništa. Možda nema niti je ikada bilo života na Marsu. Što se novih egzoplaneta tiče, moguće je da nisu u pitanju vodene planete koje vrve od života. Puka provera toga zahteva 30 sati posmatranja teleskopom, „Hablovim” naslednikom, raspoređenih u toku pet godina. To je velika obaveza za jedan od najtraženijih teleskopa u svetu. U slučaju da se fokusiramo na pomenute planete na uštrb drugih, a ništa ne pronađemo, da li bi bilo vredno toga? Potraga za vanzemaljcima nije jedina misija NASA.

Ker kaže da je potraga za životom fundamentalno pitanje vezano za ljudsku potrebu da sazna gde je čovekovo mesto u univerzumu. Ali, ističe on, ne zaboravimo da to nije jedino suštinsko pitanje. Upravo više informacija o Marsu, makar da tamo nikada nije postojalo živo biće, za nas ima veliki značaj da shvatimo zbog čega je Zemlja drugačija.

Drajer na kraju zaključuje da bi i oni najnestrpljiviji, čekajući da saznaju jesmo li sami ili ne, trebalo da veruju u NASA. I u nauku uopšte.