„Klasa 2016" bez Srba, ali sa srpskim pečatom

Od našeg izveštača

Ženeva – U Kući slavnih Svetske košarkaške federacije (FIBA) u Ženevi svečano je predstavljena „klasa 2016” u kojoj nema Srba, ali je vidljiv srpski pečat...

Primljeno je osam novih članova: nekadašnja zvezda NBA lige Hakim Olajdžuvon (SAD/Nigerija), počasni komesar NBA Dejvid Štern (SAD), trojica bivših igrača Huan Antonio San Epifanio (Španija), Manuel Raga (Meksiko) i Panajotis Fasulas (Grčka), trener Horhe Ugo Kanavezi (Argentina),  jedina predstavnica ženske košarke Mišel Tims (Australija) i posthumno Huan Antonio Samaran, nekadašnji predsednik MOK-a.

Veliku pažnju izazvao je susret počasnog generalnog sekretara Svetske košarkaška federacije (FIBA) Borislava Stankovića (91) i najuspešnijeg komesara u istoriji NBA Dejvida Šterna (74), koji su pre dve i po decenije nazvani „ujediniteljima svetke košarke”. U srdačnom razgovoru, za vreme ručka u hotelu „Grand Kempinski“, nedaleko od mesta gde iz jezera izvire i nastavlja svoj tok reka Rona, prisetili su se dana kada su počeli razgovore o ujedinjenju profesionalaca i ostatka sveta.

Štern je vodio NBA punih 30 godina (1984-2014) i napravio od nje ono što je danas. U njegovo vreme osnovani su ženska NBA (VNBA) i razvojna NBA (NBDL) a NBA se proširila za sedam klubova: Majami hit, Šarlot hornets, Minesota timbervulfs, Toronto reptors, Vankuver/Memfis grizlis i Šarlot bobkets/Nju Orleans pelikans. Za ovu priliku, na svečanosti u Ženevi, posebno je istaknut njegov rad na približavanju sa svetskom košarkom, pa je tako Fiba u svom obrazloženju navela i ovo:

„Jedan od najznačajnijih Šternovih doprinosa jeste plod bliske saradnje sa generalnim sekretarom Fibe (danas počasnim generalnim sekretarom) Borislavom Stankovićem, krajem osamdesetih i početkom devedesetih, kada su omogućili profesionalcima da igraju na Olimpijskim igrama (1992). To je fenomen, kako mnogi ističu, koji je presudno uticao na globalni razvoj košarke i popularnost NBA širom sveta”.

Na svu trojicu igrača iz „klase 2016“ koji su svoju karijeru gradili u Evropi, snažan uticaj su izvršila trojica naših stručnjaka. Manuel Raga (72), verovatno najbolji meksički košarkaš svih vremena, stekao je slavu u Injisu iz Varezea u vreme dok je taj klub vodio Aleksandar Nikolić (1924-2000). Nikolić, takoće član Fibine kuće slavnih, ostao je upamćen i kao tvorac velikog Injisa (tri titule evropskog prvaka (1970, 1972, 1973), a Raga je igrao važnu ulogu u tom sastavu.

Jedan od najboljih igrača u istoriji španske košarke Huan Antonio San Epifanio (57) ušao je u prvi tim tog Barselone kao junior, na poziv Ranka Žeravice (trener 1974-76) a kasnije ga je trenirao Žeravičin učenik Božidar Maljković (1990/91). Žeravica je dao ogroman podsticaj razvoju košarkaške sekcije Barselone (zahvaljujući razumevanju tadašnjeg generalnog sekretara Eduarda Portele) pa je u klub doveo igrače koji su promenili istoriju španske košarke, kao što su Sibilio, San Epifanio, Dela Kruz, Solozabal... Za 18 sezona u Barseloni, jedinom klubu za koji je igrao, San Epifanio je osvojio sedam titula domaćeg prvaka, deset nacionalnih kupova, dva Kupa „Saporte”i jedan Kup „Koraća”. Sa Španijom ima tri medalje od kojih je najvrednije olimpijsko srebro iz Los Anđelesa 1984.

Najbolji centar u istoriji grčke košarke Panajotis Fasulas (53), evropski prvak 1987. i vicešampion 1989, igrao je samo za dva kluba: PAOK i Olimpijakos. U oba ga je trenirao i znatno uticao na njegovu igru Dušan Ivković, a jedno vreme u solunskom timu vodio ga je još jedan naš stručnjak, Dragan Šakota, ali vrlo kratko. Sa Ivkovićem je ostvario svoj najveći uspeh u klupskoj karijeri, kada je podigao pehar Evrolige 1997.

Jedini trener u „klasi“ 2016“ jeste Horhe Ugo Kanavezi (96) koga su na svečanosti predstavljali ćerka i unuk. Vodio je Argentinu na Prvom svetskom prvenstvu u Buenos Airesu 1950. kada je osvojila zlato. Bio je na njenom čelu i kada je debitovala na Olimpijskim igrama (Helsinki 1952). Tek 28 godina kasnije ta selekcija je ponovo izvadila vizu za najveći sportski događaj, kada ju je trenirao Ranko Žeravica (Migel Anhel Ripuljone se vodio kao trener, a u stvari šef je bio Žeravica). Argentina se kvalifikovala za Olimpijske igre preko Prvenstva Amerike 1980, osvojivši treće mesto iza Portorika i Kanade, ali nije otputovala na Igre u Moskvi (Jugoslavija zlato sa Žeravicom), zbog bojkota koje su vodile Sjedinjene Američke Države.

Najveća zvezda od svih novih članova Kuće slavnih jeste američki igrač nigerijskog porekla Hakim Olajdžuvon, dvostruki šampion NBA sa Hjustonom (1994, 1995), po nekima i najbolji centar svih vremena. Tako visoko ga postavlja najbolji košarkaš svih vremena Majkl Džordan koji je jednom prilikom istakao da „Olajdžuvon ima mnogo više vrlina na svojoj poziciji i od Čemberlena, O`Nila, Juinga i ostalih centara”! Ako ima onih koji smatraju da Džordan nije u pravu, onda će se svakako svi složiti da niko nije bio tako elegantan u reketu.

Iako ovog puta niko iz Srbije nije izabran, naša zemlja ostaje kao druga najzastupljenija u Kući slavnih posle Amerike.

„Klasa 2016”

Hakim Olajdžuvon (SAD)

Dejvid Štern (SAD)

H. A. San Epifanio (Španija)

Manuel Raga (Meksiko)

Panajotis Fasulas (Grčka)

Horhe Ugo Kanavezi (Argentina)

Mišel Tims (Australija)

Huan Antonio Samaran (Španija)Naši u Fibinoj kući slavnih

Borislav Stanković (2007)

Nebojša Popović (2007)

Radomir Šaper (2007)

Aleksandar Nikolić (2007)

Ranko Žeravica (2007)

Radivoj Korać (2007)

Dražen Dalipagić (2007)

Obrad Belošević (2007)

Dragan Kićanović (2010)

Vlade Divac (2010)

Zoran Slavnić (2013)

Napomena: niko iz Srbije nije izabran 2009, 2015. i ove godine.