U našem je interesu da Balkan bude stabilan

Britanski ambasador u Beogradu Denis Kif važi za pravog veterana diplomatije Ujedinjenog Kraljevstva. Specijalizovan za istočnu Evropu pre Srbije je službovao u Češkoj Republici, Gruziji, Rusiji... Dok čekamo početak razgovora u biblioteci rezidencije čitamo naslove knjiga koji svedoče o temeljnoj pripremi za prilike u zemlji službovanja. Za odnose na Balkanu, tu su studije Miše Glenija i Tima Džude, a poseban prostor posvećen je klasicima ruske književnosti – na ruskom jeziku. Rezidencija je prošle godine ponela ime Elsi Inglis, škotske doktorke koja je u Prvom svetskom ratu aktivno pomagala srpskoj vojsci u bolnicama u Kragujevcu, Mladenovcu, Lazarevcu, Kruševcu, Valjevu, ali i u Solunu, Korzici, Odesi. Ove godine je takođe obeležen jedan vek od dolaska srpskih dečaka koji su preživeli albansku golgotu u školu u Edinburgu, takozvane srpske Heriotere. Našeg domaćina pitamo kako, imajući u vidu svu tu istoriju, ocenjuje današnje odnose Britanije i Srbije

„Za mene je jasno da se odnosi Britanije i Srbije popravljaju. Takođe smatram da je veoma važno da pamtimo različite momente iz naše zajedničke istorije, jer oni govore o vrednostima koje delimo. Tako su veze koje su između dve zemlje uspostavljene u Prvom svetskom ratu i dalje veoma dragocene. Evo primera: otišao sam u Edinburg na obeležavanje stote godišnjice srpskih Heriotera, i direktor škole je tada objavio da će škola obezbediti stipendije za decu sirijskih izbeglica, koja će nositi ime Dimitrija Dulkanovića, jednog od srpskih dečaka koji su se tamo školovali. I ovde nije reč samo o nekoj zanimljivoj istorijskoj priči, nego o zajedničkim vrednostima koje delimo kroz istoriju. Dogodine obeležavamo vek od smrti Elsi Inglis, a grad Edinburg će jednu ulicu nazvati po njoj. Sledeće godine obeležavamo i 180 godina diplomatskih odnosa između Britanije i Srbije. Opet naglašavam da mi imamo istinske, dragocene odnose koji se zasnivaju na zajedničkim vrednostima, a to je važno zbog toga što te vrednosti pokreću naše sadašnje odnose. Mi podržavamo reforme u Srbiji – ekonomske, političke, vladavinu prava, ljudska prava, medijske slobode...”, kaže Denis Kif za „Politiku”.

Ipak, mnogi će se setiti opaske koju je britanska premijerka Tereza Mej dala uoči „bregzita”. Ona se tada kao ministarka unutrašnjih poslova zapitala da li „siromašne, korumpirane zemlje poput Albanije, Srbije i Turske uopšte treba da uđu u EU”...

To je samo jedan od komentara u sklopu kampanje za referendum za izlazak Velike Britanije iz Evropske unije. Važno je da sada imamo novu vladu i da je to vlada koja ima dobre odnose sa vašom vladom. Pre nekoliko dana sam posetio premijera Aleksandra Vučića i odneo mu pismo našeg novog ministra spoljnih poslova Borisa Džonsona. Njih dvojica se poznaju od ranije, a gospodin Vučić je takođe govorio na promocije knjige gospodina Džonsona o Čerčilu, nedavno u Beogradu. Moj posao je da uradim sve kako bih podržao naše odnose, kao i da podržim reforme koje Srbija preduzima. I kad kažem podrška, to ne znači samo rečima, već mi investiramo tri i po miliona funti godišnje u cilju podrške ekonomskom programu koji sprovodimo sa Ministarstvom finansija, kao i podršku reformi administracije, civilnom sektoru, medijima...

Kada ste već spomenuli Borisa Džonsona, njegov prethodnik na mestu šefa diplomatije Vilijam Hejg mu je ostavio svojevrsni vodič u deset koraka, kako da se što bolje snađe u novoj ulozi. Poseban akcenat stavljen je na važnost britanskog prisustva i uticaja u regionu zapadnog Balkana. Na šta je mislio? Ovaj vodič ste i vi podelili na Tviteru.

Da, ja sam to retvitovao jer sam pomislio da je veoma zanimljivo. I da budem jasan, Ujedinjeno Kraljevstvo ima veoma važne interese u ovom regionu. U našem je interesu da Balkan bude stabilan, uspešan i bezbedan kao i da i dalje napreduje. U toku našeg života smo videli šta se dešava kada se na Balkanu odvija drugačiji scenario. Osim reformi koje podržavamo u Srbiji, takođe podržavamo proces pomirenja i poboljšanja odnosa u regionu. I tu ima napretka, mada i dalje ima nekih veoma teških, nerešenih  pitanja.

Kako onda vidite ulogu Srbije u regionu, naročito u kontekstu sada već stalne napetosti u odnosima sa Hrvatskom?

Srbiju vidimo kao važnog igrača u regionalnim odnosima koji može imati pozitivnu ulogu. Pri tome uzimamo u obzir odnose Beograda s celim okruženjem. Na primer, došlo je do značajnog poboljšanja odnosa s Albanijom. Kada pogledate odnos s Kosovom, imamo veoma komplikovanu situaciju ali i dijalog Beograda i Prištine uz podršku EU, i tu je napravljen određen napredak. Srbija takođe ima važne veze s Bosnom i Hercegovinom, i Beograd je u mogućnosti da pokaže pozitivan uticaj na komplikovanu situaciju koja preti BiH zbog najavljenog referenduma u Republici Srpskoj.

Da li smatrate da bi Srbija trebalo da se uključi u rešavanje pitanja tog referenduma?

Naš stav da je Republika Srpska može da organizuje referendume po pitanjima koja su okviru nadležnosti njene vlade. Ali ovde imamo posla s pitanjem koje je već rešeno na nivou Ustavnog suda BiH. Zbog toga smo zabrinuti i verujemo da bi to pitanje trebalo rešavati smireno i kroz dijalog. U tom smislu smatramo da su svi glasovi prijatelja naroda u BiH veoma važni. Takođe ste pomenuli odnose Srbije i Hrvatske. Tokom leta su izrečene i učinjene neke stvari koje su za žaljenje, i smatram da je neophodno da se ovoj situaciji pristupi na jedan smiren i odmeren način. Jer jedino kroz međunacionalno pomirenje i osnaživanje pokidanih veza postoji mogućnost da se predupredi ponavljanje grešaka iz prošlosti.

Kažete da još ima mesta za unapređenje odnosa Beograda i Prištine. Na šta mislite? Da li će priznanje Kosova biti uslov za ulazak u EU?

Evropska unija je rekla da želi da vidi potpunu normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine i ovo pitanje nije dodatno definisano, ali je jasno da je reč o veoma važnom zadatku. Trenutno je najvažnije da se odvija dijalog zasnovan na Briselskom sporazumu koji još nije u potpunosti primenjen. Neka rešenja iz ovog sporazuma su primenjena, a neka poput zajednice srpskih opština još nisu. EU će nastaviti da insistira na daljem produbljivanju saradnje.

Cinici bi rekli da je u najmanju ruku neobično da Britanija podržava evropske integracije bilo koje zemlje, kada je sama odlučila da napusti evropski blok...

Pre svega, dok razgovaramo Ujedinjeno Kraljevstvo je i dalje član Evropske unije, sa svim pravima i obavezama koje to članstvo sa sobom nosi. Zbog toga kao i sve druge zemlje bloka učestvujemo u procesu donošenja odluka. Zatim, suština svih pristupnih poglavlja koja se postavljaju pred zemlje kandidate je reforma – politička, ekonomska, reforma administracije. Te reforme mi prepoznajemo i kao naš nacionalni interes. Kada razgovaram s ministrima u Vladi Srbije o merama koje propisuju pregovaračka poglavlja nikad im ne govorim da je to važno zbog toga što to traži Brisel, nego zbog toga što je to u interesu vaše zemlje, ali i u našem zajedničkom interesu. Reforme iz domena ekonomije, slobodne konkurencije, trgovine su vam najbolji primer za ovo o čemu vam govorim. Končano, još jednom bih voleo da naglasim ono što je rekao naš ministar spoljnih poslova – Britanije jeste odlučila da napusti EU, ali nije odlučila da napusti Evropu.

To znači da nismo napustili evropske vrednosti – poput vladavine prava, tržišne ekonomije, slobodne trgovine, slobode izražavanja, ljudskih prava koje baštinimo zajedno sa našim evropskim partnerima i komšijama. Mi smo i dalje ista ona globalno orijentisana nacija kao i pre „bregzita” – jedna od vodećih ekonomija Evrope i svetu, članica u NATO-u, G7, G20, stalna članica Saveta bezbednosti UN.

Kada se detaljnije analizira britanska politička scena, očigledno je da ne postoji konsenzus po pitanju „bregzita”. Mnogi tvrde da London samo kupuje vreme i da nikada neće aktivirati član 50 Lisabonskog ugovora, što je prvi korak za pokretanje procedure za izlazak jedne članice EU iz zajedničkog bloka, te da je referendum bio samo nekakva predstava...

O ne, referendum je bio u potpunosti demokratski proces i izraz demokratske volje građana Velike Britanije! Ono što je naša premijerka Tereza Mej reka jeste da „bregzit znači bregzit”. I naš posao u britanskoj vladi je da uspešno sprovedemo ono što su odlučili britanski građani. Naravno, reč je o komplikovanom procesu kojem je potrebno pristupiti ozbiljno, kako bi se postigli najbolji rezultati za britanski narod. A što se tiče člana 50, kao pravno definisanog okidača za proces izlaska iz EU, o njemu ozbiljno razmišljamo i mislim da on neće biti aktiviran do kraja godine.

Kako vam onda deluje ideja nekadašnjeg ministra za rad koji propagira pristup da bi Britanija trebalo da jednostrano proglasi nezavisnost od EU, ne obazirući se na član 50?

Stav naše vlade po ovom pitanju je veoma jasan – „bregzit” znači „bregzit”, a put prema tome ide preko ustanovljenih procedura koje počinju članom 50 Lisabonskog ugovora. To je zvaničan stav vlade pa ne bih želeo da komentarišem izjave pojedinačnih političara.

Da se opet vratimo na prilike u Srbiji. Posle izbijanja krize u Ukrajini Beograd se našao u neprijatnoj situaciji između Zapada i Rusije. Da li mislite da će biti neophodno usklađivanje ovdašnje spoljne politike s diplomatijom EU, odnosno da li će se od Srbije očekivati da uvede sankcije Rusiji?

Ja bih to definisao ovako. Srbija je odlučila da postane članica EU. Deo tog procesa je da postane deo zajedničke spoljne i bezbednosne politike i tokom procesa pridruživanja svaka zemlja mora da usaglasi s dogovorenim principima i standardima. S moje tačke gledišta to nije samo tehničko pitanje i stvar ispunjavanja forme, već i pitanje temeljnih vrednosti oko kojih smo svi postigli saglasnost. Kada dođe do sporova među zemljama onda je važno da se vidi kada je reč o konkurenciji, a kada o vrednosnim pitanjima. Tako se i u slučaju Ukrajine Rusija ponela na način koji je suprotan vrednostima koje dele sve evropske države, ali i mnoge druge države sveta koje neosporno smatramo demokratskim.

Dakle smatrate da bi Beograd trebalo da uvede sankcije Moskvi?

Evropska unija je to učinila, a Srbija nije. Ali to je odluka Vlade Srbije. U ovom trenutku te različite pozicije me ne zabrinjavaju. Brine me da li će se situacija pogoršati, jer ono što je Rusija uradila s Krimom i Ukrajinom je u suprotnosti sa vrednostima koje baštinimo u EU. U potezima Rusije je problem, a ne u poziciji Brisela ili odnosu Srbije i Rusije. Šire posmatrano, mislim da Srbija vuče poteze koji su u njenom interesu i strateškim opredeljenjem, a to je put ka članstvu u EU.

Ne bavim se pričama o uticaju na vladu

Vlada je formirana nekoliko meseci nakon izbora, a u tom periodu u javnosti su provejavale glasine o eventualnim stranim uticajima na formiranje kabineta. Da li znate nešto o tome?

Za uticaje na formiranje vlade treba da pitate premijera. To nije nešto čime se bavim.

Ipak, ruski ambasador u Beogradu je nedavno, takođe u intervjuu „Politici”, na pitanje o kadrovskim rešenjima u Vladi izjavio da Rusija „drži Vučića za reč”...

To je izjava ruskog ambasadora koju ne želim da komentarišem.