​Račun bez krčmara

Još nije sigurno da li će Rusija prekinuti isporuke gasa preko Ukrajine 2019. godine. Rusija je, u zamenu za ukrajinski gasovod, želela da gradi „Južni tok”, ali Evropljani nisu dali. Bugari su zanemarili vlastiti nacionalni interes i projekat je propao. Ako ne žele – onda nećemo, poručio je tada Vladimir Putin, predsednik Rusije. Možda pre „Južnog toka” bude završen „Severni tok 2”, pa Evropa plavo gorivo nastavi da preuzima u Austriji? Iz najvećeg evropskog podzemnog skladišta gasa – Baumgarten.

Pregovori o „Turskom toku” su nastavljeni. Sada više za njegovu gradnju nije potrebna podrška Brisela, već samo dogovor dva predsednika – Vladimira Putina i Redžepa Tajipa Erdogana. A šta u slučaju da do dogovora ne dođe?

Zvaničnici SAD su u više navrata nudili pomoć premijeru Aleksandru Vučiću, sve u nameri da Srbija u narednim godinama smanji energetsku zavisnost od Rusije. Prva ponuda glasi da gas dobijamo iz SAD preko Hrvatske i Mađarske. Uslov za to je izgradnja terminala na Krku, gde bi Amerika specijalnim brodovima dopremala gas koji bi Srbija preuzimala od Mađarske. Prema prvim procenama, za izgradnju infrastrukture potrebno je oko godinu dana.

Sve je to lepo, samo izgleda da su američki zvaničnici zaboravili da se raspitaju zašto je isti projekat tečnog prirodnog gasa i finansiranje gradnje terminala za njegovo utakanje propao i u staroj SFRJ, koja je ekonomija bila jača. Jednostavno – troškovi su bili preveliki i tada i sada.

Druga ponuda, koja bi bila realna za četiri godine, da se naša zemlja preorijentiše na gas iz Azerbejdžana. Problem je, a to zvanični Zapad dobro zna, što Srbija nema gasovod kojim bi taj gas stizao, ali nam ipak nudi pomoć. Praktično, to znači da bi gasovod trebalo izgraditi do Bugarske. Za ovaj projekat Evropska unija pristaje Srbiji da da tek mali deo novca, a šta za ostatak? Za gradnju gasovoda u Bugarskoj, EU je izdvojila kompletnu sumu.

Gas iz Azerbejdžana bi išao „Južnim koridorom” kroz Gruziju, Tursku do Grčke. Jedan krak bi se odvajao za Bugarsku, gde bi Srbija možda mogla da ga preuzme, ali pod uslovom da joj se pomogne u izgradnji navedene gasne interkonekcije do Bugarske.

Gasovod iz Grčke ide kroz Albaniju, gde se krak odvaja za Italiju, a drugi uz Jadransko more, kroz Crnu Goru i Hrvatsku do Slovenije. Amerika bi ovom trasom mogla da prodaje svoj gas preko već postojećeg terminala na grčkoj obali, ali i novog koji je u planu da se izgradi. Rok za izgradnju „Južnog koridora” je 2018. ili 2019. godina.

Tu su još i gasovodi TANAP i TAP. Evropska komisija odobrila je ugovor potpisan između grčke vlade i Transjadranskog gasovoda (TAP), čime je dozvoljen ulazak novog gasovoda u Evropu. Za razliku od „Južnog toka”, koji je trebalo da prolazi kroz Srbiju, ali je propao samo zato što je „Gaspromov”, TAP-om će gas teći stotinama kilometara južnije od Srbije, uz malu šansu da neki kubik stigne i do srpske industrije i domaćinstava. Gasovod TAP bi trebalo da transportuje prirodni gas iz nalazišta Šah Deniz u Azerbejdžanu do Evrope. Veliko je pitanje koliko se Evropa može osloniti na ovaj pravac, s obzirom na to da su zalihe gasa iz ovog nalazišta ograničene. U dužini od 870 kilometara, TAP bi se povezao s „Transanadolijskim gasovodom” (TANAP) na tursko-grčkoj granici. 

D. Stojanović

Reklo bi se, posle svega, da su Evropa i svet isprepleteni gasovodima. Da, ali samo na mapi. Čini se da se mnogo zna i planira, ali se prenebregava glavna činjenica – gas je kod Rusa. Ko to tamo pravi račun bez krčmara? A da Rusija ima ozbiljne namere potvrđuje i najnovija vest da će „Gasprom” sopstvenim sredstvima izgraditi novi gasovod od Rusije do Nemačke, u vrednosti od 11 milijardi dolara. Ta odluka je doneta nakon što je, pod pritiskom Poljske, došlo do raspada mešovitog preduzeća koje je trebalo da radi na izgradnji tog gasovoda.

Svi podnosioci zahteva veruju da je ovaj projekt ključan za evropski energetski sistem i svaki od njih će stoga pojedinačno razmatrati mogućnosti za učestvovanje u ovom projektu, poručuju iz „Gasproma”. Gasovod, čiji bi ukupan godišnji kapacitet bio 55 milijardi kubika, udvostručio bi količine koje bi iz Rusije stizale u Nemačku preko Baltičkog mora, zaobilazeći Ukrajinu. Ali, Poljska i još neke druge istočnoevropske zemlje ne bi baš ruski gas pred svojim vratima.

Ako Rusija obustavi isporuku gasa preko Ukrajine, Srbija nema alternativu jer je, kao i većina evropskih zemalja, uvozno zavisna od ruskog gasa. Čemu se nadati ? Da Rusija ipak odustane od prekida isporuka tradicionalnom trasom preko Ukrajine? To je malo verovatno, ako se zna da je postojeći gasovod dotrajao. Star je više od 25 godina, nije održavan i dosta gasa iscuri tokom transporta.

Njegova obnova, izračunali su Rusi, više bi ih koštala nego da grade novi „Južni tok”. Zato su pre skoro jedne decenije i krenuli s pričom o novom gasovodu kapaciteta 63 milijardi kubika, kojim je gas trebalo da krene iz južnog dela Rusije, od grada Anape u Krasnodarskom kraju po dnu Crnog mora, kroz turske teritorijalne vode, do Varne u Bugarskoj, a od Bugarske je trebalo da se grana u dva kraka. Jedan krak iz Bugarske, preko Grčke, podvodno je trebalo da vodi do Italije, a drugi, preko Srbije i Mađarske, do Austrije.

Izgradnja je počela pre četiri godine na crnomorskoj obali uz očekivanja da prvi deo bude završen baš ovih dana. Umesto toga, Rusija je opet na početku. Bugari bi sada pristali i na skraćenu verziju gasovoda „Južni tok” i da se zove „Bugarski tok”, samo zbog činjenice da su izgubili spor protiv Rusa na arbitraži u Parizu. Dosuđeno je da kompaniji „Rosat” plate 620 miliona evra odštete, uz obavezu da kupe reaktore i drugu opremu za nuklearku koju su zajednički trebali da grade na Dunavu.

I dok se i dalje radi samo na crtanju linija po kartama, čini se da je „Južni tok”, zbog zaliha ruskog gasa, bio jedini siguran projekat. Osim toga, Rusija je jedina koja je ima iskustva i sredstava da sagradi ovaj gasovod. Pre svega, da postave cevi po dnu Crnog mora.

A Srbija? Ostaje joj da bude zagledana u svoje jedino podzemno skladište gasa „Banatski dvor” i da veruje da će do kraja godine „Srbijagas” dogovoriti s „Gaspromom” drugu fazu gradnje koja bi obezbedila milijardu kubika gasa godišnj. To bi ujedno bio i najjeftiniji gas za Srbiju.

Srbija bi nastavakom gradnje „Južnog toka” obezbedila ne samo paralelan pravac snabdevanja, već i prihod od tranzitne takse od oko 200 do 300 miliona dolara godišnje. I ne samo to – „Južni tok” bi kao najveća investicija u Evropi i centralni infrastrukturni projekat u regionu omogućila Srbiji bolju zaštitu političkih, ekonomskih i energetskih interesa.